Делта Јужен Крст или δ Јужен Крст, исто така идентификувана и како Имаи ( /ˈiːmaɪ/ ), е ѕвезда во јужното соѕвездие на Јужен крстот и е најсветлата од четирите светли ѕвезди кои го формираат истакнатиот астеризам познат како Јужен крст. Оваа ѕвезда има привидна светлинска величина од 2,8, а нејзиното вистинско име било усвоено од Меѓународната астрономска унија на 10 август 2018 година. Имаи е масивна, топла и брзо ротирачка ѕвезда која е во процес на еволуција во џин и се наоѓа на оддалеченост од околу 345 светлосни години(106 парсеци) од Сонцето.
Номенклатура
δ Јужен Крст ( латинизиран во Delta Crucis ) е ознака добиена според Бајеровото означување .
Работната група на Меѓународната астрономска унија за имиња на ѕвезди (WGSN)[13] го одобрика името Imai за оваа ѕвезда на 10 август 2018 година и таа е во списокот на имиња на ѕвезди одобрени од IAU.[14]Imai е името кое е избрано за ѕвездата од страна на народот Мурси од денешна Етиопија. Ѕвездата Imai има одредено значење бидејќи кога „престанува да се појавува на вечерното небо во самрак (околу крајот на август), се вели дека реката Омо се крева доволно високо за да ја израмни тревата imai што расте покрај нејзините брегови, а потоа се смирува“. Мурсите користат група јужни ѕвезди за да го обележат нивниот календар и да ги следат сезонските поплави на реката Омо.[15]
Делта Јужен Крст е член на компонентата на долниот дел на Кентаурус (LCC) на асоцијацијата Скорпиус-Кентаур, која е OB асоцијација на масивни ѕвезди кои делат заедничко потекло и движење низ вселената. Ова е најблиската OB асоцијација до Сонцето, при што LCC компонентата има старост во опсег од 16-20 милиони години.[19]
Во културата
На кинески ,十字架( Shí Zì Jià), што значи Крст, се однесува на астеризам кој се состои од δ Јужен Крст, γ Јужен Крст, α Јужен Крст и β Јужен Крст . Следствено, самиот δ Јужен Крст е познат како十字架四( Shí Zì Jià sì , англиски: the Fourth Star of Cross ).[20] Consequently, δ Crucis itself is known as 十字架四 (Shí Zì Jià sì, англиски: the Fourth Star of Cross).[21]
↑Samus, N. N.; Durlevich, O. V.; и др. (2009). „VizieR Online Data Catalog: General Catalogue of Variable Stars (Samus+ 2007-2013)“. VizieR On-line Data Catalog: B/GCVS. Originally Published in: 2009yCat....102025S. 1: B/gcvs. Bibcode:2009yCat....102025S.
↑Houk, Nancy; Cowley, A. P. (1978), Catalogue of two-dimensional spectral types for the HD stars: Declinations -90 to -53, 1, Ann Arbor: Dept. of Astronomy, University of Michigan, Bibcode:1975mcts.book.....H
↑ 4,04,1Gutierrez-Moreno, Adelina; Moreno, Hugo (June 1968), „A photometric investigation of the Scorpio-Centaurus association“, Astrophysical Journal Supplement, 15: 459, Bibcode:1968ApJS...15..459G, doi:10.1086/190168
↑Wielen, R.; и др. (1999), „Sixth Catalogue of Fundamental Stars (FK6). Part I. Basic fundamental stars with direct solutions“, Veroeffentlichungen des Astronomischen Rechen-Instituts Heidelberg, Astronomisches Rechen-Institut Heidelberg, 35 (35): 1, Bibcode:1999VeARI..35....1W
↑ 7,07,17,2de Geus, E. J.; de Zeeuw, P. T.; Lub, J. (June 1989), „Physical parameters of stars in the Scorpio-Centaurus OB association“, Astronomy and Astrophysics, 216 (1–2): 44–61, Bibcode:1989A&A...216...44D
↑Underhill, A. B.; и др. (November 1979), „Effective temperatures, angular diameters, distances and linear radii for 160 O and B stars“, Monthly Notices of the Royal Astronomical Society, 189 (3): 601–605, Bibcode:1979MNRAS.189..601U, doi:10.1093/mnras/189.3.601
↑Sokolov, N. A. (May 1995), „The determination of T_eff_ of B, A and F main sequence stars from the continuum between 3200 A and 3600 A“, Astronomy and Astrophysics Supplement, 110: 553, Bibcode:1995A&AS..110..553S
↑Bernacca, P. L.; Perinotto, M. (1970). „A catalogue of stellar rotational velocities“. Contributi Osservatorio Astronomico di Padova in Asiago. 239 (1): 1. Bibcode:1970CoAsi.239....1B.