Казујо Сеџима
Казујо Сеџима (妹島 和世 , [Сеџима Казујо] Error: {{Transliteration}}: transliteration text not Latin script (pos $1) (help), родена на 29 октомври 1956 г.) е јапонска архитектка. Таа е позната по своите проекти кои ги карактеризира чиста модернистичка естетика. Тие најчесто содржат елегантни, чисти и сјајни површини од стакло, мермер и метал. Таа исто така користи квадрати и кубуси што може да се препознаат на повеќе нивоа во нејзините проекти. Огромни прозорци овозможуваат природна светлина да навлезе во просторот и да создаде слеаност помеѓу внатрешноста и надворешноста на објектот. Токму од ова поврзување на два простори таа ја црпи својата инспирација при проектирањето. Казујо Сеџима, заедно со Рјуе Нишизава, има работено на повеќе проекти во Германија, Швајцарија, Франција, Англија, Холандија, САД и Шпанија. Многу од нивните проекти вклучуваат стакло и јавни отворени простори кои ја создаваат врската на објектот со неговата околина. Такви проектантски елементи може да се сретнат во изобилство во нивните проекти. Во 2010 г., Сеџима, заедно со Рјуе Нишизава ја добила Прицкеровата награда за архитектура. Ран живот и образованиеСеџима е родена на 29 октомври, 1956 г. во Ибараки префектурата во јапонија. Во 1981, по стекнувањето со магистерската диплома по архитектура на Јапонскиот женски универзитет , таа се вработила во Тојо Ито и Соработници. Во 1987 г. таа ја основа фирмата Казујо Сеџима и Соработници, а подоцна, во 1995 г. ја основа САНАА заедно со Рјуе Нишизава. Казујо Сеџима има предавано на Универзитетот Принстон, на Политехника во Лозана, Уметничкиот универзитет Тама како и на Универзитетот Кио, каде што подоцна станала и редовна професорка. КариераПо нејзината пракса во студиото на Тојо Ито, Сеџима ја основа фирмата Казујо Сеџима и Соработници, во 1987 г. Еден од нејзините први вработени бил Рјуе Нишизава, студент кој работел со Сеџима во студиото на Тојо Ито.[1] По неколкугодишното работење за Сеџима, Нишизава сакал да си замине за да отвори своја сопствена фирма, но Сеџима го убедила да остане и да формираат партнерство. Во 1995 г. тие двајца ја основаат САНАА со седиште во Токио (Sejima and Nishizawa and Associates).[2] Во 2010 г. Сеџима е назначена за директорка на архитектонскиот сектор на Венециското биенале и била кураторка на дванаесеттата годишна меѓународна архитектонска изложба. Таа е првата жена што некогаш била избрана за оваа позиција. Во 2010 г. таа исто така станала добитничка на Прицкеровата награда, заедно со Рјуе Нишизава. Кога се разгледува нејзината работа, набљудувачот може да забележи дека таа претежно користи стакло во сите нејзини дела. Карактеристично за нејзината архитектура се елегантните мермерни површини, а нејзините објекти често претставуваат композиција од кривини во склоп на самиот објект, но и на неговата површина. Казујо успешно го ускладува објектот со неговата околина. Значителна е употребата на многу стакло, овозможувувајќи му на оној што престојува во објектот да гледа надвор, но и да се гледа себеси и одблесоците на надворешноста што се создаваат внатре во објектот.[3][3][4][4] Проекти на Казујо Сеџима и Соработници![]()
Награди и признанијаКазујо Сеџима
САНАА
ProfessorshipSejima teaches as a Visiting Professor, both at Tama Art University and Japan Women's University in Tokyo. From 2005 to 2008, together with Nishizawa, she held the Jean Labatut Professorship at the School of Architecture at Princeton University, where she also served on the advisory council for several years.[се бара извор] ПоврзаноНаводи
4. The Pritskir Architecture prize (2016). http://www.pritzkerprize.com/2010/works 5. New museum Ryue Nishizawa, Kazuyo Sejima win prtiskir prize (2016). http://www.fastcompany.com/1599496/new-museum-architects-ryue-nishizawa-kazuyo-sejima-win-pritzker-prize 6. The world's most anticipated architecture chitecture about.com—Rolex learning center (2016).http://www.bloomberg.com/ss/10/03/0301_most_anticipated_architecture/10.htm 7. Essay—Inventing new hierarchies (2016).http://www.pritzkerprize.com/2010/essay
Надворешни врски
Предлошка:Pritzker Prize laureates Предлошка:Schock Prize laureates
|
Portal di Ensiklopedia Dunia