Фолна киселина
|
|
|
(2S)-2-[(4-{[(2-amino-4-hydroxypteridin-6-yl)methyl]amino}phenyl)formamido]pentanedioic acid
|
Други називи N-(4-{[(2-amino-4-oxo-1,4-dihydropteridin-6-yl)methyl]amino}benzoyl)-L-glutamic acid; pteroyl-L-glutamic acid; Vitamin B9; Vitamin Bc;Vitamin M; Folacin
|
Назнаки
|
|
59-30-3 Ок
|
ATC код
|
B03BB01
|
ChEBI
|
CHEBI:27470 Ок
|
ChEMBL
|
ChEMBL1622 Ок
|
ChemSpider
|
5815 Ок
|
DrugBank
|
DB00158 Ок
|
InChI=1S/C19H19N7O6/c20-19-25-15-14(17(30)26-19)23-11(8-22-15)7-21-10-3-1-9(2-4-10)16(29)24-12(18(31)32)5-6-13(27)28/h1-4,8,12,21H,5-7H2,(H,24,29)(H,27,28)(H,31,32)(H3,20,22,25,26,30)/t12-/m0/s1 ОкКлуч: OVBPIULPVIDEAO-LBPRGKRZSA-N Ок InChI=1/C19H19N7O6/c20-19-25-15-14(17(30)26-19)23-11(8-22-15)7-21-10-3-1-9(2-4-10)16(29)24-12(18(31)32)5-6-13(27)28/h1-4,8,12,21H,5-7H2,(H,24,29)(H,27,28)(H,31,32)(H3,20,22,25,26,30)/t12-/m0/s1 Клуч: OVBPIULPVIDEAO-LBPRGKRZBH
|
3Д-модел (Jmol)
|
Слика
|
KEGG
|
C00504 Н
|
PubChem
|
6037
|
RTECS-бр.
|
LP5425000
|
c1cc(ccc1C(=O)N[C@@H](CCC(=O)O)C(=O)O)NCc2cnc3c(n2)c(=O)nc([nH]3)N
|
UNII
|
935E97BOY8 Ок
|
Својства
|
Хемиска формула
|
|
Моларна маса
|
0 g mol−1
|
Изглед
|
жолто-портокалов кристален прашок
|
Точка на топење
|
|
|
1.6 mg/L (25 °C)[1]
|
Киселост (pKa)
|
1st: 4.65, 2nd: 6.75, 3rd: 9.00[2]
|
Дополнителни податоци
|
|
Ок(што е ова?) (провери) Освен ако не е поинаку укажано, податоците се однесуваат на материјалите во нивната стандардна состојба (25 °C, 100 kPa)
|
Наводи
|
Фолна киселина (позната и како витамин Б9[3] или фолацин) и фолатот (природната форма), како и птероил-L-глутаминската киселина и птероил-L-глутаматот се форми на водорастворливиот витамин Б9. Овој витамин е есенцијална хранлива состојка и е важен за многу процеси, како биосинтеза на нуклеотиди и реметилација на хомоцистеин. Тој е особено важен во периодите на брза делба на клетките и раст. На возрасните и децата им е потребен овој витамин за создавање на здрави еритроцити и за спречување на анемија.[4] Името доаѓа од латинскиот збор folium што значи лист.
Недостигот на фолна киселина доведува до фолатна дефициенција.
Дејство врз организмот
Фолната киселина помага при делбата на клетките. Неопходна е за образување на плацентата и за изградбата на коскената срж на ембрионот. Најдобар извор на овој витамин се непреработените зеленчуци - салатите, спанаќот, гравот, магдоносот, брокулите, како и лебот. Фолната киселина ја има во црниот дроб, меките сирења, агрумите, овесните зрна и пченичниот зародиш.
Наводи
- ↑ 1,0 1,1 Фолна киселина во базата ChemIDplus
- ↑ R. M. C. Dawson: Data for Biochemical Research, Oxford University Press, Oxford, 1989, 3rd Edition, p. 134, ISBN 0-19-855299-8.
- ↑ Ural, Serdar H. (2008-11). „Folic Acid and Pregnancy“. Kid's Health.
- ↑ „Dietary Supplement Fact Sheet: Folate“. Office of Dietary Supplements, National Institutes of Health.
|