Клеопатра Карађорђевић

Клеопатра Карађорђевић
Клеопатра Карађорђевић
	Анастас Јовановић: „Клеопатра Карађорђевић“, 1850. године, талботипија.
Лични подаци
Датум рођења	26. новембар 1835.
Место рођења	Крајова, Кнежевина Влашка
Датум смрти	13. јул 1855. (19 год.)
Место смрти	Глајхенберг, Аустријско царство
Породица
Супружник	Милан Петронијевић
Родитељи	Александар Карађорђевић; Персида Карађорђевић
Династија	Карађорђевићи

Клеопатра Карађорђевић (Крајова, 14/26. новембар 1835 — Глајхенберг, 1/13. јул 1855) је била Карађорђева унука и ћерка кнеза Александра Карађорђевића и кнегиње Персиде.

Биографија

Рођена је у Влашкој од оца Александра Карађорђевића (1806—1885) и мајке Персиде, рођене Ненадовић. Породица Карађорђевић је од 1817. до 1831. живела у Хотину, а затим у Влашкој до 1839. У Србију су дошли октобра 1839. и Александар је априла 1840. ступио у војну службу као ађутант кнеза Михаила Обреновића.

Александар је изабран за кнеза Србије 1842. године, а после две године је прешао у двор, кућу купљену од Стојана Симића. Клеопатра је одрастала са две године старијом сестром Полексијом (1833—1914), и када су напуниле 10 и 12 година поставило се питање њиховог образовања. На препоруку Илије Гарашанина и Јована Хаџића за приватног учитеља је изабран Матија Бан, Дубровчанин који је из Цариграда дошао у Србију 1844. године. На дужност приватног учитеља кнежевих ћерки Полексије и Клеопатре ступио је 13. јула 1845.

Чешки композитор и пијаниста Алојз Калауз који је у Србију дошао 1843. године и у Београду давао приватне часове клавира, компоновао је песму „Што се боре мисли моје“ за Клеопатрин 15. рођендан. Средином педесетих година 19. века поново је компоновао Корнелије Станковић и та песма је за време друге владе кнеза Михаила редовно певана на баловима у Београду.

Сестра Полексија се удала 1849. за Константина Николајевића. Клеопатра је са њима 1852. путовала у Цариград, у пасошу је именована као „принцеза србска“. До удаје је живела у двору. Удата је 9. фебруара 1855. за Милана Петронијевића, сина Аврама Петронијевића који је био председник Владе 1844—1852. Венчање је било у Саборној цркви, кум је био Стефан Стефановић Тенка, стари сват аустријски конзул Теодор Радосављевић, а венчао их је митрополит београдски Петар.