Чернодрински се враќа дома
Чернодрински се враќа дома е драмско дело напишано 1990/91 година од македонскиот драматург Горан Стефановски[1]. Ликови и сцени„ Чернодрински се враќа дома “ е драма, театарски слики составена од 14 сцени. Посветена е на режисерот на Слободан Унковски. Праизведба – Драмски театар Скопје 1992 година, режија Слободан Унковски •Детето без фантазија - (Иван Поповски) •Таткото - (Јовица Михајловски) •Мајката - (Снежана Стамеска) •Рампо Прцески - (Димче Мешковски) •Преведувачката - (Катерина Коцевска) •Кинезот Чуанг Ли - (Сенко Велинов) • Вториот кинез - (Драган Спасов-Дац) •Госпожа Балбакова - (Ленче Делова) •Господин Балбаков - (Ненад Стојановски) •Лирскиот љубовник Чорбе - (Благоја Чоревски) •Младиот Архивар - (Сенко Велинов) •Стариот архивар - (Димче Мешковски) •Жената војник - (Снежана Стамеска) •Госпоѓица Цаневска - (Катерина Коцевска) •Господин Аризан - (Стево Спасовски) •Господин Грчев - (Благоја Чоревски) •Јосиф •Славе •Анастасија •Црнецот со труба •Актерчето Ицо - (Драган Спасов-Дац) •Директорот Славејков - (Стево Спасовски) •Непознатиот господин - (Сенко Велинов) •Советникот - (Јовица Михајловски) •Цветко - (Ненад Стојановски) •Неда - (Снежана Стамеска) •Џафер-Ага - (Драган Спасов-Дац) •Александар - (Ненад Стојановски) •Каталин - (Снежана Стамеска) •Старата - (Ленче Делова) •Кумот - (Јовица Михајловски) •Кумата - (Ленче Делова) •професорот по музика - (Стево Спасовски) •меанџијата - (Димче Мешковски) •Музиканти •Инкогнито прв - (Сенко Велинов) • Инкогнито втор - (Благоја Чоревски) •Врската - (Димче Мешковски) •Белодрински - (Драган Спасов-Дац •Руса - (Софија Куновска) •Цара - (Јовица Михајловски) •Бретон - (Сенко Велинов) •Елица - (Катерина Коцевска) • Жан - (Ненад Стојановски) •Човекот во фрак - (Јовица Михајловски) •Георги - (Благоја Чоревски) •Марина - (Софија Куновска) •Мајката - (Снежана Стамеска) “Најстрашни се оние времиња кога самиот дом се претвора во туѓина, во џенем, во јабана. Кога човек е на своето огниште а саштисан и отуѓен како змија да го полазила. Кога е внатрешно раселено лице. Кога ,,т’гата,, не е поради отсуство туку поради присуство. Кога седи среди куќи, а не може да си ја препознае домата. На друго место, други места, ДОМА…”, стои во мислата на великанот на македонската драматургија, Горан Стефановски. Текстот „ Чернодрински се враќа дома “ претставува сложена структура блиску до музичка варијација со композиција која содржи варијации со бескраен виолински клуч. Нејзиното вреднување, анализа, толкување и вистинско претставување, сè уште не го има својот вистински и длабок аналитички акурс. Нејзиното непоставување на сцената, не толку честопоставување, не е поради текстот туку најчесто поради богатата драмска структура која се менува според театарските принципи на еден современ театарски јазик кој што допрва е го добива своето вистинско место кое е во врвот на театарост во светски контекст. Избрана критичка библиографија•1. Димитрова, А. (2012). Постмодернистичките стапици во драмите на Горан Стефановски. Скопје: Културна установа Блесок. •2. Аврамовска, Н. (2004). „Автореференцијалноста на фолклорниот интертекст во драмите на Горан Стефановски“. Аврамовска. Н. Во вителот надереализацијата: дуплото дно на македонската драма. Скопје: Култура, 246-307. •3. Смилевски, В. (2000). „Драмското творештво на Горан Стефановски“. Литературни студии. Скопје: Култура, 131-204. •4. Ќулавкова, К. (1997). “Постмодернистичката димензија и интертекстот во драмата Јане Задрогаз на Горан Стефановски“. Лужина, Ј. (Прир.) Македонската драматика/драматургија помеѓу традицијата и современоста. Прилеп: МТФ „Војдан Чернодрински“, 41-46. На англиски јазик•1. Marsh Stefanovska, P. (2019). „Foreword“. Stefanovski, G. Five Plays by Goran Stefanovski. Canterbury: The Conrad Press, 8-33. Интернетски страници•1. Димитрова, А. (2019, 01.05.) „Македонската книжевна критика за Горан Стефановски“. Пристапено на 06.08. 2019, на Блесок: https://www.blesok.mk/mk/блесок-изданија/блесок-бр-123[мртва врска] •2. Смилевски, Г. (2015) PDF. „Просторот/местото во драмите Казабалкан, Евроалиен и Хотел Европа од Горан Стефановски“. Спектар 66: 83-97. Пристапено на 08.08. 2019, на https://www.ceeol.com/search/viewpdf?id=522803 •3. Аврамовска, Н. (2012). PDF. „Европа на сцената на современата македонска драма“. Пристапено на 10.08. 2019, на https://www.researchgate.net/ publication/282402026_Evropa_na_scenata_na_sovremenata_makedonska_ drama Цитирана литератураКниги и статии: • Аврамовска, Н. (2004). „Автореференцијалноста на фолклорниот интертекст во драмите на Горан Стефановски“. Аврамовска. Н. Во вителот на дереализацијата: дуплото дно на македонската драма. Скопје: Култура, 246-307. • Димитрова, А. (2012). Постмодернистичките стапици во драмите на Горан Стефановски. Скопје: Културна установа Блесок. • Лужина, Ј. (2000 а). „Најмладата македонска драма: македoнските драматичари пост-модернисти“. Лужина, Ј. Театралика: студии и есеи на театролошки теми. Скопје: Матица македонска, 222-239. • Luzina, J. (2000 б). Ten Modern Macedonian Plays. (Ed.). Skopje: Matica makedonska, 24-26. • Marsh-Stefanovska, P. (2019). „Some biographical notes“. Stefanovski, G. Five Plays by Goran Stefanovski. Canterbury: The Conrad Press, 3-7. • Marsh-Stefanovska, P. (2019). „Foreword“. Stefanovski, G. Five Plays by Goran Stefanovski. Canterbury: The Conrad Press, 8-33 • McKinley, J. (1985). Hi-Fi & The False Bottom. College of Arts and Sciences, University of Missouri, Kansas City: BkMk Press, 1-2. • Мојсова-Чепишевска, В. (2000). „Митолошките, т.е. демонолошките наслојки во Јане Задрогаз“. Мојсова-Чепишевска, В. Литературни преокупации. Скопје: Менора, 257-284. • Николовска, К. (2012). „Рецензија“. Димитрова, А. Постмодернистички стапици во драмите на Горан Стефановски. Скопје: Културна установа Блесок, v-viii. • Павловски, М. (1992). „Диво месо на Горан Стефановски“. Силјан, Р. (Прир.) Сто години македонска драма Скопје: Матица македонска, 627. • Смилевски, В. (1998). „Модерен драмски израз“. Смилевски, В. Фокусирања. Скопје: Матица македонска, 334-355. • Смилевски, В. (2000). „Драмското творештво на Горан Стефановски“. •Смилевски, В. Литературни студии. Скопје: Култура, 131-204. • Старделов, Г. (1987). „Драмите на Горан Стефановски“. Павловски, Б. (Прир.). Горан Стефановски: одбрани драми. Скопје: Мисла, 333-353. • Тодоровски, Г. (1990). „Подалеку од занесот, поблизу до болот!“ Силјан, Р. (Прир.) Македонска драма XIX и XX век. Скопје: Македонска книга, 424-439. • Ќулавкова, К. (1997). „Постмодернистичката димензија на интертекстот во драмата Јане Задрогаз на Горан Стефановски“. Лужина, Ј. (Прир.) Македонската драматика / драматургија помеѓу традицијата и совеменоста. Прилеп: МТФ „Војдан Чернодрински“, 41-46. • Уреднички вовед. (2019). „Горан Стефановски 1952-2018“. Културен живот 1/2, 5-9. Интернетски страници• Аврамовска, Н. (2012, н.д.). „Европа на сцената на современата македонска драма“. Пристапено на 10.08. 2019, на https: // www. Researchgate. net / publication / 282402026 _ Evropa_na_scenata_na_sovremenata_makedonska_drama Slavia Meridionalis 12 SOW, Warszawa 2012, 13-26. PDF • Дамјаноски, М. (2011, н.д.). „Дискурсот на виктимизацијата во современата македонска драма“. Спектар, 58/2011, 467-476. http://iml.edu.mk/images/dokumenti/kniga2.pdf Архивирано на 11 јули 2020 г. • Димитрова, А. (2019, 01.05.). „Македонската книжевна критика за Горан Стефановски“. Пристапено на 06.08. 2019, на Блесок: https://www.blesok.mk/mk/блесок-изданија/блесок-бр-123[мртва врска]). • Димоски, С. (2018, 04.12.). „Горан Стефановски – во броеви, букви и бронза – накусо“. Пристапено на 15.08.2019, на https: // www. mkd. mk/kultura/teatar-i-film/goran-stefanovski-vo-broevi-bukvi-i-bronza • Смилевски, Г. (2015, н.д.). „Просторот/местото во драмите Казабалкан, Евроалиен и Хотел Европа од Горан Стефановски“. Спектар 66: 83-97. Пристапено на 08.08. 2019, на https://www.ceeol.com/search/viewpdf?id=522803). PDF • Стефановски, Г. (2016). „Sir Tom Stoppard in Coversation with Goran Stefanovski“. (2016, 25.01.) Пристапено на 28.08.2019, на https://www.youtube.com/watch?v=ZACKt4_Ds1o • Стефановски, Г. (2018, н.д.). „Искрата што се измолкнува“/“The Spark Which Escapes”. Светскиот конгрес на Меѓународната федерација за театролошки истражувања (IFTR) Белград, главен говор. https://www.iftr.org/media/3397/iftr-world-congress-belgrade-2018-[мртва врска] program.pdf • http://manu.edu.mk/clenovi_nadvor/горан-стефановски/ Архивирано на 20 јануари 2020 г. • „Горан Стефановски“ http://mactheatre.edu.mk Архивирано на 2 март 2021 г. • http://www.ftn.uns.ac.rs/1664329022/broj-izvestaja--01-1129-1-od-20-04- 2018—godine) • Стефановски, Г. (2016). „Sir Tom Stoppard in Coversation with Goran Stefanovski“. (2016, 25.01.) Пристапено на 28.08.2019, на https://www.youtube.com/watch?v=ZACKt4_Ds1o • Стефановски, Г. (2018, н.д.). „Искрата што се измолкнува“/“The Spark Which Escapes”. Светскиот конгрес на Меѓународната федерација за театролошки истражувања (IFTR) Белград, главен говор. https://www.iftr.org/media/3397/iftr-world-congress-belgrade-2018-[мртва врска] program.pdf • http://manu.edu.mk/clenovi_nadvor/горан-стефановски/ Архивирано на 20 јануари 2020 г. • „Горан Стефановски“ http://mactheatre.edu.mk Архивирано на 2 март 2021 г. • http://www.ftn.uns.ac.rs/1664329022/broj-izvestaja--01-1129-1-od-20-04- 2018—godine) Интервјуа• Стефановски, Г. (1992, 09.01.). „Горан Стефановски: Снежана и двете џуџиња“ (со И. Руси и С. Ордановски). „Пулс“, 18. • Стефановски, Г. (2005). „Горан Стефановски: интервју во 'Актуел'“ (со Е. Евтимова 2001). Приказни од дивиот исток. Скопје: Табернакул. 132. Наводи
|
Portal di Ensiklopedia Dunia