Ђуринци

Ђуринци
Ђуринци;
	Основна школа „Јелица Миловановић“ Сопот, издвојено одељење у Ђуринцима
Административни подаци
Држава	Србија
Град	Београд
Градска општина	Сопот
Становништво
— 2022.	878
Географске карактеристике
Координате	44° 31′ 16″ С; 20° 37′ 15″ И / 44.521166° С; 20.620833° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
	Ђуринци Ђуринци на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	011
Регистарска ознака	BG

Ђуринци је насеље у Градској општини Сопот у Граду Београду. Према попису из 2022. било је 878 становника.

Историја

Ђуринци је насеље новијег датума. Село је основано у првим десетинама 19. века. На месту данашњег села раније је била алија, која се помиње у „Списку од ових у Нахији Београдској налазећи се у години 1834.“ Из овога списка (чува се у Државној архива и, Београд) види се да је алија „величине содержавала у себе дужине и ширине по 1 сата, дужине и ½ сата ширине.“ У алији (Алија-спахиска земља која је после одласка Турака припадала Србима ) се налазило „ораће земље 83 дана, завата 12 дана, косанице 84 кос, винограда 26 мотика; остало је све жирородна гора; у луг зарастле земље нема“. „ На овој алији насељено је село Ђуринац, које се из 18 кућа састоји, и оно сву земљу зирати. Земља је полак питома. Спаији нико ништа плаћао није осим десетка. Речено село без ове алије бити не може, будући је на истој алији насељено“.

На ову алију први је дошао и са породицом се населио Војин Јелић, од кога су данашњи Војиновићи. Војин је дошао из Мокре (срез белопаланачки) и настанио најпре у долини Карличине, одакле се касније преселио на данашње место. (подаци крајем 1921. године).^[1] ^[2]

Овде се налази Железничка станица Сопот Космајски.

Демографија

У насељу Ђуринци живи 851 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 40,9 година (39,5 код мушкараца и 42,3 код жена). У насељу има 365 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,98.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	1.090
1953.	1.079
1961.	1.181
1971.	1.092
1981.	1.210
1991.	1.255	1.088
2002.	1.088	1.298

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	1.041	95,68%
Црногорци	20	1,83%
Роми	2	0,18%
Немци	2	0,18%
Хрвати	1	0,09%
Словенци	1	0,09%
Мађари	1	0,09%
Македонци	1	0,09%
непознато	4	0,36%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	5	2
80+	9	15
75—79	18	23
70—74	17	42
65—69	43	35
60—64	36	46
55—59	17	23
50—54	36	30
45—49	55	37
40—44	44	48
35—39	35	38
30—34	23	30
25—29	33	28
20—24	29	25
15—19	45	36
10—14	31	42
5—9	39	29
0—4	23	21
Просек :	39,5	42,3

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	203	208	273	281	326	338	365

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	76	93	63	76	26	19	10	1	0	1	2,98

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	445	134	270	23	18
Женски	458	88	266	89	15
УКУПНО	903	222	536	112	33

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	182	12	0	0	43
Женски	116	9	0	0	21
Укупно	298	21	0	0	64

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	35	20	2	33
Женски	1	2	25	4	8
Укупно	2	37	45	6	41

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	6	11	4	3
Женски	1	7	4	9	20
Укупно	1	13	15	13	23

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	3	0	0	9
Женски	2	0	0	3
Укупно	5	0	0	12

Галерија

Референце

^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26.др. Б. М. Дробњаковић Космај ) и из „Летописа“ општине ђуриначке Бр. 358.
^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Коришћена Литература

Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево“
„Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.