Стојник (Сопот)

Стојник
Стојник;
	Црква у Стојнику
Административни подаци
Држава	Србија
Град	Београд
Градска општина	Сопот
Становништво
— 2022.	510
Географске карактеристике
Координате	44° 30′ 35″ С; 20° 29′ 25″ И / 44.509666° С; 20.490333° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
	Стојник Стојник на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	011
Регистарска ознака	BG

Стојник је насеље у Градској општини Сопот у Граду Београду. Према попису из 2022. било је 510 становника.

Овде се налази Црква Светог Марка у Стојнику.

Историја

Стојник се налази западно од општине Сопот. Стојник је старије насеље. У непосредној близини је Градиште, где се налази на трагове старог насеља. Осим тога, у једном делу села, које се данас зове Старо село, има трагова од неког гробља које зову Гробљице. Пердање вели да је село првобитно било у данашњем Старом Селу, а касније у Дубокој Јами, у изворном делу потока Врбовица, у чијој је близини гробље. На овоме месту биле су стара црква и школа. Предање вели да су се тадашњи становници „због чуме која је свет морила“ преселили на данашње место.

Први писани помен о овоме селу имамо из првих десетина 18.века. На карти из доба Аустријске Србије (1717.-1739.г.) ово је село забележено под именом Stonik и тада је имало 30 кућа. Првих десетина 19. века Стојник је улазио у састав Катићеве кнежине и имао је 1818.г. 38, а 1822.г. 44 куће 1846. село је припадало туријском срезу и имало је 79 кућа.

По попису из 1921.г. Стојник је имао 228 кућа са 1350 становника.

За најстарије становнике сматрају се: Бедићи (Томашевићи) чији је предак Јагар дошао од Сјенице, затим Вукотићи (са разним презименима) чији предак Стојко дошао од Бјелог Поља, и то одмах после Бедића. итд. (подаци крајем 1921. године).^[1]^[2]

Демографија

У насељу Стојник живи 551 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 47,6 година (45,8 код мушкараца и 49,4 код жена). У насељу има 260 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,47.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	1.493
1953.	1.471
1961.	1.175
1971.	953
1981.	769
1991.	679	675
2002.	642	656

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	631	98,28%
Бугари	2	0,31%
Црногорци	1	0,15%
Македонци	1	0,15%
Југословени	1	0,15%
непознато	1	0,15%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	1	0
80+	5	18
75—79	17	20
70—74	24	36
65—69	35	29
60—64	30	28
55—59	20	23
50—54	25	28
45—49	18	20
40—44	17	18
35—39	13	13
30—34	24	14
25—29	18	18
20—24	15	14
15—19	14	10
10—14	14	17
5—9	16	7
0—4	10	13
Просек :	45,8	49,4

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	334	345	343	319	260	223	260

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	85	85	30	29	13	11	6	1	0	0	2,47

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	276	60	187	19	10
Женски	289	25	184	72	8
УКУПНО	565	85	371	91	18

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	137	44	0	0	21
Женски	96	54	0	0	8
Укупно	233	98	0	0	29

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2	9	11	2	24
Женски	1	0	3	4	6
Укупно	3	9	14	6	30

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	5	7	1	7
Женски	0	0	3	4	11
Укупно	0	5	10	5	18

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	0	0	2
Женски	2	0	0	0
Укупно	4	0	0	2

Референце

^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26 (др. Б. М. Дробњаковић. Космај) и из „Летописа“ општине Стојник.
^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани и порекло досељеника
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Монографија Подунавске области 1812—1927. објављено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
„Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештан