Светско првенство у хокеју на леду 2017. (нем.Eishockey-Weltmeisterschaft 2017, фр.Championnat du monde de hockey sur glace 2017, енгл.2017 IIHF World Championship) 81. је по реду такмичењу за наслов титуле светског првака у хокеју на леду у организацији Светске хокејашке федерације (ИИХФ). Турнир се у заједничкој организацији Немачке и Француске одржавао у периоду од 5. маја до 21. маја2017. године. Градови домаћини били су Келн и Париз,а Француска је организовала првенство по први пут након 65 година и СП 1951., док је Немачка последњи пут била домаћин на СП 2010. године. Титулу светског првака бранила је селекција Канаде.
Званичне маскоте првенства су Астерикс и Обеликс, главни ликови из истоименог француског стрипа.[1] На званичном логоу првенства налази се силуета бившег голмана немачке репрезентације Роберта Милера који је 2009. преминуо од тумора на мозгу у 28. години живота.[2] Службену химну првенства под називом Playground изводи немачка денс група Касакада.
Титулу светског првака, десету по реду, освојила је селекција Шведске која је у финалној утакмици победила браница титуле, репрезентацију Канаде, након бољег извођења пенала. Бронзану медаљу освојила је селекција Русије. Из елитне дивизије испале су селекције Словеније и Италије. За најбољег играча првенства проглашен је нападач шведског тима Вилијам Ниландер, док је најефикаснији играч био руски нападач Артемиј Панарин са 17 индексних поена.
На првенству је постигнуто укупно 355 голова или 5,55 голова по утакмици. На укупно 64 утакмице забележена је посета од 686.391 гледаоца или у просеку 10.725 гледалаца по утакмици.
Избор домаћина турнира
Кандидатуру за организацију светског првенства 2017. заједнички су поднеле Данска и Летонија, те Немачка и Француска.[3] Одлука о домаћинству првенства донесена је на Конгресу ИИХФ-а одржаном 17. маја2013. у Стокхолму. Кандидатура Немачке и Француске добила је 63 гласа делегата, док су Данска и Летонија добиле 45 гласова.[4]
Француској је ово била 5. организација по реду, а последњи пут организовали су светско првенство 1951. године, док су као домаћини Зимских олимпијских игара 1968. уједно организовали и олимпијски хокејашки турнир који се бодовао и за титулу светског првака. Немачка је заднњи пут организовала СП 2010, а укупно је до сада организовала 8 турнира (укључујући и хокејашки турнир на ЗОИ 1936. године).
Градови домаћини
Све утакмице првенства играле су се у две арене у два града, Келну и Паризу. Утакмице у Паризу играле су се у AccorHotels Arena у Берсију капацитета око 15.000 места за хокејашке утакмице, док су се утакмице у Немачкој играле у дворани Lanxess Arena капацитета 18.500 места. Утакмице групе А играле су се у Келну, док су се утакмице групе Б играле у Паризу. У Келну су се играле и утакмице полуфинала, те меч за бронзану и сребрну медаљу. У случају да се домаћини турнира пласирају у четвртфинале они ће своје утакмице играти на домаћем терену.
На турниру као и претходних неколико година учествује укупно 16 репрезентација подељених у две групе са по 8 екипа. Директан пласман на првенство обезбедило је 14 првопласираних репрезентација са Светског првенства 2016. у Русији (укључујући и домаћине првенства), те две најбоље пласиране селекције са Светског првенства прве дивизије 2016. (група А). Са европског континента долази 14 учесника, док су два преостала учесника из Северне Америке. У односу на претходну годину новалије на првенству су селекције Италије и Словеније.
Приликом жреба екипе су биле подељене у 8 квалитетних група са по 2 тима, а састав група одређен је на основу стања на ранг листи ИИХФ након краја такмичарске 2016. године. Унапред је одређено да ће Немачка у групној фази наступити у групи А, а Француска у групи Б.[5]
Мапа земаља учесница првенства СП 2017. − учесници елитне групе су златне боје
Систем такмичења
На турниру учествује укупно 16 репрезентација које су у основном делу подељене у две групе са по 8 екипа. Након седам одиграних кола групне фазе где се игра по једнокружном бод систему свако са сваким по 4 првопласиране селекције из обе групе такмичење настављају у четвртфиналу, док две последњепласиране екипе из обе групе испадају у нижи ранг такмичења.[6] У случају да селекција Данске која је домаћин наредног СП 2018. заузме последње место у својој групи, у нижи ранг такмичења испада следећа најслабија репрезентација (дакле седмопласирана). Самим тим пласман на наредно светско првенство обезбедит ће 13 првопласираних селекција, плус домаћин Данска.
Распоред бодова у групној фази одвија се по следећем систему:[6]
3 бода - победа након 60 минута игре;
2 бода - победа након продужетка или после извођења пенала;
1 бод - пораз након продужетка или извођења пенала;
0 бодова - пораз након 60 минута игре.
У групној фази евентуални продужетак траје 5 минута, а игра се до „златног гола“ (победник је екипа која прва постигне погодак), док је у елиминационим фазама трајање продужетка 10 минута, изузев у финалу где продужетак траје 20 минута. У случају да у продужетку није постигнут погодак изводе се пенали. Пенал серију започињу по три играча оба тима, а победник је екипа која постигне више голова. Уколико је након почетне серије резултат и даље нерешен, извођење пенала се наставља „системом један за један“ све док једна од екипа не оствари предност.[6]
Уколико су две или више екипа групну фазу завршиле са истим бројем бодова предност имају екипе које су имале бољи међусобни скор у директном дуелу, затим бољу гол разлику, потом више постигнутих голова, те на крају на основу пласмана на ИИХФ ранг листи.
Коначан пласман на позицијама од 5. до 16. места одређен је на основу резултата у групној и елиминационој фази.
Свака репрезентација у свом саставу може имати најмање 15 играча на позицијама у нападу и одбрани и 2 голмана, односно максимално по 22 играча у пољу и 3 голмана. Сваки играч мора бити држављанин земље коју представља, односно у случају промене држављанства да је најмање две године наступао у националном првенству своје нове домовине. Уколико у току трајања првенства дође до повреде неког од играча свака екипа има право да уместо повређеног играча у тим накнадно уврсти новог играча. Свака репрезентација мора да достави званичан састав за сваку утакмицу најкасније два сата пре почетка меча. За сваку утакмицу може да буде пријављено максимум 20 клизача и 2 голмана.[7]
Списак судија
Међународна хокејашка федерација је за турнир делегирала по 16 главних и линијских судија, а званичан списак судија објављен је 2. марта 2016. Судије и помоћници долазе из 12 различитих земаља, а одређени су селекцијом између 63 кандидата са искуством у међународним и националним такмичењима.[8]
Главне судије
Линијске судије
Марк Лемелин
Оливер Гуин
Брет Ајверсон
Јан Хрибик
Антоњин Јержабек
Стефан Фонселијус
Анси Салонен
Данијел Пјечажек
Едуардс Одинс
Роман Гофман
Тобијас Верли
Данијел Стрикер
Јозеф Кубуш
Маркус Линде
Линус Охлунд
Стивен Рено
Иван Дедјуља
Нејтан Ваностен
Либор Суханек
Мирослав Лхотски
Рене Јенсен
Хану Сормунен
Сакари Суоминен
Лукас Колмилер
Јоп Лермакерс
Глеб Лазарев
Александар Отмахов
Роман Кадерли
Петер Шефчик
Андреас Малмквист
Брајан Оливер
Џудсон Ритер
Групна фаза такмичења
У групној фази такмичења све екипе су подељене у две групе са по 8 тимова. Игра се по једнокружном бод систему у седам кола, а 4 првопласиране селекције из обе групе такмичење настављају у четвртфиналу, док две последњепласиране селекције испадају у нижи ранг такмичења (изузев у групи А где се налази селекција Данске која као домаћин наредног првенства не може да испадну у нижи ранг такмичења). Све утакмице групе А играју се у Келну, а утакмице групе Б у Паризу.
Утакмице групне фазе играт ће се укупно 11 дана, од 5. маја до 16. маја. У групној фази одиграт ће се укупно 56 утакмица, односно 28 у свакој од група.
^Potts, Andy. „Together for 2017”. IIHFWorlds2017.com. International Ice hockey Federation. Архивирано из оригинала 11. 02. 2017. г. Приступљено 10. 02. 2017.
.jpg)
