Главатичево
Главатичево је насељено место у Босни и Херцеговини, у општини Коњиц, у Херцеговачко-неретванском кантону, које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према резултатима пописа 2013. године, у насељу живи 190 становника.[1] ГеографијаНасеље се налази 20 километара југоисточно од Коњица. Лежи у долинском сужењу реке Неретве на надморској висини од 349 метара, између Орловог кука (723 м) и Тјемена (1.328 м). Северозападно и југоисточно од насеља се налази долинско проширење Неретве, равног, плодног дна и шумовитих страна. Становништво се бави пољопривредом и сточарством. ИсторијаСело је ослобођено 20. септембра 1941. године, када су делови Коњичког пертизанског батаљона уништили усташку жандармеријску станицу у Главатичеву и околним селима. Тада је била створена слободна територија у горњем току Неретве. У октобру 1941. изабрани су Месни и Општински Народноослободилачки одбор (НОО). На конференцији представника општина у Главатичеву је средином 1942. године изабран је Срески Народноослободилачки одбор за Коњиц. Након повлачења партизанских јединица у западну Босну, средином 1942. том територијом су овладали четници. У току Четврте непријатељске офанзиве (битка на Неретви) у рејону Главатичева груписане су значајне четничке снаге (више од 3.000 војника) да би спречиле продор Оперативне групе дивизија НОВЈ, под непосредном командом Врховног штаба кроз Херцеговину у правцу југоистока. У борбама од 14. до 18. марта 1943. године, Друга пролетерска дивизија, ојачана са Првом пролетерском бригадом, потпуно је разбила групацију четника, а њене остатке одбацила ка Калиновику и Невесињу, где су наредних дана претрпели нове поразе. Почетком априла 1943. у Главатичеву је формирана Команда места у саставу Коњичког војног подручја. Мање четничке јединице одржале су се на том подручју све до почетка 1945, када су их уништиле јединице 29. херцеговачке дивизије. СтановништвоПо последњем службеном попису становништва из 1991. године, у насељу Главатичево живело је 547 становника. Већина становника су били Муслимани.
НапоменеРеференце
Референце
Спољашње везе
Литература
|
Portal di Ensiklopedia Dunia