Бољаре (Власотинце)

Бољаре
Бољаре;
	Бољаре, пут Власотинце-Свође
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Јабланички
Општина	Власотинце
Становништво
— 2022.	794
Географске карактеристике
Координате	42° 58′ 17″ С; 22° 09′ 26″ И / 42.971333° С; 22.157333° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	273 m
	Бољаре Бољаре на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	016
Регистарска ознака	VL

Бољаре је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2022. било је 794 становника.

Овде се налази Запис крст (Бољаре).

Прошлост и легенде

По усменим казивањима први насељеници села Бољаре су приликом насељавања заузимали бољу земљу, па су према таквим богатим земљопоседницима названи Бољари, а само насеље према тој легенди добило име Бољаре.

Турски господар Бег живео је у својој кући уз поток. Његов адјутант питао га је како да се назове ово место - а господар Бег је рекао - ово село ће да крстиш према господару, па је његов ађутант место крстио Бољаре. Легенда је записана по казивањима Уроша Цекића (*1895).

Када је 1879. године пописан Власотиначки срез, у месту Бољаре било је стање: у 57 кућа живело је 323 становника, записано је 73 пореских глава, а писмено је било само седам мушкараца.^[1]

Развој места

Село је смештено у заравни са десне стране реке Власине, на неколико километара узводно од Власотинца од кога га раздваја брдо Бели Камен. Изложено јужној страни, погодно је за живот, па је зато постало и најнасељеније место у XXI. веку горњег дела Повласиња. Асфалтни пут кроз село повезује га са Власотинцем на једној и Свођем на другој страни. Село је збијеног типа, електрифицирано, има водовод, телефон и кабловску телевизију. У селу постоји месна канцеларија општине Власотинце. Задружни дом је објекат где је некада био биоскоп, а у коме су у прошлости одржаване приредбе и игранке, сусрети села и такмичење певача аматера. Од трговине има неколико продавница и цвећара, а од савремених занатских радњи поједине за поправку аутомобила, белу технику и друго. У селу је некада постојала поткивачка и ковачка радња, а и столарска, шнајдерска и пинтерска радња. Данас су од тих класичних занатлија само остали називи фамилија. Такође постоји млин који држе крушевчани (Крушевица је село у близини). Село има бензиску пумпу.

1903. је Бољаре имало 15 кућа које су до 1910. биле покривене сламом. Касније су развој и продукција бољарске ћеремиде допринели да све куће имају кров од ћеремиде. Многи бољарци су били и ћиримџије.

Бољаре је било место где су се крчмила вина за планински кромпир. У размени за три килограма кромпира се добивао један литар вина по принципу ја теби кромпир, ти мени вино. Вино се касније пило на славама и свадбама у планинским селима власотиначког и црнотравског краја.

У Бољару клима погодује за развој виноградарства, воћарства и сточарства. Саде се и кукуруз и пшеница.

У селу постоји четвороразредна основна школа, а деца осмогодишњу основну школу похађају у селу Крушевица, а нека у Власотинцу. Поред школе постоји изграђен комплекс -спомен обележје- палим у ратовима и револуцијама за ослобођење у Првом и Другом светском рату. Некада је ту постојало дрво испод чије хладовине су се одмарали путници који су у караванима било са коњима или пешке ишли према планинским селима, а и данас постоји из тог времена чесма са водом. За време бивше Југославије су се ту стоварали вагони жутог кукуруза из бербе у Банату, с којим се прехрањивао народ у овом крају на почетку и средином XX. века. Ту испод Великог дрва-Миро спавало се и сневало о бољем животу. А постојала је и кафана код куће Љубе учитеља, где се и ноћило. Бољаре је једно од ретких села у Власотиначкој општини које нема негативан природни прираштај.

Демографија

У насељу Бољаре живи 774 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 38,9 година (37,3 код мушкараца и 40,7 код жена). У насељу има 313 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,14.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	640
1953.	700
1961.	714
1971.	681
1981.	740
1991.	795	795
2002.	983	987
2011.	1.004
2022.	794

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	973	98,98%
Роми	7	0,71%
Црногорци	2	0,20%
Македонци	1	0,10%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	1	1
80+	4	9
75—79	13	22
70—74	26	28
65—69	22	36
60—64	23	27
55—59	16	14
50—54	42	30
45—49	36	45
40—44	47	34
35—39	38	36
30—34	35	33
25—29	41	19
20—24	39	36
15—19	28	28
10—14	38	27
5—9	32	17
0—4	26	34
Просек :	37,3	40,7

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	130	135	150	185	209	246	313

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	51	76	51	80	27	25	2	1	0	0	3,14

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	411	104	281	22	4	0
Женски	398	46	282	64	5	1
УКУПНО	809	150	563	86	9	1

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	222	10	0	0	51
Женски	55	6	0	0	24
Укупно	277	16	0	0	75

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	6	75	13	3	8
Женски	1	0	14	1	1
Укупно	7	75	27	4	9

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	6	9	1
Женски	0	0	2	2	4
Укупно	0	0	8	11	5

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	0	0	38
Женски	0	0	0	0
Укупно	2	0	0	38

Становништво и генеалогија

По казивању учитеља Љубе Цветковића, рођеног бољарца, прво се у селу Бољаре населило седам породица са Косова, потомка косовских бољара - богаташа који су на велико поседовали земљу. По томе је вероватно и село добило назив Бољаре.

Пре два до три века фамилија Муслинци насељена је и y селу Линово код Љуберађе—Стојановић и Илић, Гарчинска пореклом из Јастребца -данашњи Миленковић и Митић, Цекинци из Брезовице, Гагричинска фамилија из Јастребца, Цветкова, Стојкова, Докинска, Пинтарска и Младеновска фамилија су са Косова.

Многи Бољарци живе у селу а раде у граду (Власотинцу). По професијама су међу Бољарцима репрезентовани судије, начелници власотиначке полиције (г. Коцић-звани Даса је један од познатијих), директори банака у Власотинцу, директори фабрика, радници, просветни радници, инжењери као и свештеници (познат је из старина поп Благоје).

Спорт

Некада седамдесетих и осамдесетих година XX. века Бољаре је имало фудбалски клуб „Бољарац“, који се такмичио у општинској лиги. Али су познати локални фудбалер Цекић и његов отац ипак играли и за ФК Власину. Млади кошаркаши претежно играју за кошаркашке клубове из Власотинца. Фудбалско игралиште у Бољару је поплавила река Власина, а општинска фудбалска лига више непостоји. На том игралишту су игране утакмице локалних фудбалских клубова из Црнатова и Манастиришта, док нису тамо направљени локални стадиони.