Влашка бањица

Влашка бањица
	Рака Јерма
Тип	Термоминерални извор
Издашност	0,02—0,3 m3/s
Температура воде	18—19 °C
Планински венац	Влашка планина
Област	Југоисточна Србија
Држава	Србија

Влашка бањица je група термоминералних извора који избијају на десној страни реке Јерме, непосредно пошто она напусти њен кањонски део и зађе у котлински део долине.^[1]^[2]

Географија

Положај

Вода избија недалеко од крашког врела Ђеверице, у висини алувијалне равни, испод каменог потпорног зида старе пруге а сада пута, на висини од око 430 метара, и потом се улива, ниже од села Власи у нивоу алувијалне равни реке Јерме.^[3]

По истивцању вода се разлива по алувијалној равни образујући забарено земљиште.

Карактеристике

Врело Влашка бањица је извориште разбијеног типа. Воде извора избијају дуж раседа којим је предиспонирана долина реке Јерме, а који пресеца Пиротску котлину и Тепошку површ, све до Одоровачког поља. Раседна зона је покривена језерским седиментима и речним наносом, а на десној страни долине јављају се масивни баремски кречњаци.^[4]

Издашност

Крајем лета и почетком јесени истиче само главни извор, чија се издашност креће око 20 до 30 l/sec. Тада је вода загрејана на 18—19º C. У пролеће, у време максималне издашности, када прораде и периодски извори, из Бањице истиче и до 300 l/sec, воде знатно ниже температуре.

Види још

Бање и бањице у средњем и горњем понишављу

Референце

^ Цвијић Ј. (1896) - Извори, водопади и тресаве у источној Србији, Глас СКАН, књ. Ли, Београд.8.
^ Станковић С. (1998) - Географија Понишавља, Српско географско друштво, Београд.
^ П. Чубриловић, Љ. Палавестрић, Карсне издани ширег обода Пиротске котлине, Фонд Геолошког завода, Београд. Распоред врела Пиротске котлине може се видети на стр. 58. Извори, врела и површинске воде Горњег Понишавља. Издање Јавног предузећа водовод и канализација Пирот, 2000. г.
^ З. Протић, К. Петковић, Тумач за геолошку карту листа „Пирот“ размере 1:100.000. Повремена издања Геолошког института Београд, 1932. г.