Зета Близнаци го носела традиционалното име Мекбуда, од арапска фраза што значи „свиткана шепа на лавот“.[18] Во 2016 година, Меѓународниот астрономски сојуз организиралРаботна група за имиња на ѕвезди (РГИЅ)[19] за да ги каталогизира и стандардизира соодветните имиња за ѕвездите. РГИЅ одлучила да им припише соодветни имиња на поединечни ѕвезди наместо на цели системи.[20] Го одобрила името Мекбуда за компонентата WDS J07041+2034 Aa на 12 септември 2016 година и денеска ѕвездата е вклучена во списокот со имиња на ѕвезди одобрени од МАС.[16]
На кинески ,井宿, што значи Па (астеризам) се состои од осум ѕвезди во Близнаци: Зета, Му, Гама, Ну, Кси, Епсилон, 36 и Ламбда.[21]
Историја на набљудување
Визуелна светлинска крива на лентата за Зета Близнаци, адаптирана од Кис (1998)[22]
Во 1844 година, германскиот астроном Јулиус Шмит открил дека Зета Близнаци варира во осветленоста со период од околу 10 дена,[18] иако била осомничена за варијабилност уште во 1790 година.[23] Било забележано дека е поврзана со класата на променливи ѕвезди Кефеиди, иако често се третирала како прототип на сопствената класа, Близнаци, поради несиметрична светлосна крива.[24]
Во 1899 година, американскиот астроном Вилијам Кембел објавил дека ѕвездата има променлива радијална брзина.[25] (Оваа варијација била независно откриена од рускиот астроном Аристарх Белополски, објавена во 1901 година.[23]) Врз основа на неговите набљудувања, Кембел подоцна објавил орбитални елементи. Сепак, тој открил дека кривата отстапува од кеплерската орбита, па дури и предложил дека станува збор за троен ѕвезден систем за да ги објасни неправилностите.[26] Периодичната варијација во радијалната брзина на променливите Кефеиди подоцна била објаснета како резултат на пулсирањата во атмосферата на ѕвездата.[23]
Периодичноста на ѕвездата сама по себе е променлива, тренд првпат забележан од германскиот астроном Пол Гутник во 1920 година, кој се сомневал дека промената на периодот е резултат на придружник кој орбитира. Во 1930 година, данскиот астроном Аксел Нилсен сугерирал дека промената е резултат на постојано намалување од околу 3,6 секунди годишно во тој период.[27]
Придружници
ζ Близнаци во оптичка светлина, со придружниците B, C и D видливи во близина
Зета Близнаци има три видливи придружници познати уште од 19 век и наведени во Каталогот со двојни ѕвезди како B, C и D. Во поново време, наведен е можен спектроскопски придружник, биле каталогизирани дополнителни бледи ѕвезди во близина, а дифузно јато било идентификувано во близина на Зета Близнаци.
Најсветлата ѕвезда во близина, WDS J07041+2034 C, е со светлинска величина 7,6 HD 268518, оддалечена 91,9 инчи во времето кога била откриена во 1779 година и 101,3 инчи оддалечена во 2008 година. Тоа е објект во преден план, само една десетина од растојанието од Зета Близнаци и ѕвезда со високо правилно движење што се движи брзо во споредба со подалечните ѕвезди. Таа е ѕвезда од главната низа G1, и е многу слична на сонцето.[28]
Најблискиот видлив придружник е WDS J07041+2034 D, ѕвезда со 12-та светлинска величина, измерена на оддалеченост од 67,8" во 2008 година. Била оддалечена 80" кога првпат била измерена во 1905 година. Се појавува на небото помеѓу Зета Близнаци и компонентата C, но е подалечен објект од било кој друг.[29]
WDS J07041+2034 B е ѕвезда со 11-та светлинска величина, оддалечена 76,0" во 1831 година и 87,4" во 2008 година.[29] Самиот е спектроскопски бинарен систем, иако малку се знае за двете компоненти. Комбинираниот спектар е од ѕвезда од главната низа F4. Се смета дека е физички поврзан со суперџинот примарно и член на јато ѕвезди околу Зета Близнаци.[8]
Комбинацијата од фотометрија, спектроскопија и астрометрија идентификувала 26 ѕвезди оддалечени приближно 355 парсеци, кои најверојатно се членови на родното јато Зета Близнаци. Најсјајните се доцните џиновски ѕвезди B и раните A, како што се ѕвездите со 7-ма светлинска величина HD 49381 и HD 50634, додека најслабите откриени членови на јатото се ѕвезди од главната низа од класа F од 12-та светлинска величина вклучувајќи WDS J07041+2034 B.[8]
Својства
За Зета Близнаци е пријавено дека е спектроскопска бинарност врз основа на набљудувањата на лунарното прикрување, но тоа не е потврдено со други методи.[29]
Примарната на Зета Близнаци (WDS J07041+2034 Aa) е класична кефеидна променлива која претрпува редовни, периодични варијации во осветленоста поради радијалните пулсирања. Во опсегот V, привидната величина варира помеѓу максимум од 3,68 и најниска од 4,16 (со средна вредност од 3,93) во период од 10,148 дена.[2] Овој период на варијација се намалува со брзина од 3,1 секунди годишно, или 0,085 секунди по циклус.[27] Спектралната класификација варира помеѓу F7Ib и G3Ib во текот на пулсирачкиот циклус. Исто така, делотворната температура на надворешната обвивка варира помеѓу 5.780 К и 5.260 К,[3] додека полупречникот варира од 61 до 69 пати од Сончевиот полупречник.[30] Во просек, зрачи околу 2.900 пати поголема сјајност од онаа на Сонцето.[31]
Членството во кластер обезбедува независна валидација на растојанија утврдени со помош на неодамнешниот вселенски телескоп „Хабл„ и Хипаркос. Ова силно го ограничува растојанието на ѕвездата: 363 ± 9(σx̄) ± 26(σ)парсеци.[1][7] Затоа, ѕвездата е важен калибратор за односот на кефеидскиот период-сјајност што се користи за воспоставување на скалилата на вселенско растојание.[8][32][33] Паралаксата на Gaia Data Release 2 од 2,2497 ± 0,3006 сугерира дека растојанието е кон горниот крај на овој опсег и има споредлива маргина на грешка.[34]
↑ 4,04,1Nicolet, B. (1978), „Photoelectric photometric Catalogue of homogeneous measurements in the UBV System“, Observatory, Bibcode:1978ppch.book.....N
↑Samus, N. N.; Durlevich, O. V.; и др. (2009). „VizieR Online Data Catalog: General Catalogue of Variable Stars (Samus+ 2007-2013)“. VizieR On-line Data Catalog: B/GCVS. Originally Published in: 2009yCat....102025S. 1. Bibcode:2009yCat....102025S.
↑Wielen, R.; и др. (1999), „Sixth Catalogue of Fundamental Stars (FK6). Part I. Basic fundamental stars with direct solutions“, Veröff. Astron. Rechen-Inst. Heidelb, Astronomisches Rechen-Institut Heidelberg, 35 (35): 1, Bibcode:1999VeARI..35....1W
↑ 11,011,1Gallenne, A.; Mérand, A.; Kervella, P.; Pietrzyński, G.; Gieren, W.; Hocdé, V.; Breuval, L.; Nardetto, N.; Lagadec, E. (May 25, 2021). „Extended envelopes around Galactic Cepheids. V. Multi-wavelength and time-dependent analysis of IR excess“. Astronomy & Astrophysics. 651: A113. arXiv:2105.12197. Bibcode:2021A&A...651A.113G. doi:10.1051/0004-6361/202140350. ISSN0004-6361.
↑Mallik, Sushma V. (October 1998), „Chromospheric activity in cool stars and the lithium abundance“, Astronomy and Astrophysics, 338: 623–636, Bibcode:1998A&A...338..623M
↑Uesugi, Akira; Fukuda, Ichiro (1970), „Catalogue of rotational velocities of the stars“, Contributions from the Institute of Astrophysics and Kwasan Observatory, University of Kyoto, Bibcode:1970crvs.book.....U
↑Hessman, F. V.; Dhillon, V. S.; Winget, D. E.; Schreiber, M. R.; Horne, K.; Marsh, T. R.; Guenther, E.; Schwope, A.; Heber, U. (2010). „On the naming convention used for multiple star systems and extrasolar planets“. arXiv:1012.0707 [astro-ph.SR].
↑Kiss, Laszlo L. (July 1998). „A photometric and spectroscopic study of the brightest northern Cepheids - I. Observations“. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 297 (3): 825. Bibcode:1998MNRAS.297..825K. doi:10.1046/j.1365-8711.1998.01559.x.
↑ 23,023,123,2Henroteau, F. (1925), „A study of zeta Geminorum, I.“, Publications of the Dominion Observatory Ottawa, 9: 105–116, Bibcode:1925PDO.....9..105H
↑Campbell, W. W. (February 1899), „The variable velocity of zeta Geminorum in the line of sight.“, Astrophysical Journal, 9: 86, Bibcode:1899ApJ.....9...86C, doi:10.1086/140556
↑Groenewegen, M. A. T. (November 2007), „The projection factor, period-radius relation, and surface-brightness colour relation in classical cepheids“, Astronomy and Astrophysics, 474 (3): 975–981, Bibcode:2007A&A...474..975G, doi:10.1051/0004-6361:20078225
↑Mallik, Sushma V. (December 1999), „Lithium abundance and mass“, Astronomy and Astrophysics, 352: 495–507, Bibcode:1999A&A...352..495M