Бомбардовање Ниша касетним бомбама десили су се 7. маја и 12. маја1999. године током НАТО бомбардовања СР Југославије. То су једни од најозбиљнијих напада у току НАТО бомбардовања СРЈ у којем је дошло до страдања цивила коришћењем касетних бомбиБЛУ-97.[2] Прво бомбардовање је било значајнији догађај јер је укључивао смрт цивила уз употребу касетних бомби током НАТО бомбардовања у Југославији.
Прво бомбардовање Ниша 7. маја 1999. године
Током 7. маја1999. у времену од 11.30 и 11.40 часова, где су борбени авиони Ратног ваздухопловства Краљевине Холандије бацили више контејнера касетних бомби БЛУ-97 (са око 100—150 бомби по контејнеру)[3] на Нишки аеродром (војни циљ), који се налази на крају града, али су бомбе „промашиле“ циљ и пале унутар ширег центра града.[тражи се извор] Бомбе су пале у близини центра града, који је удаљен више од 3-5 км од аеродрома од њихове претпостављене мете.
Касетне бомбе разасуте су из најмање два контејнера, ношене ветром, пале су на три локације у централном делу града и то:
поред зграде Патологије нишког Медицинског центра на југу града,
центар поред зграде Бановине укључујући главну пијацу, аутобуску станицу поред Нишке тврђаве и здравственог центра 12. фебруар и
Тадашњи градоначелник Ниша, Зоран Живковић, изјавио је за Ројтерс: „Нема никаквог војног циља унутар километра одатле... Касетне бомбе погодиле су пијацу, зграде у околини изгледају као швајцарски сир... ракете су погодиле патолошки центар, паркинг и околне зграде... Видео сам мртвог човека који је носио торбу са луком унутра.“[1]
У извештају Хјуман рајтс воч-а забележено је 14 смртних случајева цивила као последица напада, док је још 28 повређено.[5] Вечерње новости су објавиле 16 погинулих цивила.[6] Број смртних случајева међу цивилима био је велики јер се напад догодио усред дана када су се цивили окупљали на улицама и на пијаци где је број погинулих био највећи.[7]
Друго бомбардовање Ниша 12. маја 1999. године
Дана 12. маја 1999. године, источни део града је бомбардован касетним бомбама, што је резултирало рањавањем 11 цивила.[8] Већина од тих повреда биле су ампутације. Бомбардовано је Дуваниште које је удаљено више од 7 км од аеродрома (најближег војног објекта). Прва жртва од последица тог бомбардовања настрадала је 2000. године, када је детонирала заостала неексплодирана касетна бомбаБЛУ-97.[9]
Сутрадан, 8. маја, генерални секретар НАТО-а, Хавијер Солана, потврдио је одговорност НАТО-а за напад, изјавом да је „НАТО потврдио да је оштећење пијаце и клинике проузроковало НАТО оружје које је промашило циљ“. Према изворима из војске САД, контејнер касетне бомбе CBU-87 није се отворио изнад циља него убрзо након избацивања из авиона, због чега је субмуниција пала на друге циљеве унутар града.[11]
Касетне бомбе је избацио холандски F-16.[12] Након овог напада Холанђани су прекинули да користе касетне бомбе током бомбардовања, што није био случај са другим чланицама НАТО пакта.[13] Авиони британског Краљевског ваздухопловства су и након овог случаја наставили да користе касетне бомбе.[14]
Hjuman rajts voč је осудио напад и упозорио да касетне бомбе не смеју да се користе приликом напада на урбана насеља због густине насељености подручја.[15]Амнести интернашонал је објавио да НАТО није предузео мере опреза и да је прекршио забрану несразмерног напада према чланку 54 (4) и (5) протокола I.[16]
На Ниш је током бомбардовања укупно бачено 36 товара касетних бомби, где је убијено 15 цивила, док је 30 цивила повређено а од тог броја 8 цивила је тешко повређено, затим оштећено је 120 стамбених објеката, тотално је уништено 47 путничких аутомобила а 15 аутомобила је претрпела нека оштећења.[17]
И поред неколико акција чишћења терена од заосталих касетних бомби, њихово дефинитивно уклањање (2010. године) још није могло бити завршено.[18] У 2015. години, површина од 10.830.927 квадратних метара око Ниша је очишћена од касетних бомби, док је најављено чишћење још 6.000.000 m².[19]
