Једнопартијска држава

Једнопартијска држава или једнопартијски систем је ауторитативни и тоталитарни облик државног уређења са једном политичком партијом, која поставља све државне функционере из својих редова и врши утицај на све делове друштва.^[1] У највећем броју случајева, друге партије бивају стављене ван закона. Идеологија политичке партије у једнопартијској држави је готово увек екстремна, било да се односи на левицу, тј. комунизам или десницу, тј. нацизам, фашизам, националистичке војне диктатуре, те апсолутистичке монархије.

Понекад, у држави формално влада вишепартијски систем (страначки плурализам), али и даље постоји владајућа партија која има доминантан утицај у влади и парламенту.

Владавина Комитета уније и напретка (CUP) у Османском царству након османског државног удара 1913. сматра се првом једнопартијском државом.^[2]

Концепт

Једнопартијске државе се објашњавају разним методама. Заговорници једнопартијске државе најчешће тврде да је постојање одвојених партија у супротности са националним јединством. Други тврде да је једна странка авангарда народа, те да се стога њено право да влада не може легитимно довести у питање. Совјетска влада је тврдила да више партија представља класну борбу и због тога је Совјетски Савез правно овластио и признао једну партију која је водила пролетаријат, односно Комунистичку партију Совјетског Савеза.

Неке једнопартијске државе забрањују само опозиционе партије, док дозвољавају савезничким странкама да постоје као део сталне коалиције као што је народни фронт. Међутим, ове странке су у великој мери или потпуно потчињене владајућој странци и морају прихватити монопол владајуће партије као услов свог постојања. Примери за то су Народна Република Кина под Уједињеним фронтом, Национални фронт у бившој Источној Немачкој и Демократски фронт за поновно уједињење Кореје у Северној Кореји. Друге могу да ставе ван закона све друге странке, али да допусте нестраначким члановима да се кандидују за законодавна места као независни, као што је био случај са тајванским покретом Тангвај 1970-их и 1980-их, као и на изборима у бившем Совјетском Савезу. Други могу и да ставе ван закона све друге странке и да укључе чланство у партији као предуслов за обављање јавних функција, као што је у Туркменистану под владавином Сапармурата Нијазова или Заиру под Мобутуом Сесе Секоом.

У својим земљама, доминантне странке које владају једнопартијским државама често се називају једноставно Партија. На пример, у контексту Совјетског Савеза, Партија је означавала Комунистичку партију Совјетског Савеза; у се у Републици Замбији пре 1991. године, односила се на Уједињену националну партију независности.

Већином једнопартијских држава влада једно од следећег:

Партија која подржава идеологију марксизма–лењинизма и авангардизма (понекад се описују као „комунистичке државе“, као што је Совјетски Савез)
Партија која подржава националистичку или фашистичку идеологију (као што је Краљевина Италија под Националном фашистичком партијом или Немачка под Нацистичком партијом)
Странка која је дошла на власт након независности од колонијалне владавине. Једнопартијски системи често произлазе из деколонизације, јер једна партија добија доминантну улогу у ослобађању или борби за независност.

Једнопартијске државе се обично сматрају ауторитарним, у мери у којој су повремено тоталитарне. С друге стране, не функционишу све ауторитарне или тоталитарне државе према једнопартијском систему. Неке, посебно међу апсолутним монархијама и војним диктатурама, немају потребу за владајућом странком, па стога све политичке партије чине нелегалним.

Садашње једнопартијске државе

Према подацима из 2022 the following countries are legally constituted as one-party states:

Земља	Шеф странке	Назив лидера	Партија	Идеологија	Датум успостављања	Трајање	Напомене
Кина	Си Ђинпинг	Генерални секретар	Комунистичка партија Кине	Социјализам са кинеским карактеристикама	1. октобар 1949	75 година, 303 дана	Предводи Уједињени фронт
Куба	Мигел Дијаз Канел	Први секретар	Комунистичка партија Кубе	Марксизам-лењинизам, фиделизам, чегеваризм, левичарски национализам	16. април 1961	64 године, 106 дана
Еритреја	Исајас Афеверки	Председавајући	Народни фронт за демократију и правду	еритрејски национализам, етатизам	24. мај 1993	32 године, 68 дана
Лаос	Тонглоун Сисоулит	Генерални секретар	Народна револуционарна партија Лаоса	Кајсон фомвиханска мисао	2. децембар 1975	49 година, 241 дан
Северна Кореја	Ким Џонг Ун	Генерални секретар	Радничка партија Кореје	Џуче идеја, сонгун	10. октобар 1945	79 година, 294 дана	Предводи Демократски фронт за поновно уједињење отаџбине (1945-2024)
Сахарска Арапска Демократска Република	Брагим Гали	Генерални секретар	Полисарио	Сахарски национализам, социјалдемократија	27. фебруар 1976	49 година, 154 дана
Вијетнам	То Лам	Генерални секретар	Комунистичка партија Вијетнама	Хо Ши Минова мисао, социјалистички оријентисана тржишна економија	2. септембар 1945	79 година, 332 дана	Предводи Вијетнамски отаџбински фронт

Бивше једнопартијске државе

Земља	Партија	Идеологија	Датум успостављања	Датум расформирања	Континент
Османско царство	Партија уније и прогреса^[3]	Итихадизам	000000001913-06-11-000011. јун 1913.	1918	Азија/Европа
Тинокиста Костарика	Пеликвистка партија	Национализам	1917	1919	Северна Америка
Турска (једнопартијски период)	Републиканска народна партија	Кемализам	1923	1945	Азија/Европа
Камбоџа (сангкумска ера)	Сангкум	Кмерски национализам, национални конзервативизам, ројализам, етатизам, будистички социјализам, економски национализам	1955	1970	Азија
Камерун	Камерунски народни демократски покрет	Велики шатор, национализам, франкофилија	1975	1990	Африка
Тунис	Нео Дестур	Туниски национализам, бургибизам	1963	1964	Африка
Тунис	Социјалистичка дестуријска партија	Туниски национализам, секуларизам, бургибизам	1964	1981	Африка
Туркменистан	Социјалистичка дестуријска партија	Туркменски национализам, секуларизам, друштвени конзервативизам, свеобухватна партија	1992	2008	Азија
Република Кина^{[Note 1]}/Тајван	Куоминтанг	Тридемизам	000000001925-07-01-00001. јул 1925.	000000001987-07-15-000015. јул 1987.	Азија
Сиријска Република	Арапски ослободилачки покрет	Панарабизам, модернизам, прозападњаштво	1953	1954	Азија
Република Афганистан	Национална револуционарна партија	Паштунски национализам, паштунизација, антикомунизам, републиканизам, секуларизам	000000001977-02-14-000014. фебруар 1977.^[4]^[5]	000000001978-04-28-000028. април 1978.	Азија
Алжир	Фронт националног ослобођења	Арапски социјализам, алжирски национализам, панарабизам, антиимперијализам	1962	1989	Африка
Бангладеш	Бангладешкa Кришак Срамик Авами лига	Бенгалски национализам, социјализам	1975	1975	Азија
Бурма	Бурманска партија социјалистичког програма	Бурмански пут ка социјализму	1962	1988	Азија
Зеленортска Острва	Афричка партија за независност Гвинеје и Зеленортских Острва	Комунизам, марксизам-лењинизам	1975	1980	Африка
Зеленортска Острва	Афричка партија за независност Зеленортских Острва	Комунизам, марксизам-лењинизам	1980	1990	Африка
Централноафричка Република	Покрет за друштвену еволуцију црне Африке	Афрички национализам, антиимперијализам, прогресивизам, антиимперијализам	1962	1980	Африка
Џибути	Народни рели за напредак	Интереси Исе	1977	1992	Африка
Екваторијална Гвинеја	Уједињена национална радничка партија	Афрички национализам, персонализам, антиимперијализам, антиколонијализам, антирасизам, панафриканизам, анти-интелектуализам	1970	1979	Африка
Египат	Арапска социјалистичка унија	Арапски национализам, арапски социјализам, панарабизам, насеризам	1962	1976	Африка
Еритреја	Еритрејски народноослободилачки фронт	Левичарски национализам	1991 (Привремена влада) 1993 (Призната држава)	1994	Африка
Гана	Convention People's Party	Нкрумајизам, афрички социјализам, афрички национализам, панафриканизам	1964	1966	Африка
Гвинеја	Демократска партија Гвинеје – Афрички демократски скуп	Афрички национализам, афрички социјализам, панафриканизам	1958	1984	Африка
Гвинеја Бисао	Афричка партија за независност Гвинеје и Зеленортских Острва	Комунизам, марксизам-лењинизам	1974	1991	Африка
Индонезија	Индонежанска национална партија	Национализам, мархенизам	000000001945-08-17-000017. август 1945.	000000001945-11-03-00003. новембар 1945.	Азија
Ирак	Ирачка арапска социјалистичка унија	Арапски национализам, арапски социјализам, панарабизам, насеризам	1964	1968	Азија
Ирак	Арапска социјалистичка Баас партија (Национални напредни фронт)	Бааски садамизам	1968	2003	Азија
Либија	Либијска арапска социјалистичка унија	Арапски национализам, арапски социјализам, панарабизам, насеризам, национализам	1971	1977	Африка
Демократска Република Мадагаскар	Национални фронт за одбрану револуције	Левичарски национализам, научни социјализам	1976	1989	Африка
Мали	Суданска унија – Афрички демократски скуп	Афрички национализам, афрички социјализам, панафриканизам	1960	1968	Африка
Мали	Демократска унија народа Малија	Афрички социјализам, демократски централизам	1976	1991	Африка
Мауританија	Мауританска народна партија	Национализам, централизам, исламски социјализам	1961	1978	Африка
Сао Томе и Принсипе	Покрет за ослобођење Сао Томе и Принсипеа / Социјалдемократска партија	Комунизам, марксизам-лењинизам	1975	1990	Африка
Сенегал	Социјалистичка партија Сенегала	Афрички национализам, афрички социјализам	1966	1974	Африка
Сејшели	Народни напредни фронт Сејшела	Комунизам, марксизам-лењинизам	1977	1991	Африка
Сијера Леоне	Свенародни конгрес	Афрички национализам, демократски социјализам	1978	1991	Африка
Демократска Република Судан	Суданска социјалистичка унија	Арапски национализам, арапски социјализам, антикомунизам	1971	1985	Африка
Сирија	Арапска социјалистичка Баас партија (Национални напредни фронт)	Нео-Баас	1963	000000002012-02-27-000027. фебруар 2012.^[6]^[7]	Азија

Напомене

^ The Република Кина controlled the mainland from 1912 to 1949 and the island of Taiwan since 1945, in which the ROC currently administers the Free area. This government served China in the United Nations from 1945 to 1971. See Political status of Taiwan and the One-China policy for various viewpoints.

Референце

^ Clark, William Roberts; Golder, Matt; Golder, Sona Nadenichek (23. 3. 2012). Principles of Comparative Politics (на језику: енглески). SAGE. ISBN 9781608716791.
^ Bozarslan, Hamit (2019). „Afterword: Talaat’s Empire: A Backward Country, but a State Well Ahead of Its Time”. End of the Ottomans - The Genocide of 1915 and the Politics of Turkish Nationalism (на језику: енглески). I. B. Tauris. стр. 330. ISBN 978-1-7867-3604-8.
^ Bozarslan, Hamit (2019). „Afterword: Talaat’s Empire: A Backward Country, but a State Well Ahead of Its Time”. End of the Ottomans - The Genocide of 1915 and the Politics of Turkish Nationalism (на језику: енглески). I. B. Tauris. стр. 330. ISBN 978-1-7867-3604-8.
^ Afghanistan: A Country Study
^ „Afghanistan 1977”. Princeton University. Архивирано из оригинала 6. 4. 2012. г.
^ „Presidential Decree on Syria's New Constitution”. Syrian Arab News Agency. 28. 2. 2012. Архивирано из оригинала 29. 02. 2012. г. Приступљено 14. 3. 2012.
^ Chulov, Martin (27. 2. 2012). „Syrian regime rockets bombard Homs”. The Guardian. Guardian News and Media. Приступљено 14. 3. 2012.