Погром

Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. Помозите у његовом побољшавању навођењем прецизнијих извора. (11. 2024) (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)

Погром (рус. погром — „разарање”, „пустошење”) био је облик масовног антијеврејског насиља у Руској Империји, западној Европи (крај 19. и почетак 20. века) и нацистичкој Немачкој. Данас се под овим појмом подразумева прогањање и других етничких, верских и расних група.

Први погроми догодили су се у Русији крајем 19. века. Цар Александар II убијен је у атентату који су организовали револуционари у нади да ће на тај начин збацити аутократски режим. После убиства пронеле су се лажне гласине да су цара убили Јевреји.

У априлу и мају 1881. године велике групе локалног становништва извршиле су погроме у областима Јекатеринослава, Кијева и Одесе. Јеврејска имовина је пљачкана и уништавана, а многи Јевреји су убијени. Полиција и власт су то ћутке гледале. У току наредне две године у Украјини је извршено близу 150 погрома, а царска влада је тек у мају 1882. године најавила строго кажњавање нереда.

Ускоро после погрома 1881. и 1882. почело је масовно исељавање руских Јевреја у Америку и Палестину.

• Азијска вечерња 86. п. н. е.
• Сицилијанска вечерња 1282.
• Бартоломејска ноћ 1572.
• Арменски геноцид 1915.
• Кристална ноћ 1938.
• Сарајевски погром над Србима 1914.
• Погром над Србима у Првом светском рату 1914—1918.
• Погром над Србима у Другом светском рату 1941—1945.
• Геноцид у Руанди 1994.
• Мартовски погром 2004.

• Симон Дубнов, „Кратка историја јеврејског народа“, више издања.
• Миленко Патковић, "Антисрпски и антијугословенски погроми у лето 1914. године", у: Зборник о Србима у Хрватској, 2 (1991), pp. 281–308.
• Весна Секулић, "Погроми над српским становништвом вучитрнског краја крајем XIX и почетком XX века", Баштина 12 (2001), pp. 179–192.
• Бабић, Мирко; Вујичић, Петар (2014). „Аустроугарски погроми против Срба 1914-1918: Са посебним освртом на ратно законодавство, логоре и злочине шуцкора у БиХ”. Сарајевски атентат 1914. Ћоровићеви сусрети 2013. године: Међународни научни скуп историчара. Гацко: Просвјета. стр. 307—324.