Борци (Коњиц)

Борци
Борци;
	Село Борци
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Федерација БиХ
Кантон	Херцеговачко-неретвански кантон
Општина	Коњиц
Становништво
— 2013.	30
Географске карактеристике
Координате	43° 34′ 38″ С; 18° 01′ 05″ И / 43.577202° С; 18.018056° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
	Борци Борци на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Позивни број	(+387) 036

Борци су насељено мјесто у Босни и Херцеговини, у општини Коњиц, у Херцеговачко-неретванском кантону, које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према прелиминарним резултатима пописа 2013. године, у насељу живи свега 30 становника.^[1]

Географија

Насеље Борци налази се на око 10 км удаљености ваздушне линије од Коњица, смештено у подножју источних падина планине Борашнице, на Борачкој висоравни, уз пут који води од Коњица преко Борака ка Главатичеву и даље, уз Неретву на југоисток у Заборане на Невесињском пољу.

Историја

У Борцима се налази вила која је зидана 1902. године, од 1910. је била власништво Алексе Шантића, који је у њој живео једно време. Проглашена је 2006. националним спомеником.^[2]

Национални споменици културе

Православна црква Св. Апостола Петра и Павла на Борцима саграђена је 1896. године на 30-ак метара удаљености источно од пута Коњиц – Главатичево – Калиновик.

Почетком 1880. године мештани насеља Борци обратили су се Земаљској влади за Босну и Херцеговину молбом да им се одобри изградња мање цркве са пратећим просторијама и материјална помоћ. За цркву постоји опширан запис протојереја Димитрија Јовановића из којег се види да је цркву освештао сам митрополит херцеговачко-захумски Серафин Перовић, 1. септембра 1896. године.

У доба аустроугарске владавине на подручју општине Коњиц саграђена су два православна верска објекта: црква Св. Василија Великог у Коњицу (1886) и ова црква.

У марту 2006. црква је проглашена националним спомеником Босне и Херцеговине од стране Државне комисије за очување националних споменика.^[3] Црква је у функцији, а на горњој зони иконостасне преграде цркве постављено је неколико икона: Св. великомученик Георгије, Богородица са Христом, Св. Никола, Св. апостоли Петар и Павле, Света Тројица, и Св. Никола Чудотворац.

Становништво

По последњем службеном попису становништва из 1991. године, у насељу Борци живела су 254 лица. Становници су претежно били Срби. Према прелиминарним резултатима пописа 2013. у насељу је живело 38 становника, у 11 домаћинства.

Становништво Борака по националној структури по пописима

Националност^[4]	1971.	1981.	1991.	2013.
Срби	184	181	187	7
Хрвати	38	35	42	0
Муслимани ^[а]	2	7	22	19
Југословени			3	—
Црногорци	1
остали и непознато				4
Укупно	225	223	254	30

Кретање броја становника по пописима

година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2013.
бр. становника	—	—	282	225	223	254	30

Знамените личности

Филарет Мићевић, епископ Српске православне цркве

Напомене

^ Муслимани се данас изјашњавају као Бошњаци.

Референце

^ „Прелиминарни резултати пописа 2013., стр. 72” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 22. 12. 2014. г. Приступљено 1. 11. 2015.
^ Пропада „Шантића вила“ („Вечерње новости“, 24. август 2013)
^ „Одлука Комисије за очување националних споменика Босне и Херцеговине”. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 01. 11. 2015.
^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература

Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.", статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
интернет — извор, „Попис по мјесним заједницама“ — [1]