Уговор о пријатељству, добросусједству и сарадњи између Републике Бугарске и Републике Македоније

Овај чланак је сироче зато што ниједан чланак не води ка њему. Ако можете, додајте везе ка овом чланку у релевантним чланцима Погледајте како се мења страна за помоћ, или страну за разговор. Уклоните ову поруку када завршите. (октобар 2024)

Уговор о пријатељству, добросусједству и сарадњи између Републике Бугарске и Републике Македоније (буг. Договор за приятелство, добросъседство и сътрудничество между Република България и Република Македония, мкд. Договор за пријателство, добрососедство и соработка меѓу Република Македонија и Република Бугарија) уговор је договорен и потписан између Бугарске и Републике Македоније (сада Сјеверне Македоније).

Уговор о пријатељству заснован је на Заједничкој декларацији од 22. фебруара 1999, коју су у Софији потписали предсједник Владе Републике Бугарске Иван Костов и предсједник Владе Републике Македоније Љупчо Георгијевски.^[1]

Народно собрање Бугарске једногласно је 27. јула 2017. усвојила декларацију којом подржава владу у потписивању уговора.^[2][3]

Уговор су 1. августа 2017. потписали предсједник Владе Републике Бугарске Бојко Борисов и предсједник Владе Републике Македоније Зоран Заев у Скопљу.^[4]

Циљ уговора је трајна и одржива изградња пријатељских и добросусједских односа и доприноси јачању билатералне и мултилатералне сарадње, проширењу саобраћајних веза и комуникација, као и олакшавању контаката између грађана обје земље.^[5]

Током заједничког састанка предсједника влада Борисава и Заева 23. новембра 2017, потписано је осам додатних споразума о смањењу цијене роминга, спољној политици, инвестицијама, енергетици везан за нову гасну интерконекцију, одбрани, туризму, инфраструктури и одговору на катастрофе.^[6]

Уговор су ратификовали Народно собрање Републике Бугарске и Собрање Републике Македоније на сљедећи начин:

Посланици македонске опозиције ВМРО-ДПМНЕ бојкотовали су сједницу Собрања Републике Македоније на којој је изгласана ратификација уговора. Министар спољних послова Републике Бугарске Екатерина Захаријева и министар спољних послова Републике Македоније Никола Димитров потписали су у Софији протокол о размјени ратификационих докумената, чиме је уговор ступио на снагу.^[7]

Уговор предвиђа:^[8]

• оснивање Заједничке мултидисциплинарна комисија између Бугарске и Републике Македоније
• заједничке прославе личности и заједничких догађаја у историји.
• Бугарска и Република Македонија неће имате територијалне претензије једна на другу.
• Бугарска и Република Македонија се обавезују да ће предузимати ефикасне мјере против недобронамјерне пропаганде.

Уз потписивање уговора, потписана су и два меморандума:^[4][9]

• Меморандум разумијевања о развоју жељезничких веза између Софије и Скопља између министра саобраћаја, информационих технологија и веза Бугарске Ивајла Московског и министра саобраћаја и веза Републике Македоније Горана Сугареског. Бугарска се обавезала ће завршити жељезничку пругу на правцу Софија — Перник — Радомир — македонска граница до 2027, а Република Македонија да ће изградити жељезничку пругу на правцу Крива Паланка — Деве Баир — бугарска граница до 2025. године.
• Меморандум сарадње у области природног гаса између министара енергетике, при чему се земље обавезују у складу са својим националним енергетским политикама и заједничком енергетском политиком Европске уније и Енергетске заједнице да ће сарађивати на истраживању могућности развоја нових непосредних веза између система обје земље.

Монашко братство Манастира Свети Јован Бигорски 2. августа 2017. најавило је подршку закључењу уговора, наводећи:^[10][11]

Културни идентитет и национална независност, колико год то звучало парадоксално, такође укључују испреплитање са другим идентитетима и независношћу. Примјер за то је историјска симбиоза између македонског и бугарског народа.

Ова урођена блискост манифестује се у многим важним сегментима јавног живота: језику, фолклору, култури, обичајима, личностима…

Успут, не заборавимо да наша два народа имају једну цивилизацијску колијевку, заједничку крстионицу — наиме мисија Свете браће Ћирила и Методија и посебно њихових светих ученика, покрштавање у доба Светог равноапостолског цара Бориса-Михаила и почетак наше заједничке писмености.

Током службе поводом Илинданског устанка 2. августа 2017, монаси су извели Марш македонских револуционара, химну ВМРО-а, коју су југословенске комунистичке власти забраниле послије 1949. године.^[12]

У проповједи одржаној истог дана у парохијској цркви у Лазаропољу, бигорски игуман архимандрит Партеније, бранио је закључење Уговора о пријатељству са Бугарском, „нашим најбраскијим сусједом”, дефинишући потписивање уговора као „четврти Илиндан” након Илинданског устанка 1903, успостављања македонске федеративне републике 1944. и проглашења независне македонске државе 1991. године.^[13]

• „Народното събрание единодушно ратифицира Договора за приятелство, добросъседство и сътрудничество между Република България и Република Македония”. www.parliament.bg (на језику: бугарски). 18. 1. 2018. Приступљено 23. 9. 2021. 
• „Собранието го ратификува Договорот за добрососедство со Бугарија” (на језику: македонски). 15. 1. 2018. Приступљено 23. 9. 2021.