Управа града Београда

Управа града Београда је била управно-безбедносна институција у Београду у периоду 1839—1944. Највећи део тог времена била је смештена у „Главњачи” која се налазила на месту данашње зграде Хемијског факултета на Студентском тргу у Београду.

Београдом су управљала два органа власти, Управа града Београда као носилац полицијске и управне државне власти и Општина града Београда као носилац самоуправне власти. После 1944. Управа града Београда није наставила са радом јер је успостављена другачија организација управљања у Београду.

Поделом Краљевине Југославије на бановине 1929. године, формирана је засебна административно-територијална јединица под називом „Управа града Београда”, која је обухватала град Београд са ближом околином, укључујући Земун и Панчево. Ова територија је била у потпуности окружена Дунавском бановином, која је имала управно седиште у Новом Саду. У време Другог светског рата, 1941. године, Управа града Београда је наставила да постоји као административно-територијална јединица Србије под немачком окупацијом, све док крајем 1941. није успостављена нова територијална подела Србије на округе, када и Управа града Београда престаје да постоји у административно-територијалном смислу.

Управници града Београда су били:^[1]

• Јован Герман (в. Германи (породица)) 13. јул 1839 — 22. новембар 1839.
• Илија Чарапић 22. новембар 1839 — 27. мај 1840.
• Милош Богићевић 27. мај 1840 — 24. септембар 1840.
• Младен М. Жујовић 24. септембар 1840 — 6. август 1842. и поново 1858.
• Михаило Љотић 29.8 — 22. септембар 1842.
• Стефан Стефановић Тенка 22.9 — 6. новембар 1842.
• Радован Дамњановић 6. новембар 1842 — 20. децембар 1844.
• Јован Вучковић 20. децембар 1844 — 22. јул 1848.
• Гаврило Јеремић 22. јул 1848 — 27. септембар 1852.
• Константин Магазиновић 27. септембар 1852 — 15. новембар 1855.
• Миливоје Петровић Блазнавац 15. новембар 1855 — 18. октобар 1856.
• Никола Христић 18. октобар 1856 — 30. новембар 1858. и 27. септембар 1859 — 7. октобар 1860.
• Јован Белимарковић 30. новембар 1858 — 11. фебруар 1859.
• Јован Димитријевић Митричевић 11.2 — 27. септембар 1859.
• Драгутин Жабарац 27. октобар 1860 — 19. јануар 1861.
• Михаило Барловац 19. јануар 1861 — 18. јул 1868.
• Јаков Туцаковић 1. август 1868 — 4. април 1873. и 1. јун 1876 — 1. јун 1878.
• Живојин Блазнавац 4. април 1873 — 13. фебруар 1874. и 25. фебруар 1879 — 17. март 1887.
• Димитрије Јоксић 13. фебруар 1874 — 22. октобар 1875. и 22. октобар 1875 — 1. јун 1876. (заступник)
• Јован Авакумовић 22. октобар 1875 — 1. јун 1876.
• Јанко Терзић 1877 — 4. фебруар 1878.
• Јаков Брзаковић 4. фебруар 1878 — 1. јун 1878.
• Пантелија Луњевица (в. Луњевице) 1. јун 1878 — 25. фебруар 1879.
• Живко Анђелић 17. март 1887 — 6. јануар 1888.
• Глиша Ђорђевић 6. јануар 1888 — 16. септембар 1889.
• Владимир Миленковић 1889. и 1892.
• Велимир Тодоровић (в. Тодоровићи (породица)) 16. септембар 1889 — 13. јануар 1890.
• Светозар Арсеновић 13. јануар 1890 — 11. мај 1891.
• Михаило П. Јовановић 27. мај 1891 — 1. август 1892.
• Павле Денић (в. Баба-Дудићи) 1. август 1892 — 2. април 1893.
• Стојан Протић 2 — 7. април 1893.
• Ђорђе Несторовић 7. април 1893 — 12. јануар 1894.
• Милош Михаиловић 12. јануар 1894 — 24. мај 1894.
• Живко Касидолац 24. мај 1894 — 29. октобар 1894.
• Алекса Стевановић 29. октобар 1894 — 1. август 1895.
• Никола Стевановић 1. август 1895 — 20. април 1896.
• Риста Бадемлић 20. април 1896 — 14. јул 1900.
• Божидар Маршићанин 13. јул 1900—29. мај 1903.
• Богдан Дамјановић 29. мај 1903—24. јун 1903.
• Душан Вујић 24. јун 1903—25. октобар 1903.
• Михаило Церовић 25. октобар 1903—20. јануар 1905. и 16. март 1906—19. јул 1907.
• Михаило А. Рашковић 20. јануар 1905—14. август 1905.
• Драгић Павловић^[2] 14. август 1905—21. јануар 1906.
• Бранимир Рајић 21. јануар 1906—15. март 1906.
• Драгутин Милићевић 19. септембар 1907—22. април 1908.
• Обрад Благојевић 22. април 1908—27. септембар 1908.
• Душан Ђ. Алимпић 22. септембар 1908—10. мај 1910.
• Гојко Павловић 10. мај 1910 — 4. септембар 1912.
• Манојло Лазаревић 4. август 1912 — 9. септембар 1918. и 24. септембар 1919—27. децембар 1934.
• Коста Туцаковић 9. септембар 1918—24. септембар 1919.
• Душан Филиповић 27. децембар 1934 — 13. октобар 1935.
• Милан Аћимовић 13. октобар 1935 — 21. децембар 1938.
• Живојин Симоновић 9. фебруар 1939 — 20. април 1939.
• Драгослав М. Лазић 1. март 1939 — 1. април 1940.
• Драгомир Дринчић 28. март 1940 — 27. март 1941.
• Милутин Стефановић 27. март 1941 — 1. април 1941.
• Душан Рибар 1 — 12. април 1941.
• Драгомир-Драги Јовановић 7. мај 1941 — 5. октобар 1944.

• Списак градоначелника Београда
• Београдске општинске новине
• Седиште и затвор Специјалне полиције у Београду

• Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ. 

• Управа града Београда