Алтун-алем џамија (џамија са златним алемом - драгим каменом) налази се у Новом Пазару, Србија, у Првомајској улици број 79. Изградио ју је османлија Муслихудин Абдулгани почетком XVI века. Она представља ретко ремек-дело исламске архитектуре и под заштитом је државе од 1979. године.[1]
Историјат
Алтун-алем џамију је у првој половини XVI века изградио османлијски неимар Муслихудин Абдулгани, познат и под именом Мујезин хоџа ал-Медини. Он је изградио многе грађевине на Балкану. У Скопљу је подигао Куршумли хан, џамију, обновио је један хамам и поседовао је неколико кућа и дућана. Изградио је џамију и каравансарај у Мажићима код Звечана. У Вакуфнами из 1550. године могу се наћи сви његови пројекти на територији Новог Пазара: Алтун-алем џамија, мектеб на тлу џамијског комплекса, три куће за боравк имама, хан, шест дућана поред хамама, шест кожарских дућана у Табачкој чаршији на обали Рашке, седам млинова поред моста (један од њих је био са пет витлова). Сасвим је сигурно да је градитељ Алтун-алем џамије био богат чим је изградио толико објеката, не само сакралних. Међутим, он је био и врло образован и уцен. То потврђује његово звање - Мевлана (Мевлана Муслихудин Ефендија), то је почасно звање које су могли носити само истакнути исламски учењаци и филозофи.[2]
Тачна година изградње ове џамије се не зна. У турском попису из 1528. године помиње се у Новом Пазару Махала Мујезин хоџе. Она је тада имала 35 домаћинстава, 1540. године 20 и 1604. године 30 домаћинстава, како то наводе извори из до наведених година. У XVII веку име „Мујезин хоџина махала“ замењено је именом Алтун-алем махала. Мујезин Махала је везана за градитеља Алтун-алем џамије. Она се први пут помиње 1528. године, а у ранијем попису из 1516. године се не помиње. Према томе, изградњу Алтун-алем џамије и треба сместити између 1516. и 1528. године. У сваком случају та грађевина из прве половине XVI века, врло је лепа и ретка. У скопским рукописима се наводи да је то изузетно грађевинско дело и да се сличне грађевине могу наћи само у Истанбулу, Једрену и Бурси, те да је на њу подсећао Таш хан (Камени хан) у Скопљу.
[3]
Првомајска улица се раније звала Стамболски друм, а цело насеље је било познато као Јелеч махала, по Јелечу, средњовековном граду који се налази на Рогозни, у чијем правцу је водила данашња Првомајска улица. Име Јелеч махала се изгубило у XVII веку и уместо њега помињу се џемати Алтун-алем и Ахмед војвода. Турски путописац Евлија Челебија, који је кроз ове крајеве пропутовао шездесетих година XVII века, записао је: »Џамија која се зове Алтун (алем) џамија стара је богомоља, налази се у Јелеч махали на Цариградском друму«.
Изглед џамије
Османлијски путописац Евлија Челебија и аустријски дипломата Теодор Ипен описују је као најзанимљивију џамију Новог Пазара, стављајући је тако и испред задужбине Иса бега Исаковића. Анализирајући архитектуру до данас сачуваних џамија, јасно је уочљив њен јак утицај на обликовање појединих елемената као што су тремови, минарети, обрада отвора, декоративна пластика.
Џамијски комплекс који је опасан високим зидом од ћерпича састоји се од џамије као централне грађевине, мектеба (школе), надстрешнице са улазом и клупама, као и око 50 нишана, од којих 29 садржи епитафе. По типу, џамија је једнопросторна куполна грађевина са двотравејним тремом који је наткривен двема куполама. Овај тип џамије није карактеристичан за наше просторе, док више типских аналогија из XVI века постоји у Једрену, Истанбулу, Бурси и Амасији. Главни део џамије зидан је наизменично притесаним и ломљеним каменом са редовима опеке. Куполе и лукови су од танке опеке. Трем и дванаестострани минарет зидани су од квадера пешчара.[4]
Молитвени простор, који има облик скоро правилног кубуса, покрива ниска и просторна калота. Прелаз из квадратне основе у кружни прстен тамбура изведен је преко широких сферних троуглова, пандатифа, чије ивице оцртавају плитки и у темену преломљени лукови. Унутрашњи простор осветљава по 4 прозорска отвора на сваком од обимних зидова, осим према трему где постоји само један, као и 3 прозора у тамбуру куполе. Фасаде главног дела џамије, изузев оне према трему, обрађене су алтернацијом хоризонталних редова опека и поља уоквирених насатице уграђеним опекама, које у малтеру имитирају правилне квадере жућкастог пешчара. На исти начин првобитно је био обрађен и осмоугаони тамбур главне куполе, и тамбури куполица над тремом. Кровни венац је изведен са два реда зупчасто постављених опека. Скроман портал и сви прозори имају оквире од обрађеног камена. У ентеријеру је од тог камена исклесан једноставан минбер и лепо профилисан оквир михраба (централне нише) са нишом која се завршава сталактитним украсима. Махвил (галерија) је постављен целом дужином северозападног зида, а изведен је од дрвета.[5]
Алтун-алем џамија једина је куполна џамија из XVI века у Новом Пазару. Џамија није велика, дуга је нешто мање од 16, а широка само око 10 метара. То је једнопросторно куполно здање са, како истиче историчар уметности Андреј Андрејевић, занимљивим тремом и не нарочито витким минаретом. Њен централни простор изведен је у облику скоро правилног кубуса, који је покривен ниским, а пространим кубетом. Октогонални тамбур, висине свега око 1,3 метра, пресводи калота пречника од непуних 9 метара, колико износи и унутрашња дужина зидова.[6][7]
Прелаз из квадратне основе у кружни прстен тамбура решен је у угловима широким пандантифима, чије ивице оцртавају врло плитки и преломљени прислоњени луци. Бочни потисци су по периферији лежишта калоте, а на корњој ивици тамбура, парирани и серклажним стегама од осмоугаоно спојених греда. Изузев стране према трему, где је остављен само један прозор, цео унутрашњи простор џамије је осветљен са по четири прозора распоређених на сваком од остала три зида, и по једним мањим отвором изнад ових, на тамбуру. Цела калота је изведена концентрично сложеним низовима опеке док су зидови џамије доста неправило грађени од опеке, између којих је местимично убачен грубо оклесан камен. Фасаде главног дела џамије су премалтерисане и тако уфуговане да имитирају правилно смењивање жућкаснотг камена и црвене цигле. Декоративни кровни венац изведен је са два реда зупчасто постављених опека. Невелики портал и сви прозори имају оквире од боље обрађеног камена, којим је и у унутрашњости изведен једноставан минбер и нешто богатији михраб.[8][7] Махвил (галерија) је постављен целом дужином северозападног зида, а изведен је од дрвета.[9]
Трем, изграђен од камених тесанаца, почива на масивним осмостраним стубовима који, како истиче Андрејевић, имају скромније декорисане базе и сталактитне капителе. Између његових стубова разапети су снажни и у темену благо преломљени луци. Трем је покривен двема мањим слепим куполама које имају необично плитке осмоугаоне тамбуриће. Са десне стране трем је затворен каменим зидом, у коме су остављена врата за улазак у минарет, а под самим кровом је са све три стране обрубљен лепо профилисаним венцем. Још један мањи михраб, у облику овеће нише, споља је усечен у зид између трема и главног простора џамије. Налази се на уздужној симетрали објекта.[8][10]
Дванаестострани минарет, прислоњен уз десну страну трема, такође је изведен пажљивије обрађеним квадерима пешчара. Његово високо подножје украшено је фризом слепих аркадица и једним пластичним прстеном, а доњу ивицу шерефе ошивљава три реда сталактита. Према наводима Андрејевића из 1977. године, минарет је асиметрично базиран на дубоким полукружним темељима неке старије грађевине.[11][8]
Пластична декорација у унутрашњости џамије је доста шкрто пласирана. На михрабу, базама и капителима стубова се налази дискретни сталактитни орнамент, док је у декоративној ниши над улазним вратима минарета крупно кристаласто саће. Осим овде, од декорације су једино још у широким прстеновима купола и на каменом минберу, аплицирани фризови сараценских лукова.[11]
Иначе, на џамији не постоји плоча са натписом (тарих) који би садржавао податке о оснивачу и години изградње џамије.[11][12]
Мектеб
Уз џамију, мевлана Муслихудин Абдулгани је изградио „место да се у њему подучава Куран и да се уче мала деца“, како је записано у вакуфнами, где је назначена и плата учитеља и његовог заменика, уз услов да је учитељ „поуздан, а најбољи међу добрима, постојан, способан да предаје и поучава“.
И ова друга задужбина грађена је са утиснутим печатом монументалности, са намером да подржава архитектурни стил оближње џамије. Овај мектеб је значајан и по томе што је један од два најстарија мектеба некадашњег Босанског пашалука, који постоји и данас.[13]
Поновно отварање
Дана 30.07.2011 у Новом Пазару, отворен је Исламски културни центар „Алтун-алем“ и истоимена џамија, која је привремено била затворена због реновирања.[14][15]
Од 2023. године планирано је обнављање ове џамије.[16]
Зборник Светозара Радојчића / [уредник Војислав Ј. Ђурић]. Београд: Филозофски факултет, Одељење за историју уметности, (Београд : Научно дело). 1969.COBISS.SR512592791
Здравковић, Иван (1964). Избор грађе за проучавање споменика исламске архитектуре у Југославији. Београд: Југословенски институт за заштиту споменика културе, (Београд : Београдски графички завод).COBISS.SR43669767COBISS.RS43669767COBISS.BH7178246
Мушовић, Ејуп; Вујовић, Славица (1992). Џамије у Новом Пазару. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе ; Краљево : Завод за заштиту споменика културе : Слово, (Краљево : Слово).COBISS.SR33200135
Нешковић, Јован; Куртовић-Фолић, Нађа; Ђорђевић, Слободан; Радовић, Ранко (1988). Стара чаршија у Новом Пазару : заштита и ревитализација. Краљево: Завод за заштиту споменика културе Краљево, (Београд : Институт Гоша).COBISS.SR16396
