Бољаре (Власотинце)

Бољаре
Бољаре;
	Бољаре, пут Власотинце-Свође
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Јабланички
Општина	Власотинце
Становништво
— 2022.	794
Географске карактеристике
Координате	42° 58′ 17″ С; 22° 09′ 26″ И / 42.971333° С; 22.157333° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	273 m
	Бољаре Бољаре на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	016
Регистарска ознака	VL

Бољаре је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2022. било је 794 становника.

Овде се налази Запис крст (Бољаре).

Прошлост и легенде

По усменим казивањима први насељеници села Бољаре су приликом насељавања заузимали бољу земљу, па су према таквим богатим земљопоседницима названи Бољари, а само насеље према тој легенди добило име Бољаре.

Турски господар Бег живео је у својој кући уз поток. Његов адјутант питао га је како да се назове ово место - а господар Бег је рекао - ово село ће да крстиш према господару, па је његов ађутант место крстио Бољаре. Легенда је записана по казивањима Уроша Цекића (*1895).

Када је 1879. године пописан Власотиначки срез, у месту Бољаре било је стање: у 57 кућа живело је 323 становника, записано је 73 пореских глава, а писмено је било само седам мушкараца.^[1]

Развој места

Село је смештено у заравни са десне стране реке Власине, на неколико километара узводно од Власотинца од кога га раздваја брдо Бели Камен. Изложено јужној страни, погодно је за живот, па је зато постало и најнасељеније место у XXI. веку горњег дела Повласиња. Асфалтни пут кроз село повезује га са Власотинцем на једној и Свођем на другој страни. Село је збијеног типа, електрифицирано, има водовод, телефон и кабловску телевизију. У селу постоји месна канцеларија општине Власотинце. Задружни дом је објекат где је некада био биоскоп, а у коме су у прошлости одржаване приредбе и игранке, сусрети села и такмичење певача аматера. Од трговине има неколико продавница и цвећара, а од савремених занатских радњи поједине за поправку аутомобила, белу технику и друго. У селу је некада постојала поткивачка и ковачка радња, а и столарска, шнајдерска и пинтерска радња. Данас су од тих класичних занатлија само остали називи фамилија. Такође постоји млин који држе крушевчани (Крушевица је село у близини). Село има бензиску пумпу.

1903. је Бољаре имало 15 кућа које су до 1910. биле покривене сламом. Касније су развој и продукција бољарске ћеремиде допринели да све куће имају кров од ћеремиде. Многи бољарци су били и ћиримџије.

Бољаре је било место где су се крчмила вина за планински кромпир. У размени за три килограма кромпира се добивао један литар вина по принципу ја теби кромпир, ти мени вино. Вино се касније пило на славама и свадбама у планинским селима власотиначког и црнотравског краја.

У Бољару клима погодује за развој виноградарства, воћарства и сточарства. Саде се и кукуруз и пшеница.

У селу постоји четвороразредна основна школа, а деца осмогодишњу основну школу похађају у селу Крушевица, а нека у Власотинцу. Поред школе постоји изграђен комплекс -спомен обележје- палим у ратовима и револуцијама за ослобођење у Првом и Другом светском рату. Некада је ту постојало дрво испод чије хладовине су се одмарали путници који су у караванима било са коњима или пешке ишли према планинским селима, а и данас постоји из тог времена чесма са водом. За време бивше Југославије су се ту стоварали вагони жутог кукуруза из бербе у Банату, с којим се прехрањивао народ у овом крају на почетку и средином XX. века. Ту испод Великог дрва-Миро спавало се и сневало о бољем животу. А постојала је и кафана код куће Љубе учитеља, где се и ноћило. Бољаре је једно од ретких села у Власотиначкој општини које нема негативан природни прираштај.

Демографија

У насељу Бољаре живи 774 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 38,9 година (37,3 код мушкараца и 40,7 код жена). У насељу има 313 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,14.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	640
1953.	700
1961.	714
1971.	681
1981.	740
1991.	795	795
2002.	983	987
2011.	1.004
2022.	794

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	973	98,98%
Роми	7	0,71%
Црногорци	2	0,20%
Македонци	1	0,10%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	1	1
80+	4	9
75—79	13	22
70—74	26	28
65—69	22	36
60—64	23	27
55—59	16	14
50—54	42	30
45—49	36	45
40—44	47	34
35—39	38	36
30—34	35	33
25—29	41	19
20—24	39	36
15—19	28	28
10—14	38	27
5—9	32	17
0—4	26	34
Просек :	37,3	40,7

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	130	135	150	185	209	246	313

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	51	76	51	80	27	25	2	1	0	0	3,14

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	411	104	281	22	4	0
Женски	398	46	282	64	5	1
УКУПНО	809	150	563	86	9	1

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	222	10	0	0	51
Женски	55	6	0	0	24
УКУПНО	277	16	0	0	75
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	6	75	13	3	8
Женски	1	0	14	1	1
УКУПНО	7	75	27	4	9
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	6	9	1
Женски	0	0	2	2	4
УКУПНО	0	0	8	11	5
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	0	0	38
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	2	0	0	38

Становништво и генеалогија

По казивању учитеља Љубе Цветковића, рођеног бољарца, прво се у селу Бољаре населило седам породица са Косова, потомка косовских бољара - богаташа који су на велико поседовали земљу. По томе је вероватно и село добило назив Бољаре.

Пре два до три века фамилија Муслинци насељена је и y селу Линово код Љуберађе—Стојановић и Илић, Гарчинска пореклом из Јастребца -данашњи Миленковић и Митић, Цекинци из Брезовице, Гагричинска фамилија из Јастребца, Цветкова, Стојкова, Докинска, Пинтарска и Младеновска фамилија су са Косова.

Многи Бољарци живе у селу а раде у граду (Власотинцу). По професијама су међу Бољарцима репрезентовани судије, начелници власотиначке полиције (г. Коцић-звани Даса је један од познатијих), директори банака у Власотинцу, директори фабрика, радници, просветни радници, инжењери као и свештеници (познат је из старина поп Благоје).

Спорт

Некада седамдесетих и осамдесетих година XX. века Бољаре је имало фудбалски клуб „Бољарац“, који се такмичио у општинској лиги. Али су познати локални фудбалер Цекић и његов отац ипак играли и за ФК Власину. Млади кошаркаши претежно играју за кошаркашке клубове из Власотинца. Фудбалско игралиште у Бољару је поплавила река Власина, а општинска фудбалска лига више непостоји. На том игралишту су игране утакмице локалних фудбалских клубова из Црнатова и Манастиришта, док нису тамо направљени локални стадиони.