Симон Дубнов

Симон Дубнов
Симон Дубнов
	Симон Дубнов у старијим годинама
Лични подаци
Датум рођења	10. септембар 1860.
Место рођења	Мстислав, Руска Империја
Датум смрти	8. децембар 1941. (81 год.)
Место смрти	Рига, Рајхскомесаријат Остланд

Симон Дубнов (рус. Семён Ма́ркович Ду́бнов; Мстислав, 10. септембар 1860 — Рига, 8. децембар 1941) - јеврејско-руски историчар, писац и активиста. Писао је на јидишу, руском и хебрејском.

Биографија

Симон Дубнов родио се као Шимон Мејерович Дубнов у многочланој и сиромашној породици у белоруском граду Мстиславу (Могиљевска губернија). Након примања традиционалног јеврејског образовања у хедеру и јешиви, Дубнов започиње школовање у Казањском јеврејском училишту (државна јеврејска школа), где је научио руски језик. Усред свог школовања, због дискриминишућих закона према Јеврејима, Дубнов није био у могућности да дипломира. Почиње самостално проучавати историју, филозофију и лингвистику. Био је нарочито фасциниран Хајнрихом Грецом и покретом „Wissenschaft des Judentums“.

Набавивши потребне дозволе 1880. године преселио се у Санкт Петербург.

Убрзо након доласка, у Петрограду излазе Дубновљеви радови у штампи, укључујући и водећи руски-јеврејски магазин Воскход. Године 1890. јеврејска популација је протерана из главног града, и Дубнов је присиљен отићи. Од тада живи у Одеси, где наставља објављивати студије из јеврејског живота и историје. Његове студије се сматрају као ауторитети у овим областима.

Дубнов активно учествује у савременом друштвеном и политичком животу руское империје. Залаже се за модернизацију јеврејског образовања, организовање јеврејске самозаштите против погрома, тражи равноправност за руске Јевреје, укључујући и право гласа.

Године 1906. допуштен му је повратак у Санкт Петербург. Један је од оснивача и руководилаца Друштва за постизање равноправности Јевреја у Русији (1906), Јеврејског историјско-етнографског друштва (1908), Јеврејске народне партије (1906), часописа Јеврејске старине (1909—18), те уредник Јеврејске енциклопедије. Од 1917. године Дубнов је професор јеврејске историје на петроградском универзитету.

Године 1922. емигрирао је у Ковно, а касније у Берлин. Његово животно дело је десетотомна Историја јеврејског народа, испрва објављивана на немачком језику од 1925. до 1929. године.

У августу 1933, након што је Адолф Хитлер дошао на власт, Дубнов пресељава у Ригу, Летонија. Нацистичке трупе окупирале су Ригу у јулу 1941, и Дубнов са хиљадама других Јевреја, био је смештен у градски гето. 8. децембра 1941. године Симон Дубнов је погубљени од стране нациста и сахрањен у масовној гробници.

Политичко опредељење

Дубнов је имао амбивалентан однос према ционизму. Идеју стапања Јевреја у друштво у којем живе (асимилација) је у потпуности одбацивао. Веровао је да је будућност опстанка Јевреја као самосвојног народа у очувању духовне и културне традиције, те самоуправе у дијаспори. Овај покрет познат као јеврејско аутономаштво, био је широко популаран у Дубновљево време. Међутим, након холокауста аутономаштво је практички нестало из јеврејске филозофије.

Значајнија дела

Историја јеврејског народа (изворно на немачком: „Weltgeschichte des Jüdischen Volkes“,, у десет томова (1925—1929).
Кратка историја јеврејског народа, оригинално писана 1939, преведена на српски језик.
Новија историја јеврејског народа (Новейшая история еврейского народа), у три тома, допуњена 1938.
Историја хасидизма (Geschichte des Chassidismus), 1888.
Уџбеник јеврејске историје (Учебник еврейской истории), у три тома, 1901.
Мој живот, Берлин 1937.