Председништво АВНОЈ-а
Председништво АВНОЈ-а било је орган Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), од 1943. до 1945. године. Формирано је на Другом заседању АВНОЈ, када је заменило дотадашњи Извршни одбор АВНОЈ-а, а на Трећем заседању АВНОЈ, када је АВНОЈ прерастао у Привремену народну скупштину, оно је постало Председништво Привремене народне скупштине. Председништво је представљало „малу скупштину“, с обзиром да се због ратних услова АВНОЈ није могао редовно састајати. Пошто је произилазило из АВНОЈ-а њему је и одговарало за рад, подносећи му одлуке на потврду. Председништво је именовало Национални комитет ослобођења Југославије (НКОЈ) и привремено је вршило неке функције, које би припадале шефу државе. Председништво изабрано 29. новембра 1943. на Другом заседању АВНОЈ, у Јајцу, имало је 55 чланова, а на његовом челу налазио се председник Иван Рибар. Потпредседници су били Моша Пијаде, Антун Аугустинчић, Јосип Рус, Димитар Влахов и Марко Вујачић, а секретари Родољуб Чолаковић и Радоња Голубовић. На Трећем заседању АВНОЈ, одржаном од 7. до 10. августа 1945. у Београду, изабрано је 9. августа ново Председништво АВНОЈ-а, које је имало 69 чланова, а на чијем је челу и даље био Иван Рибар. Потпредсеници су били Моша Пијаде, Марко Вујачић, Димитар Влахов, Јосип Рус, Филип Лакуш и Авдо Хумо, а секретари Миле Перуничић и Омер Глухић. Последњег дана заседања АВНОЈ је прерастао у Привремену народну скупштину, а Председништво АВНОЈ у његово Председништво. Конституисањем Уставотворне скупштине ДФЈ, 29. новембра 1945. формиран је њен Президијум, који је након доношења Устава ФНРЈ 31. јануара 1946. постао Президијум Народне скупштине ФНРЈ. Историјат Друго заседање АВНОЈ-а, одржано 29. и 30. новембра 1943. у Јајцу, означило је нову етапу у политичком развоју Народноослободилачке борбе. Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), које је представљао скупштину Нове Југославије, поставило је на овом заседању њену уставну основу и добило врховне органе власти на челу са Председништвом АВНОЈ-а и Националним комитетом ослобођења Југославије (НКОЈ), који је представљао извршни орган скупштине (влада). У Деклерацији Другог заседања АВНОЈ-а усвојеној на почетку заседања, између осталог одлучено је:
Након конституисања АВНОЈ-а у врховно законодавно и извршно представничко тело Нове Југославије, он је исте вечери донео Одлуку о врховном законодавном и извршном народном представничком телу Југославије и Националном комитету ослобођења Југославије као привременим органима врховне власти у Југославији за време народноослободилачког рата, чијим су тачкама 3, 4, 5, 6, 7 и 8. дефинисани органи АВНОЈ-а — његово Председништво и НКОЈ:[2]
Пошто је у ратним условима, неометани рад АВНОЈ-а као привремене скупштине био немогућ, одлучено је да се формира Председништво АВНОЈ-а као ужи орган, који ће у име АВНОЈ-а вршити његове функције, између два заседања. Председништво АВНОЈ-а изабрано на Другом заседању сачињали су — председник Иван Рибар; потпредседници: Антун Аугустинчић, Марко Вујачић, Димитар Влахов и Моша Пијаде; секретари: Радоња Голубовић и Родољуб Чолаковић, као и 55 чланова. Прва седница Председништва одржана је у раним јутарњим часовима 30. новембра 1943. и на њој су — именовани чланови Националног комитета ослобођења Југославије и донете одлуке о образовању Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача и о прикључењу Словеначког приморја, Бенешке Словеније, Истре и хрватских јадранских отока Југославији. Три дана касније, у Јајцу је 3. децембра 1943. одржана и прва заједничка седница НКОЈ-а и Председништва АВНОЈ-а. У току децембра 1943. израђен је нацрт Статута АВНОЈ-а који је детаљније дефинисао дужности Председништва (Президијума).[а] У току рата Председништво је функционисало у ужем саставу, сачињеном од председника, потпредседника и секретара, као и оних чланова који су се налазили у њиховој близини. Ратни пут ПредседништваУбрзо по завршетку заседања АВНОЈ-а, започела је Шеста непријатељска офанзива, па је почетком децембра 1943. донета одлука да део чланова Председништва АВНОЈ-а и НКОЈ привремено пређе на планину Влашић. У овој групи, између осталих, били су — Иван Рибар, Моша Пијаде, Родољуб Чолаковић, Јосип Рус, Марко Вујачић, Едвард Кардељ, Влада Зечевић и др. Како је непријатељска офанзива све више узимала маха, одлучено је да Председништво АВНОЈ-а пређе на слободну територију Хрватске и Словеније и тамо ради на успостављању и учвршћивању народне власти. Преко Влашића, Гламочког поља, Дрвара и Лике, стигли су половином јануара 1944. у Горски котар, где су се повезали са Францом Розманом, командантом Главног штаба Словеније. Потом су боравили у Кочевју, центру слободне територије у Словенији, где су се налазили: Извршни одбор Ослободилачког фронта, ЦК КП Словеније и Главни штаб. Овде су присуствовали Првом заседању СНОО, одржаном 19. фебруара 1944. у Чрномељу, а потом су преко Жумберка, Покупља и Баније, средином марта 1944. дошли у ослобођени Дрвар, где је тада боравио Врховни штаб.[3] Aприла 1944. део чланова Председништва, са председником Иваном Рибаром и потпредседником Марком Вујачићем, отишао је у најпре у Слуњ, а потом у Топуско, где су почетком маја 1944. присуствовали Трећем заседању ЗАВНОХ-а. Због немачког десанта на Дрвар, 25. маја 1944, они су на слободној територији Хрватске, остали до почетка јула 1944. када су совјетским авионом, пребачени у Бари, а одатле на Вис, где се тада налазио Врховни штаб и ЦК КПЈ. На Вису се у лето 1944. окупио ужи састав чланова Председништва — председник Иван Рибар, потпредседници Марко Вујачић и Моша Пијаде, секретар Родољуб Чолаковић, као и неколико чланова. Овде је председник Рибар учествовао у разговорима са представницима Владе Краљевине Југославије у егзилу, са којима је претходно потписан Вишки споразум.[4][5] Половином октобра 1944, део чланова Председништва АВНОЈ-а, заједно са делом чланова Врховног штаба и НКОЈ-а, пребацио се у Бари, а одатле авионом на ослобођену територију западне Србије. Боравили су у Ваљеву и Аранђеловцу, а крајем октобра су дошли је у ослобођени Београд, где се Председништво АВНОЈ-а сместило у зграду Народне скупштине. Овде је 19. новембра одржана прва седница Председништва АВНОЈ-а у слободном Београду.[4][6] Делокруг деловања Нацрт Статута АВНОЈ-а, који је децембра 1943. израдио Моша Пијаде, дефинисао је дужности и пословање АВНОЈ-а и његовог Председништва. Иако већници АВНОЈ-а никада нису разматрали или усвојили овај нацрт Статут он даје детаљније дужности Председништва, према којима:[7]
Списак чланова1943—1945.Председништво АВНОЈ-а изабрано на Другом заседању АВНОЈ-а, 29. новембра 1943. у Јајцу, бројало је укупно 63 људи, од чега — један председник, пет потпредседника, два секретара и 55 чланова. Ово Председништво функционисало је укупно 620 дана, до 9. августа 1945. када је на Трећем заседању АВНОЈ-а у Београду изабрано ново Председништво.[8][9]
Чланови Председништва АВНОЈ који нису присуствовали Другом заседању АВНОЈ-а у Јајцу 1945.Председништво АВНОЈ-а изабрано на Трећем заседању АВНОЈ-а, 9. августа 1945. у Београду, бројало је укупно 78 људи, од чега — један председник, шест потпредседника, два секретара и 69 чланова. Задњег дана заседања, 10. августа Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије прерасло је у Привремену народну скупштину Демократске Федеративне Југославије (ДФЈ), а њено Председништво у Председништво Привремене народне скупштине. Постојало је укупно 115 дана, до 1. децембра 1945. када је на заседању Уставотворне скупштине ДФЈ изабрано Председништво Уставотворне скупштине, које је након доношења Устава ФНРЈ 31. јануара 1946. преименовано у Президијум Народне скупштине ФНРЈ.
Напомене
Референце
Литература
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
