Гуњетина
Гуњетина је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2022. било је 25 становника. Ово село, обрасло храстовом шумом, је планинско, смештено на планинској коси Липовачких шума, Букове главе и у јарузи гуњетинске речице. Шумско богатство, мноштво пашњака и чисти ваздух су привукли многе мештане да се из суседних села населе у Гуњетину. Планинска клима погодује воћарству, па јабуке и крушке узрастају без икаквог прскања пестицидима. Настанак и прошлост селаСело Гуњетина настало је пре 150 година. Добило је назив према фамилији Гуња која се населила из Дејана. Гуњ је старински капут од класња - грубог сукња сашивен код шнајдера, а некада терзије. На брду изнад села се налазио римски остатак кућа. Током настанка села су се од тог камена правиле куће, а камен је и разбачен по ораним њивама. Први досељеник који је дошао у село је Милан Миладиновић. Он се доселио из Дејана. Пошто су у дејанском крају Турци пљачкали и чинили зло, Миладин је са својом женом и три сина (Властимиром, Петронијем и Симом) побегао пред Турцима. Населио се у пределу, где је био шумовити крај између села Липовице и данашње Гуњетине, како би се склонио пред турским зулумом. Крчењем шуме Милан са синовима је створио имање, сазидао прво колибу за стоку, а потом саградио и кућу. Жена му је умрла. Поново се оженио и привео дете са њом по имену Милан Николић, који је касније створио другу фамилију. Када је 1879. године пописан Власотиначки срез, у селу Гуњетини било је следеће стање: 11 кућа са 54 становника, пореских глава је само 10, а писмених становника тада није било.[1] Ратови и револуцијеУ Првом светском рату су учествовали: Гмитар Станковић - погинуо на планини Цер, Влајко Стојановић. У Другом светском рату у партизанима су били: Станковић Ђорђе (који је прво хапшен па отеран у заробљеништво у Немачкој), Владимир Стевановић, Миленковић Живојин - стрељан 1943. године, Митић Јован - убијен 1943. године у Шишави. У четницима су били: Миладиновић Петроније - убијен у Нишу од стране партизана; Станковић Сима, Милошевић Владимир. ДемографијаУ насељу Гуњетина живи 85 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 48,4 година (48,1 код мушкараца и 48,6 код жена). У насељу има 37 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,62. Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
СтановништвоУ село су се доселиле фамилије Милошевић, Станковић, Стојановић, Миленковић и Стевановић (из Дејана). Становништво је православно. У селу се славе крсне славе: Свети Сава, Силазак духова, Света тројица и Свети Арапије. Најпознати пинтери су били Алекса Ђорђевић и Јаков Станковић. Село је имало и три воденице - а саградио их је Алекса Ђорђевић. Данас село има једног воденичара Станковић Миливоју и једног ковача Станковић Станомира. Стари свадбени и други обичаји су се задржали у селу, а много девојака је у прошлости било у лазарицама. Задржао се још патријахални начин живота. У претходним временима се одлазило у печалбу у пинтерај и цигларство, а сада се иде у печалбу у зидаре. Миграција је учинила своје, па је мали број младих остао у селу. Многе њиве, ливаде и воћњаци су напуштени. Најстарији човек у селу 1988. године је имао 95. година, а 2006. године најстарији човек села има 100 година. ИнфраструктураУ селу постоји продавница, сеоски дом, али нема школа. Сеоски ђаци путују више километара у четвороразредну основну школу у планинско село Комарица. У осмогодишњу школу су деца ишла у село Присјан, а сада отварањем пута према Власотинцу, деца похађају осмогодишњу школу у селу Шишава-Ломница. Референце
Спољашње везе |
Portal di Ensiklopedia Dunia