Шишава (Власотинце)

Шишава
Шишава;
	Шишава, поглед ка југу
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Јабланички
Општина	Власотинце
Становништво
— 2022.	949
Географске карактеристике
Координате	42° 59′ 13″ С; 22° 07′ 01″ И / 42.987° С; 22.117° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	302 m
	Шишава Шишава на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	016
Регистарска ознака	VL

Шишава је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2022. било је 949 становника.

Село Шишава лежи у долини Шишавице, десне притоке Власине. Село је на три километра северозападно од Власотинца, а граничи се са атарима села Средора, Доње Ломнице, Власотинца, Конопнице и Скрапежа.^[1]

Географија

Површина атара Шишаве износи 459,34,03 хектара. Највиша тачка атара је на потесу Арничје и износи 418 метара. Село се може поделити на Село (Старо насеље) и Ливаде (Ново насеље).^[1]

Кроз село протиче река Шишавица која настаје од Големе реке (Гуњетинка) и Мале реке (Горњоломничка), које се састају у Доњој Ломници.

Клима села је жупска, умереноконтинентална, са дужим сунчаним јесенима.
У равничарском делу атара Шишаве земљиште је хумусно и погодно за развој ратарства и повртарства. У побрђу је углавном иловача, а понегде белуша и црвеница, па је тај део погодан за развој виноградарства и воћарства.^[1]

Становништво Шишаве се бавило пољопривредом, од које већина домаћинстава није могла да обезбеди егзистенцију, па су Шишавци од давнина познати и као ћиримиџије- печалбари.

Село је збијеног типа. У старом селу селу је груписано по фамилијама, док у новом (Ливаде) није.^[1]

Историја

Село Шишаве се први пут помиње 1516. године и то као Горња и Доња Шишава, у турским дефтеру, као приказ турских поседа. Према предању село Шишаве је настало у времену када су овај крај држали Турци, па је становништво бежало пред Турцима и склањало се у шибље, које је било на место данашњег села, па су га „шишали“ и тако је настало име Шишава.^[1]

Пре уласка у село, са десне стране, наилази се на место звано латинско гробље, а постоји и локалитет Селиште, где је некада постојало старо село. У Доњој Шишави 1536. године било је само муслимана и то четрнаест домова, а од тога два исламизирана.^[1]

По ослобођењу и уласку Власотиначког среза у државу Србију извршен је попис 1879. године. У месту је тада 78 кућа са 424 становника, од којих је 58 мушкараца било писмено. Место је имало пописаних 104 пореске главе.^[2]

Учешће Шишаваца у ослободилачким ратовима

У власотиначком крају у времену под Турцима, људи овог краја су увек тежили да се ослободе турског ропства. Много је појединаца који су се одметали у хајдуке, а било је и неколико познатих власотиначких буна. У тим бунама за национално ослобођење од Турака видно место су заузимали и Шишавци. Нарочито су имали удела у борби 1877/78 против Турака за коначно ослобођење ових крајева Србије од Турака.

Шишавци су учествовали и у балканским ратовима, Првом и Другом светском рату. Шишавци, као и остала околина су много пропатили под бугарском окупацијом у Првом и Другом светском рату.

Тако новембра 1915. године Бугари побили неке свештенике из власотиначког краја, међу њима Светозара Миленковића из конопничке цркве, родом из села Шишаве. Шишавци су учествовали у познатом топличком устанку 1917. године, са својом четом од 30 комита. У току трајања устанка Бугари су запалили Шишаву и 1917. године марта месеца стрељали тридесет три Шишаваца.

У Другом светском рату шишаваца је било на свим странама: четницима (дражићевцима) и партизанима. Многи су страдали у борбама са Немцима и Бугарима, а многи и у братоубилачком рату.

Једанест Шишаваца је било интернирано 1941. године од стране Немаца на почетку Другог светског рата и тек су „одробљени“ и вратили се кући 1941. године. У време од 1941. до 1945. године у партизанском покрету у борби против фашизма и коначно ослобођење, видно место је у историји овога краја имао Мија Миленковић, по коме је и основна школа у селу Шишава добила име, а погинуо је као несвршени студент. У дворишту школе стоји и његова биста.

И у време распада бивше Југославије, грађанског рата, било је Шишаваца који су били на ратиштима у Хрватској и Косову и Метохији.

Демографија

У насељу Шишаве живи 870 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,1 година (38,2 код мушкараца и 40,0 код жена). У насељу има 295 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,81.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	1.099
1953.	1.117
1961.	1.097
1971.	1.076
1981.	1.038
1991.	1.057	1.053
2002.	1.125	1.127
2011.	1.068
2022.	949

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби			1.124	99,91%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	0	3
80+	9	17
75—79	10	15
70—74	30	40
65—69	37	39
60—64	28	30
55—59	28	26
50—54	36	35
45—49	46	42
40—44	38	29
35—39	45	35
30—34	37	32
25—29	39	43
20—24	45	33
15—19	28	43
10—14	30	35
5—9	42	36
0—4	35	29
Просек :	38,2	40,0

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	173	183	207	230	248	283	295

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	28	64	40	69	37	29	18	5	3	2	3,81

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	456	100	331	21	3	1
Женски	462	68	332	58	4	0
УКУПНО	918	168	663	79	7	1

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	278	75	0	0	49
Женски	124	58	0	0	33
УКУПНО	402	133	0	0	82
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	3	100	17	1	8
Женски	1	2	12	2	0
УКУПНО	4	102	29	3	8
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	1	12	3	1
Женски	0	2	0	6	2
УКУПНО	1	3	12	9	3
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	7
Женски	2	0	0	4
УКУПНО	2	0	0	11

Становништво

Данас стара насеља села Шишаве треба тражити на потесима Селиште, Грамаде и Плавиште. Сматра се да су најстарији насељеници из фамилије Младеновци, Џанинци и Џукинци. Само насеље је настало у долини реке Шишавице. Село је збијеног типа. Куће су груписане по фамилијама. Почев од Доње Ломнице, на левој обали Шишавице, фамилије су распоређене овако: Орозсовци, Стојановци и Јовићи, Минини, Катинци, Коларци, Петринци, Дућини, Копиласови, Пантини, Трипарци-Виљинци, Гмитровци, Чанинци, Младеновци, Паљини, Џанабетови, Пашини и Арсини, Џукинци, Ницини, Пенкини, Зељкини, Крстанинци, Гијини-Пискуповци, Симонови, Папуџинци, Ђуринци и Анђеликини.

На десној обали Шишавице, почев од Доње Ломнице, распоред фамилија је: Ракичевци, Бурдинци, Пкљини, Кокини, Љубикини, Ћушкови, Кукавци, Ђокини, Ристини, Вирчинци, Буђини, Зарини-Младеновци, Андрејинци, Виљинци, Дакини, Пепељуге, Коцини и Тукејинци, а на овој страни је и једна ромска породица-Османовићи.

После великих поплава Шишавице, фамилија Ђуринци се иселила на десну страну речице-на месту где су им биле некада трле за стоку. Некада је село било подељено на Горњу и Доњу малу. Куће су некада биле цакмаре, кованице, потом саграђене од цигала, а по стилу су „моравке“. Данас су направљене велелепне куће од опеке, бетона армираног, са савременим комфором.

Некада су Шишавци били сточари, потом су постали печалбари-циглари, а данас махом већина њих ради у државним службама, потом фабрикама и код приватника, а један део њих се бави и виноградарством и воћарством. Међу Шишавцима има и образованих људи па и доктора наука.

Образовање

Шишава има осмогодишњу школу, која носи назив по „Браћи Миленковић“, који су учесници НОБ за ослобођење од фашизма у Другом светском рату. Према неким подацима школа у селу Шишава као четворогодишња школа је основана 1857, у приватној кући Константина Илића - у кући породице Констатиновић. Први учитељ је био из Смедерева, да би Турци 1858. године школу затворили и 1922. године је поново отворена, а први учитељ је био шишавац Божидар-Бора Миленковић, а радила је у згради Јове Миленковића. 1927. године тада председник Школског одбора Живан Стаменковић-Американац из села Доње Ломнице, које је спојено са Шишавом данас, је помогао да се изгради школа на његовом земљишту, на коме се и данас школа налази. То је од тада па до данас на потесу села Шишава-Доња Ломница. Данас школа има истурена одељења у селима: Црној Бари, Средору, Липовици, Скрапежу, а одељење у Горњој Ломници је затворено због миграције становништва.

Развој инфраструктуре

Село је електрифицирано, има асфалт и коцку, свака кућа је увела телефон. У селу има доста приватних трговинских радњи, а некада су биле државне. Такође има и приватна ветеринарска станица, а и амбуланта која као и мештанима Доње Ломнице служи свим околним селима. Данас скоро свака кућа има телевизор, а и кабловску телевизију. Много је младих који после школе напустају село и одлазе у град, па и ван Власотинца.

Спорт

Прву фудбалску лопту у селу Шишава 1944. године су донели браћа Раде и Зоран Катић, потом формирали фудбалски клуб и играли фудбал са суседним селима. Званично је формиран фудбалски клуб у селу Шишава 1973. године под називом „Јединство“, од играча села Шишаве и Доње Ломнице., који се такмичио у општинској, регионалној лиги, а доспео је и до нишке зоне, чак је био и испред градског тада ривала ФК „Власине“, године 1980. Клуб је био саградио и веома леп стадион, који је био пун гледалаца, који су долазили и са суседних села. Нажалост данас фудбалски клуб „Јединство“ је угашен, јер је због тешког финансијског стања морао да напусти такмичења у лиги.

1998. године у Шишави је формиран кошаркашки клуб „Шишава“, који се такмичи у општинској лиги. Септембра 2002. године у Шишави је формиран и карате клуб „Ђурђевдан“ који данас учествује на многим међународним карате турнирима. Има добре резултате, много освојених златних, сребраних и бронзаних медаља, а његови чланови су ученици из села Шишаве и Доње Ломнице.

Познате личности

Велимир Стаменковић Лима, српски историчар и етнолог

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ Стаменковић, Велимир (2003). Шишава и Шишавци. Власотинце: Културни центар Власотинца.
^ "Отаџбина", Београд 1880. године
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.