Слатина (Сопот)

Слатина
Слатина;
	Стари лужњак у Слатини
Административни подаци
Држава	Србија
Град	Београд
Градска општина	Сопот
Становништво
— 2022.	222
Географске карактеристике
Координате	44° 30′ 04″ С; 20° 26′ 34″ И / 44.501166° С; 20.442666° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
	Слатина Слатина на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	011
Регистарска ознака	BG

Слатина је насеље у Градској општини Сопот у Граду Београду. Према попису из 2022. било је 222 становника.

Историја

Слатина се налази југозападно од места Сопота. Слатина је новије насеље. У „Списку од свих алија у Нахији Београдској налазећих се, у години 1834“ помиње се алија Слатина која „величине содржава у себи ширине по пол сата. На овој алији-(спахиска земља која је после одласка Турака припала Србима)насељено је село Слатина од пре 13 година, које се из 9 кућа састоји, и оно само ову алију зирити. У овој алији налази се свега ораће земље 59 дана, тавате 13 дана, косанице 86 коса и винограда 18 мотика; жиродне горе врло редко по гдекои грм, шеварица такође врло мало, земља је посредсвена. У време кад је ова алија спахији принадлежала плаћали су Сибничани 40 а Стоиничани 18 гроша“.

Према подацима може се закључити са је Слатина основана око 1820.г. Ево шта каже предање о оснивању и насељавању овога села:

Преци данашњих становника пролазили су овуда идући за Београд, куда су носили бели смок, пршуту, катран, луч и друге своје производе. Пошто је „овде била питомина“ и ненасељено, реше се да се овде населе.

„Споразумели су се са спахијом“ и хтели се населити, али их Сибничани и Стојничани нису пуштали, пошто су они држали ово алију и за то плаћали спахији. Најзад су успели и први се насели Славко, предак Савковића и Вулета, предак Вулетића. Славко је дошао из Малог Села, засека села Згрђа у Качеру, а Вулета је дошао из Теочина (срез таковски). Како им је атар био мали, веле, да су ови први досељеници замолили спахију да га „прошири до потока Сеоне“. Предање вели да су „подмитили спахију“ и он једног дана узјаши коња и каже: „ куда ја прођем ту је синор“. Тако су, веле, добили данашње границе атара.

Слатина је године 1846. имала 10 кућа и припадала је срезу туријском. (подаци крајем 1921. године).^[1]^[2]

Споменик палима 1912-18. је освећен маја 1923.^[3]

Демографија

У насељу Слатина живи 200 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,2 година (44,3 код мушкараца и 46,2 код жена). У насељу има 87 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,92.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	364
1953.	373
1961.	309
1971.	293
1981.	283
1991.	264	260
2002.	254	279

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Срби	247	97,24%
Македонци	3	1,18%
Црногорци	1	0,39%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	0	0
80+	1	9
75—79	8	7
70—74	13	6
65—69	17	19
60—64	6	9
55—59	6	8
50—54	9	5
45—49	3	5
40—44	7	6
35—39	11	8
30—34	5	6
25—29	10	5
20—24	5	3
15—19	10	5
10—14	5	11
5—9	8	8
0—4	5	5
Просек :	44,3	46,2

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	73	81	78	81	84	82	87

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	21	29	8	13	5	8	1	0	1	1	2,92

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	111	23	75	8	5
Женски	101	8	68	21	4
УКУПНО	212	31	143	29	9

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	42	17	0	0	10
Женски	33	19	0	0	3
Укупно	75	36	0	0	13

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	1	1	0	3
Женски	0	0	4	0	1
Укупно	0	1	5	0	4

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	7	0	1
Женски	0	0	1	2	3
Укупно	0	1	8	2	4

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	0
Женски	0	0	0	0
Укупно	1	0	0	0

Референце

^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26 (др. Б. М. Дробњаковић. Косамј) и из „Летописа“ општине Слатина, Бр.463 Сопота.
^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
^ "Политика", 23. мај 1923, стр. 5
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
„Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани