Eta Geminorum е Бајерова ознака на ѕвездата. Традиционалните имиња Tejat Prior, Propus (од грчки, што значи предна нога) и Praepes и Pish Pai (од персиското Pīshpāy, پیشپای, што значи предна нога). Во 2016 година, Меѓународниот астрономски сојуз организирал Работна група за имиња на ѕвезди (РГИЅ)[16] за да ги каталогизира и стандардизира соодветните имиња за ѕвездите. Првиот билтен на РГИЅ од јули 2016 година[17] вклучувал табела со првите две серии на имиња одобрени од РГИЅ; во кој била вклучена и Пропус за оваа ѕвезда.
Оваа ѕвезда, заедно со γ Близнаци (Алхена), μ Близнаци (Теџат), ν Близнаци и ξ Близнаци (Алзир) биле познати како Al Han'ah, (вратот на камилата). Тие, исто така, биле поврзани во ел-Нухатаи, двојната форма на ел-Нухат, „Камилска грпка“.[14]
Во кинеската лунарна замок, Теџат Приор е единствениот член на лунарната палата 钺 ( Пинјин: Yuè)[14][18]
Околина
η Gem (десно), μ Gem (лево) и маглина помеѓу нив
η Близнаци лежи во подножјето на страната на Кастор, околу два степени западно од μ Близнаци и два степени југоисточно од сјајноторасеано јатоM35. Помеѓу двете ѕвезди има неколку слаби области на небулозност. η Близнаци веднаш западно од обвивката од остатоците од суперновата IC 443. Понатаму на исток околу μ Близнаци се наоѓа оддавна маглинаS 249. Помеѓу е малата слаба емисиона маглина IC 444 околу 7-та светлинска величина 12 Близнаци.
η Близнаци е 0,9 степени јужно од еклиптиката, така што може да биде прикриена од Месечината[19] и, ретко, од планетите. Последното прикрвање од страна на една планета се случила на 27 јули 1910 година, од страна на Венера,[20] а следната на 11 јули 1837 година, од страна на Меркур.
Варијабилност
Визуелна светлинска крива на лентата за затемнувањето на Ета Близнаци од 1979-1980 година[21]
Во 1865 година, Јулиуј Шмит за прв пат објавил дека η Близнаци е променлива ѕвезда. Светлинските варијации биле опишани од Шмит и други набљудувачи како со долги максимални константни осветлености, минимум со многу различна големина и форма и период од околу 231 денови.[22] Ѕвездата била класифицирана и како полуправилна променлива и како двојна. Периодот на затемнување е поставен на околу осум години, што одговара на орбитата на невиден придружник. Затемнувањата првично биле доведени во прашање, но специјалните проекти довеле до тоа што затемнувањата од февруари 1980, април 1988 и октомври 2012 година биле добро набљудувани. Затемнувањата имаат длабочини од околу половина величина и времетраење од неколку недели.[21][23]
Полуправилните варијации се класифицирани како тип SRa, што укажува на релативно предвидлива периодичност со некои варијации во амплитудата и обликот на светлосната крива. Овие типови на променливи се сметаат за многу слични на променливата Мирида, но со помали амплитуди.[6] Многу долги периодични променливи покажуваат долги секундарни периоди, обично десет пати подолги од главниот период, но овие промени не се откриени за η Близнаци. Главниот период е рафиниран во просек од 234 денови.[24]
Систем
η Близнаци е сјајна ѕвезда што лежи веднаш надвор од остатокот од суперновата IC 443 (инфрацрвена слика од WISE)
η Близнаци е троен систем, при што сјајната ѕвезда од класа М има близок придружник познат само од радијалните варијации на брзината, а подалечниот придружник решен визуелно.
Во 1881 година, Бурнам забележал дека η Близнаци имала близок придружник (η Близнаци B). Во тоа време разделбата била измерена на 1,08".[25] Ова денес е зголемено на 1,65" и е пресметано дека орбитата е долга 474 години и прилично ексцентрична. Малку се знае за придружникот, иако е со 6-та величина. Неа и е дадена спектрален тип G0 и се претпоставува дека е џин врз основа на нејзината осветленост.[5]
Во 1902 година, Вилијам Валас Кембел објавил дека η Близнаци A покажува радијални варијации на брзината. Претпоставката била дека ѕвездата е спектроскопска бинарна форма, иако не биле одредени периоди или други орбитални параметри.[26] Орбитата пресметана во 1944 година е суштински непроменета и денес, со период од 2.983 дена и ексцентричност од 0,53. Биле направени набљудувања барајќи знак за затемнување што одговара на изведената орбита, но доказите се сметале за неубедливи, и затемнувањата не биле потврдени.[27] Поради изгледот на спектарот, постои сомнеж дека спектроскопскиот придружник е побледа ѕвезда од класата М.[5] Бидејќи секундарната ѕвезда сама по себе би била премногу мала за да ги предизвика набљудуваните затемнувања, веројатно е опкружена со околуѕвезден диск.[4]
Развој
Светлечката главна компонента на η Близнаци е асимптотична гранка на џиновска ѕвезда, високо еволуирана ладна сјајна ѕвезда која првично била 2-8 M☉ на главната низа.[28]
↑ 5,05,15,25,3Hunsch, Matthias; Schmitt, Jurgen H. M. M.; Schroder, Klaus-Peter; Zickgraf, Franz-Josef (1998). „On the X-ray emission from M-type giants“. Astronomy and Astrophysics. 330: 225. Bibcode:1998A&A...330..225H.
↑ 6,06,1Samus, N. N.; Durlevich, O. V.; и др. (2009). „VizieR Online Data Catalog: General Catalogue of Variable Stars (Samus+ 2007-2013)“. VizieR On-line Data Catalog: B/GCVS. Originally Published in: 2009yCat....102025S. 1. Bibcode:2009yCat....102025S.
↑Malkov, O. Yu.; Tamazian, V. S.; Docobo, J. A.; Chulkov, D. A. (2012). „Dynamical masses of a selected sample of orbital binaries“. Astronomy & Astrophysics. 546: A69. Bibcode:2012A&A...546A..69M. doi:10.1051/0004-6361/201219774.
↑ 12,012,112,2Baines, Ellyn K.; Thomas Armstrong, J.; Clark, James H.; Gorney, Jim; Hutter, Donald J.; Jorgensen, Anders M.; Kyte, Casey; Mozurkewich, David; Nisley, Ishara; Sanborn, Jason; Schmitt, Henrique R. (November 2021). „Angular Diameters and Fundamental Parameters of Forty-four Stars from the Navy Precision Optical Interferometer“. The Astronomical Journal. 162 (5): 198. arXiv:2211.09030. Bibcode:2021AJ....162..198B. doi:10.3847/1538-3881/ac2431. ISSN0004-6256. S2CID238998021Проверете ја вредноста |s2cid= (help).
↑White, Nathaniel M.; Feierman, Barry H. (September 1987). „A Catalog of Stellar Angular Diameters Measured by Lunar Occultation“. Astronomical Journal. 94: 751. Bibcode:1987AJ.....94..751W. doi:10.1086/114513.
↑Können, G. P.; Van Maanen, J. (April 1981). „Planetary occultations of bright stars“. Journal of the British Astronomical Association. 91: 148–157. Bibcode:1981JBAA...91..148K.
↑Percy, J. R.; Nasui, C. O.; Henry, G. W. (2008). „Long-Term Photometric Variability of 13 Bright Pulsating Red Giants“. The Journal of the American Association of Variable Star Observers. 36 (1): 139. Bibcode:2008JAVSO..36..139P.
↑Clerke, A. M. (1902). „The system of eta Geminorum“. The Observatory. 25: 389. Bibcode:1902Obs....25..389C.