Јелашничка река
Јелашничка река је лева притока Нишаве и у њу се улива низводно од Сићевачке клисуре, на 31. речном километру, на 213 m н.в. Као део њене речне долине је Јелашничка клисура настала интензивним вертикалним усецањем њеног воденог тока у кречњачку стенску масу, западних огранака Суве планине.[1] Њен слив се налази се у градској општини Нишка Бања на подручју града Ниша у Нишавском управниом округу, између насеља Јелашница (северно) и насеља Чукљеник (јужно). Удаљена је 14 km источно од Ниша и 3 km од Нишке Бање. Дуга је око 13,36nbsp;km, а њеном долином се креће пут који спаја Нишку котлину са насељима и туристичком дестинацијом Бојанине воде на северозападним обронцима Суве планине. Јелашничка река заједно саистоименом клисуром од 1995. има статус „Парк природе I категорије заштите“, као природно добро Републике Србије од изузетног значаја, у циљу очувања природних вредности и ендемских и субендемских врста биљака,[2] које су пронађене у њеном сливу.[3][4] НазивиЈелашничка река поред овог назива, има и други назив – Студена, који је добила по селима Горња и Доња Студена кроз која једним својим делом протиче. Географске одлике слива
Јелашничка река извире у подножју Суве планине, на поростору где се сустиче више кратких водотокова, који након сајања формирају две главне саставнице које се потом спајају у Горњој Студени, неколико стотина метара испод извора Бојанине воде, на надморској висини од 751 метра, и чине стални ток Јелашничке реке (који се према топографским картама означен под називом Река).[5]
Дужина тока Јелашничке реке износи 13,36 km, а површина слива је 55,01 km². Густина њене речне мреже је прилично велика и износи 1,74 km/km², од чега је око једну половину мреже чине стални токови.[5] У горњем делу слива Јелашничке реке густина речне мреже је велика, али су притоке кратка и често периодичних токова (у сушном периоду). Јелашничке реке у селу Чукљеник, са леве стране, рима притоку која формира изворишну челенку и одводњава подножје Мосора (984 m н.в). Леви крак Јелашничке (Студене) реке у Горњој Студени је регулисан у дужини од 200 м, док је десна саставница нерегулисана, тако да у време надоласка великих вода (услед појаве успора на мосту код гробља) долази до плављења нелеглог простора и угрожавања објеката и становништва. У близини ушћа у Нишаву Јелашничка река са десне стране прима Реку, своју највећу притоку, која извире на 540 метара надморске висине, под Оштром главом, изграђеном од кречњака и доломита. Готово целим током ова притока Јелашничке реке усекла је своју долину у пермским седиментима, и на свом току прима мали број притока које извиру у подножју кречњачког гребена Куновице и Виса (771 m н.в). Гребен представља североисточно развође Јелашничке реке и протеже се од северозапада, где изграђује део десне стране Сићеваћке клисуре, ка југоистоку.[5] 
Слив Јелашничке реке, са 61,23% површине под шумама, један је од најбоље пошумљених предала Суве планине, мада су шуме људском небригом доста деградиране. То су најбоље очуване листопадне шуме у подножју Суве планине, као и на левој долинској страни Јелашничке реке.[5] Хетерогеност и очуваност природних лепота и њене флоре и фауна чини слив Јелашничке реке веома специфичним. Заједно са сливом Нишаве у Сићевачкој клисури која је од ње удаљена, североисточно око 3 km, она представља значајан рефугијални простор. Флору Јелашничке клисуре као дела слива Јелашничке реке, чини 39 мезијских, 20 балканских и 6 илирских ендема и субендема. Посебно се истичу две терцијарне балканске врсте Наталијина рамонда (Ramonda nathaliae) и српска рамонда (Ramonda serbica). Само у Јелашничкој и Сићевачкој клисури је успостављена зона контакта између ове две ендемско—реликтне врсте које на овом простору граде „глобално значајну заједницу Ramondetum nathaliae-serbicae“.[7] Станишта ових биљака су пукотине у кречњачким, северно експонираним стенама Јелашничке клисуре, најчешће у зони заштите шумском вегетацијом, на надморским висинама од 150 до 300 метара. Ramonda serbica са другим биљкама на овом простору образује реликтне хазмофитске заједнице од којих су најзначајније Ceterachi-Ramondaetum serbicae и већи број заједница типа Musco-Ramondaetum serbicae. Такође на стаништима где се српска рамонда преклапа са Наталијином рамондом, у зонама симпатрије, образује субасоцијацију Ceterachi-Ramondaetum serbicae ramondetosum nathaliae.[8] Сем српских рамондија (Ramonda nathaliae) и (Ramonda serbica) у Јелашничкој клисури се посебно истичу; кадуља (Salvia officinalis), јеремичак (Daphne laureola), српска вијошница (Parietaria serbica), хибридна купина (Rubus corifolius), Адамијев сафран (Crocus adami), дивља крушка (Pirus nivalis).
У горњем току пад речног корита је велики, дно речне долине је уско, а њене стране су стрме и покривене шумом.[9] Геолошке карактеристике слива
Геолошка грађа горњег дела слива је истоветна оној у горњем делу слива Црвене реке. Извори се јављају на контакту карбонатних седимената Суве планине и Оштре главе (637 m н.в), са пермским, карбонским и девонским пешчарима, конгломератима и алевролитима, али и у поменутим кластичним седиментима.[5] Код села Горња Студена дно речне долине се незнатно шири, и формирана је алувијална раван широка до 200 метара. Изнад Доње студене, на надморској висини око 420 метара налази се врело Студене — јако крашко врело разбијеног типа које се образовало на контакту црвених пешчара и јурских кречњака и доломита. Вода из врела се користи за водоснабдевање Града Ниша.[10]
Доњи део слива Јелашничке реке изграђен је највећим делом од миоцених језерских седиментана изнад којих местимично на површину избијају карбонатне творевине мезозоика. Једну такву препреку од титонских кречњака и доломита река је пробила низводно од села Чукљеника где почиње Јелашничка клисура.[5] Карбонатне творевине израженије су на десној страни Јелашничке клисуре која се одликује већим нагибима и издиже се око 280 метара изнад речног корита (Радов Камен – 580 m н.в). Кроз саму Јелашничку клисуру пад Јелашничке реке није велики и река мирно протиче. На излазу из клисуре налази се село Јалашница, учијем атару се дно долине мало проширује и наставља у уску алувијалну раван.[5] Непосредно на ушћу у Нишаву смењује се велика површина холоценог пролувијума који се уклињује у долину реке. Ширина пролувијумских наслага износи максимално око 600 метара и указује на бујични карактер Јелашничке реке која може да носи велике количине кластичног материјала. То је последица значајне ерозије услед великих нагиба терена и геолошког састава горњег слива реке.[5]
Види јошРеференце
Литература
Спољашње везе |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
