Антифашистичка већа и скупштине у Југославији![]() Антифашистичка већа и скупштине у Југославији биле су представничка и политичка тела формирана на општејугословенском нивоу и нивоу будућих федералних јединица Југославије (укључујући и једно време Санџак). Главни задатак антифашистичких већа и скупштина био је координисање и усмеравање рада Народноослободилачких одбора на својој територији, као и доношење одлука и мера значајних за развој Народноослободилачке борбе.[1] Прве идеје за стварање представничких тела, која би координисале политички рад на ослобођеној територији, јавила су се у јесен 1941. током постојања Ужичке републике, када је 17. новембра 1941. у Ужицу формиран Главни народноослободилачки одбор за Србију, али је његов рад омела Прва непријатељска офанзива. Развојем Народноослободилачке борбе, у јесен 1942. током постојања Бихаћке републике, стекли су се услови за формирање Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), који је настао на његовом Првом заседању у Бихаћу, 26. и 27. новембра 1942. године.[1] Током 1943. стекли су се услови за формирање земаљских већа у Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори и Санџаку. Најпре је јуна 1943. формирано Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Хрватске (ЗАВНОХ), а потом у новембру 1943. Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Црне Горе и Боке (ЗАВНОЦГБ), Земаљско антифашистичко веће народног ослобођења Санџака (ЗАВНОС) и Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Босне и Херцеговине (ЗАВНОБиХ). Како је у Словенији, деловао Ослободилачки фронт Словеније (ОФ), он је октобра 1943. на збору у Кочевју формирао Словеначки народноослободилачки одбор (СНОО), који је на заседању фебруара 1944. преименован у Словеначко народноослободилачко веће (СНОВ).[1] Даљим развојем Народноослободилачке борбе, у лето и јесен 1944. стекли су се услови за формирање антифашистичких скупштина у Македонији и Србији. Августа 1944. на заседању у манастиру Прохор Пчињски формирано је Антифашистичко собрање народног ослобођења Македоније (АСНОМ), а након ослобођења већег дела Србије, новембра 1944. у Београду је формирана Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије (АСНОС).[1] Током 1944. одржана су заседања свих антифашистичких већа и скупштина на којима је разматран и одборен рад њихових делегација на Другом заседању АВНОЈ, одржаном 29. и 30. новембра 1943. у Јајцу, као и прихваћене све одлуке донете на овом заседању, којима су начелно решена основна питања положаја југословенских народа у новој Југославији и ударени темељи државности свих њених федералних јединица и конституисана Нова Југославија. Након ослобођења земље, 1945. АВНОЈ је прерастао у Привремену народну скупштину Демократске Федеративне Југославије (ДФЈ), док су земаљска антифашистичка већа и скупштине прерасле у народне скупштине будућих федералних јединица Федеративне Народне Републике Југославије (ФНРЈ), која је формирана 29. новембра 1945. године.[1] Преглед антифашистичких већа и скупштина
МапаРеференцеЛитература
|
Portal di Ensiklopedia Dunia