Баријум-перманганат

Barijum permanganat
Идентификација
CAS број	7787-36-2 ;
3Д модел (Jmol)	интерактивна слика;
ECHA InfoCard	100.029.191
PubChem C ID	24587;
	InChI InChI=1S/Ba.2Mn.8O/q+2;;;;;;;;;2-1 Кључ: YFFSWKZRTPVKSO-UHFFFAOYSA-N ; InChI=1S/Ba.2Mn.8O/q+2;;;;;;;;;2-1;
	SMILES [Ba+2].[O-][Mn](=O)(=O)=O.[O-][Mn](=O)(=O)=O; ; ; ; ; ;
Својства
Хемијска формула	BaMn2O8
Моларна маса	375,198
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
	Референце инфокутије

Баријум-перманганат је неорганско хемијско једињење хемијске формуле Ba(MnO₄)₂.

Добијање

Настаје у реакцији баријум хлорида и сребро-перманганата.^[3]

Употреба

Користи се за добијање перманганове киселине.^[3]

Особине

Особина	Вредност
Број акцептора водоника	8
Број донора водоника	0
Број ротационих веза	0
Партициони коефицијент^[4] (ALogP)	-6,4
Растворљивост^[5] (logS, log(mol/L))	0,1
Поларна површина^[6] (PSA, Å²)	238,8

Референце

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ ^а ^б Parkes, G.D. & Phil, D. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.
^ Ghose, Arup K.; Viswanadhan, Vellarkad N.; Wendoloski, John J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragmental Methods: An Analysis of ALOGP and CLOGP Methods”. The Journal of Physical Chemistry A. 102 (21): 3762—3772. Bibcode:1998JPCA..102.3762G. doi:10.1021/jp980230o.
^ Tetko, Igor V.; Tanchuk, Vsevolod Yu.; Kasheva, Tamara N.; Villa, Alessandro E. P. (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Journal of Chemical Information and Computer Sciences. 41 (6): 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
^ Ertl, Peter; Rohde, Bernhard; Selzer, Paul (2000). „Fast Calculation of Molecular Polar Surface Area as a Sum of Fragment-Based Contributions and Its Application to the Prediction of Drug Transport Properties”. Journal of Medicinal Chemistry. 43 (20): 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.

Литература

Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.