Врбљани (Коњиц)
Врбљани су насељено место у Босни и Херцеговини у општини Коњиц у Херцеговачко-неретванском кантону које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 127 становника. ГеографијаНасеље Врбљани налази се око девет километара северно од Коњица, у сливу реке Трешанице и то у брдима изнад десне, западне обале реке у области која чини одређену целину, а протеже се од кањона Ракитнице на истоку до реке Краљушнице на западу. ИсторијаУ Врбљанима се налази локалитет Каурског гробља, са скоро 200 стећака распоређен је на површини од скоро 4.000 м2 (4 дунума). Њихови украси су: двострука спирала, полумесец, кружни венац, аркаде, розете, те људске фигуре-човек на коњу, поред коња, човек са штитом и мачем, штапом. Један од ових стећака репродуковбан је у Енциклопедији ликовних умјетности и свакако спада међу прворазредне споменике своје врсте. Међу овим стећцима налази се и један римски миљоказ са неколико клесаних камених блокова римске провинцијенције. Овај миљоказ служи као доказ да је овде пролазила траса комуникације која је повезивала јужну Далмацију и Херцеговину са средњом Босном и даље Подунављем. Водила је од Нароне (Вид код Метковића), преко Дубрава и Невесињског поља до Велике пољане код Липета. Од Липета до Подорашца и даље на север до Иван-планине, трасе римске цесте и каснијег пута из османског времена се поклапају. Њива испод некрополе се зове Црквина, а на локалитету се распознају и контуре појединачних зидова неког грађевинског објекта, до сада неидентификованог. У мају 2006. године Комисија за очување националних споменика Босне и Херцеговине донела је одлуку да се Иисторијско подручје-Некропола са стећцима на локалитетима Брдо и Каурско гробље (Циклице) у Врбљанима прогласе националним спомеником Босне и Херцеговине. СтановништвоПо последњем службеном попису становништва из 1991. године, у насељу Врбљани живело је 127 становника. Сви становници су били Муслимани. Муслимани се данас углавном изјашњавају као Бошњаци. Референце
Спољашње везе
|
Portal di Ensiklopedia Dunia