Јелисавета П. Карађорђевић
Јелисавета Карађорђевић (Београд, 7. април 1936) је једина ћерка кнеза Павла Карађорђевића и кнегиње Олге од Грчке и Данске. БиографијаКрштена је 2. маја 1936. у Белом двору, обред је обавио патријарх Варнава. Кумови су јој били војвода од Кента и грчки принц Никола (њен деда по мајци) а куме краљица Марија и енглеска краљица Мери.[1][2] Почетком марта 1941. заменила је старијег брата на челу Одбора деце "Српске мајке",[3] а пре краја месеца, након Мартовског пуча, нашла се са оцем и остатком породице у изгнанству. Имала је двојицу старије браће кнеза Александара и кнеза Николу. У сродству је са шпанском краљицом Софијом и Чарлсом, принцом од Велса. Кнегиња Јелисавета је Карађорђев потомак по млађој линији и даљи наследник британског престола. Дана 19. јануара 1961. Кнегиња се удала за Хауарда Оксенберга, са којим има две ћерке: Катарину и Кристину. Од свог првог мужа се развела 1969. За другог мужа, Нила Роксбурга Балфора (енгл. Neil Roxburgh Balfour), удала се у Лондону 23. септембра 1969. и са њим има сина Николаса (енгл. Nicholas Augustus Balfour). Дана 28. фебруара 1987. удала се за др Мануела Уљоу Елијаса (Manuel Ulloa Elias) некадашњег премијера Перуа. Између два брака, 1974, кнегиња је била верена за британског глумца Ричарда Бартона.[4] Кнегиња Јелисавета се школовала у Јужној Африци, Уједињеном Краљевству и Швајцарској и дипломирала историју лепих уметности у Паризу[5]. Говори енглески, француски, шпански, италијански и српски језик, а држављанка је Србије.[6] Кнегиња је била посебно ангажована на успостављању мира међу завађеним народима бивше Југославије, а на прве знаке да ће доћи до немира реаговала је огласивши се у Европи и Америци[5]. Против НАТО бомбардовања СР Југославије 1999. дигла је свој глас и писмом се обратила америчком конгресмену Џејмсу Секстону.[7] На председничким изборима у Србији 2004, кандидовала се за председника упркос противљењу престолонаследника Александра и освојила 2,01% гласова. Живи у Београду. Поводом захтева за рехабилитацију свог оца кнеза Павла дала је изјаву 27. септембра 2011. пред Вишим судом у Беоргаду.[8] Захваљујући њеном труду кнез Павле је рехабилитован 28. новембра 2011. године[9], а потом су њени родитељи кнез Павле и кнегиња Олга, као и брат кнез Никола, пренети из Швајцарске и сахрањени у цркви Светог Ђорђа на Опленцу у октобру 2012. године, захваљујући њеном залагању.[10][11] Верослав Ранчић је написао роман „Коначна истина“ о животу породице кнеза Павла, у припремању грађу за ово дело помогла је и Јелисавета тако што је опширно одговорила на 186 питања. По том роману написана је истоимена драма.[12] Од наслеђа кнеза Павла које је одузето после Другог светског рата потражује дворац Брдо код Крања у Словенији,[13] а од наслеђа кнегиње Олге вилу „Црногорка“ у Београду која јој је враћена 2013. године,[14][15] а одлука је постала правоснажна у јануару 2014. године.[16] Одржава контакте са краљевским породицама са којима је у сродству, па је тако била позвана на Венчање принца Вилијама и Кетрин Мидлтон[17] и добија божићне честитке од чланова британског краљевског дома.[18] Један од хобија јој је цртање.[19] Резултати на изборима
Титуле и признања
Породично стабло
ПородицаПрви бракСупружник
Деца
Други бракСупружник
Деца
Трећи бракСупружник
Референце
Спољашње везе
|
Portal di Ensiklopedia Dunia