Ненад Ненадовић
Ненад Ненадовић (Београд, 20. октобар 1964 — Београд, 22. септембар 2021) био је српски филмски, телевизијски, гласовни и позоришни глумац, радио и ТВ водитељ. БиографијаРођен је 20. октобра 1964. године у Београду од оца Драгољуба и мајке Живке. Завршио је ОШ „Ђуро Ђаковић” у београдској општини Стари град.[1] Године 1975. отишао је на Радио Београд где се одржавала аудиција за Драмски студио Бате Миладиновића и ушао је у ту групу. Последњу годину у Драмском студију, Ненадовићу је предавач био Мирослав Алексић, а у групи је остао до уписа на Факултет драмских уметности Универзитета уметности у Београду, 1982. године. Након дипломирања на факултету био је у последњој класи класи професора Миње Дедића.[2][3] Ненадовић је био члан Удружења драмских уметника Србије од 1993. године.[4] У Позоришту „Бошко Буха” играо је читаву каријеру, а најдражи сарадници из тог позоришта били су му Драган Вујић, Бода Нинковић и Милорад Мандић.[3] Са супругом Снежаном која је такође уметница био је у браку од 1994. године до смрти. Брачни пар водио је школу глуме кроз коју су прошли глумци као што су Милош Биковић, Јована Стојиљковић, Тијана Максимовић, Лазар Ђукић, Предраг Васић и други.[5] Из брака са Снежаном има ћерке Јану која је завршила нижу балетску школу и Мину која је завршила Балетску школу „Лујо Давичо” и бави се глумом.[2][6] Преминуо је 22. септембра 2021. од последица инфекције корона вирусом у Ковид болници у Батајници.[7][8] Комеморација поводом смрти Ненадовића одржана је у Театру „Вук”, а поред породице присуствовали су јој глумци Миодраг Радоњић, Предраг Васић, Андрија Милошевић, Ђорђе Стојковић, Милан Калинић, Милош Влалукин и многи други.[9] Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[10] КаријераФилм и ТВ.jpg) Глумачку каријеру започео је на Радио Београду код Бате Миладиновића.[3] Прву улогу имао је на ТВ филму Кућна терапија, у улози сина од Вите, којег је глумио Милош Жутић.[11] У то време, глумачки идол био му је Драган Николић, који је заједно са родитељем Александром Ђорђевићем долазио да тражи децу глумце за ТВ серију Повратак отписаних.[3] Ненадовић је добио улогу дечака Мољца који се свети Немцима јер су му погубили оца.[12] Појавио се у једној епизоди серије, а снимање је трајало читаву ноћ.[13][14] Године 1978. појавио се као Лале у југословенском филму Бошко Буха, исте године и у ТВ филму Сироче.[15] У ТВ серији Вага за тачно мерење (1978—1979) појавио се у двадесет и девет епизода као Горан.[2][16] Наредну улогу имао је у филму Шеста брзина из 1981. године као шегрт Мића, а у улози истог имена појавио се у шест епизода ТВ серије Приче из радионице, где је играо са Зораном Радмиловићем.[17] У филму Далеко небо из 1982. године био је у улози Мацуре, а исте године имао је улогу ученика у филму Тесна кожа.[18] Исте, 1982. године имао је улогу у југословенском ТВ филму Руски Уметнички експеримент, а наредне године у краткометражном ТВ филму Младић, девојка, успомене. Године 1985. појавио се у филму Томбола као препродавац ћебади, а наредне године у филму Од злата јабука као Горчин Вукобрат. Ненадовић је имао улогу и у ТВ серији Одлазак ратника, повратак маршала која је снимљена 1986. године, а наредне године и улогу у ТВ серији Дневник Горчина Вукобрата. Као млади Димитрије Давидовић појавио се у две епизоде ТВ серије Вук Караџић која је емитована 1987. године.[19] У улози Ђуре био је у ТВ серији Мала Нада из 1982. године, а исте године глумио је Швабу у филму Шта радиш вечерас (сегмент „Кравата обавезна”).[20] Имао је улогу у мини ТВ серији Четрдесет осма — Завера и издаја из 1988. године, а наредне године улоге младог Немца у филму Балкан експрес 2 и у ТВ филму Плави, плави!.[21] Ненадовић се појавио у четири епизоде ТВ серије Балкан експрес 2, а након тога 1992. године у серијама Вуков Видео Буквар и Театар у Срба где је био у улози Доситеја Обрадовића.[22] Као Јоца Сируп глумио је у три епизоде ТВ серије Plywood Dreams , а 2003. године појавио се и у серији Мјешовити брак и филмуПрофесионалац у улози збуњеног вука у склоништу. У првој српској теленовели, под називом Јелена (2004—2005) појавио се у четрдесет и две епизоде, у улози чика Карлоса. Као електричар глумио је ју једној епизоди ситкома Љубав, навика, паника и у две епизоде серије Куку, Васа, 2010. године. Улогу гинеколога имао је у филму Жена са сломљеним носем, док је у једанаест епизода серије Бела лађа био у улози амбасадора Емберија.[23] Ненадовић је остварио улогу Раше у три епизоде серије Звездара (2013), као и улогу Тим Олгуда у серији ТВ театар из 2014. године. Као човек за кетеринг појавио се у две епизоде серије Жене са Дедиња (2011—2014), а након тога 2015. године у омнибус филму Психо-сеанса, кратком филму Окидач, филму Игра у тами као Шоле и серији Мамурлуци као домаћин Риста.[24] Као мајстор Даре и учитељ имао је улоге у две епизоде ТВ серије Андрија и Анђелка, а након тога 2016. године у три епизоде серије Комшије као Михајло Атанацковић.[25] Ненадовић је био професор у две епизоде серије Истине и лажи (2017), а наредне године играо је у улози Ђилана Туговића у филму Систем. У српској ТВ серији Ургентни центар појавио се у једној епизоди као Митар, а након тога, 2019. године као Добривоје у ТВ филму Није све као што изгледа. У серији Јунаци нашег доба (2019) глумио је у две епизоде као јавни тужилац, а након тога у седам епизода серије Игра судбине као Брунер.[26] Као патолог појавио се у драмско-трилерској мини серији Калуп из 2020. године, а последњу улогу имао је у ТВ серији Александар од Југославије у улози Мустафе Кемала Ататурка.[27] Када је био дечак појавио се у неколико дечјих емисија укључујући Цврчков албум и Сироче.[13] Током каријере водио је преко хиљаду емисија на телевизији. Неке од дечијих емисија које је водио су Зоотека, Пет шоу, Фазони и Форе и друге.[22] Писао је и режирао за телевизију.[28] ПозориштеНакон што је завршио факултет, 1987. године постао је стални члан ансамбла позоришта „Бошко Буха” у Београду, у којем је остао до краја живота.[29] Играо је у Београдском драмском позоришту и на другим сценама, а матична кућа била му је Позориште „Бошко Буха” у којој је играо од друге године факултета, а рекордер је по броју одиграних представа у 2015. години; у првих пет месеци играо је у 77 представа овог позоришта.[21][30][31][32] Од 2002. до 2005. године Ненадовић је био управник Позоришта „Бошко Буха” и за време његовог мандата основан је ТИБА фестивал, интернационални фестивал позоришта за децу и младе.[33] За живота одиграо је десетине позоришних улога, прва професионална била је улога Бертрама у представи Све је добро што се добро сврши, на другој години факултета, са Марицом Вулетић.[12] Последња позоришта улога Ненадовића била је Мачор у чизмама Игора Бојовића, а у режији Југа Радивојевића.[12][33] Ненадовић је играо у великом броју представа а неке од њих су : Зли патуљак, Бајка о Вуку и Србима, Конрад, Жива жеља, Браћа по оружју, Сумњиво лице, Зелени птић, Виђење Исуса Криста у касарни ВП 2507, Новогодишња ревија за децу и радознале, Ау што је школа згодна, Механички месец, Змај, Вадисрце, Рок-ен-рол за децу, Мали Радојица и Краљевић Марко, Сан летње ноћи, Ма шта сејали ту ће живот нићи, Није Нова година мачка у џаку, Принц Растко - монах Сава, Пут око света, Василиса Прекрасна, Сан и слава златног лава - Борца за дечја права, Лаки комади, Флорентински шешир, Успавана лепотица, Царев заточеник, Дечко који обећава, Голи краљ, Три мускетара, Принц - аркадна авантура, Црвени заточеник, Мачор у чизмама, Принцес журка - Хаос бајка, Ромео и Јулија, Снежна краљица, Господар мува, Игра у тами, Том Сојер и ђавола посла, Школа рокенрола, Црвенкапа, Дан одлуке, Последњи змај, Једини на свету, Оливер Твист, 99 кловнова, Иза кулиса, Госпођа министарка, Звездарски витез, Избор за III миленијум, Књига о џунгли, Чаробна је ствар правити дар-мар, Голи краљ, Снежана и седам патуљака, Крчмарица Мирандолина, Слуга двају господара, Петар Пан, Робин Худ, Царица Милица, Змај од Јастрепца, Укроћена горопад и друге.[22][34][35][36] До средине 2017. одиграо је 3.000 представа, а до фебруара 2019. године, Ненадовић је одиграо 3.100 представа у Позоришту „Бошко Буха”.[28][37] Добитник је више награда и признања, а како је истицао најдраже награде биле су му награде позоришта „Бошко Буха”, два пута је добио Награду „Гита Предић Нушић”, 1996. године за неколико улога у представи Принц - аркадна авантура Небојше Ромчевића у режији Горчина Стојановића и 1999. године за улогу Луја XIII у представи Три мускетара Александра Диме/Стевана Копривице у режији Миме Караџића.[12][33] ФилмографијаТоком каријере имао је око 50 филмских и ТВ улога. Био је наратор у ТВ драми Проклета авлија из 1984. године, а појавио се и у документарном филму Деца филма из 2003. године.[16] Водио је велики број ТВ емисија, укључујући дечју емисију Тајни агент Изи, серију Шта би било, кад би било, а позајмио је глас Гокуу, у српској верзији аниме серије Змајева кугла.[17]
Рекли су о Ненадовићу
Референце
Спољашње везе
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
