Шишава (Власотинце)

Шишава
Шишава;
	Шишава, поглед ка југу
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Јабланички
Општина	Власотинце
Становништво
— 2022.	949
Географске карактеристике
Координате	42° 59′ 13″ С; 22° 07′ 01″ И / 42.987° С; 22.117° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	302 m
	Шишава Шишава на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	016
Регистарска ознака	VL

Шишава је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2022. било је 949 становника.

Село Шишава лежи у долини Шишавице, десне притоке Власине. Село је на три километра северозападно од Власотинца, а граничи се са атарима села Средора, Доње Ломнице, Власотинца, Конопнице и Скрапежа.^[1]

Географија

Површина атара Шишаве износи 459,34,03 хектара. Највиша тачка атара је на потесу Арничје и износи 418 метара. Село се може поделити на Село (Старо насеље) и Ливаде (Ново насеље).^[1]

Кроз село протиче река Шишавица која настаје од Големе реке (Гуњетинка) и Мале реке (Горњоломничка), које се састају у Доњој Ломници.

Клима села је жупска, умереноконтинентална, са дужим сунчаним јесенима.
У равничарском делу атара Шишаве земљиште је хумусно и погодно за развој ратарства и повртарства. У побрђу је углавном иловача, а понегде белуша и црвеница, па је тај део погодан за развој виноградарства и воћарства.^[1]

Становништво Шишаве се бавило пољопривредом, од које већина домаћинстава није могла да обезбеди егзистенцију, па су Шишавци од давнина познати и као ћиримиџије- печалбари.

Село је збијеног типа. У старом селу селу је груписано по фамилијама, док у новом (Ливаде) није.^[1]

Историја

Село Шишаве се први пут помиње 1516. године и то као Горња и Доња Шишава, у турским дефтеру, као приказ турских поседа. Према предању село Шишаве је настало у времену када су овај крај држали Турци, па је становништво бежало пред Турцима и склањало се у шибље, које је било на место данашњег села, па су га „шишали“ и тако је настало име Шишава.^[1]

Пре уласка у село, са десне стране, наилази се на место звано латинско гробље, а постоји и локалитет Селиште, где је некада постојало старо село. У Доњој Шишави 1536. године било је само муслимана и то четрнаест домова, а од тога два исламизирана.^[1]

По ослобођењу и уласку Власотиначког среза у државу Србију извршен је попис 1879. године. У месту је тада 78 кућа са 424 становника, од којих је 58 мушкараца било писмено. Место је имало пописаних 104 пореске главе.^[2]

Учешће Шишаваца у ослободилачким ратовима

У власотиначком крају у времену под Турцима, људи овог краја су увек тежили да се ослободе турског ропства. Много је појединаца који су се одметали у хајдуке, а било је и неколико познатих власотиначких буна. У тим бунама за национално ослобођење од Турака видно место су заузимали и Шишавци. Нарочито су имали удела у борби 1877/78 против Турака за коначно ослобођење ових крајева Србије од Турака.

Шишавци су учествовали и у балканским ратовима, Првом и Другом светском рату. Шишавци, као и остала околина су много пропатили под бугарском окупацијом у Првом и Другом светском рату.

Тако новембра 1915. године Бугари побили неке свештенике из власотиначког краја, међу њима Светозара Миленковића из конопничке цркве, родом из села Шишаве. Шишавци су учествовали у познатом топличком устанку 1917. године, са својом четом од 30 комита. У току трајања устанка Бугари су запалили Шишаву и 1917. године марта месеца стрељали тридесет три Шишаваца.

У Другом светском рату шишаваца је било на свим странама: четницима (дражићевцима) и партизанима. Многи су страдали у борбама са Немцима и Бугарима, а многи и у братоубилачком рату.

Једанест Шишаваца је било интернирано 1941. године од стране Немаца на почетку Другог светског рата и тек су „одробљени“ и вратили се кући 1941. године. У време од 1941. до 1945. године у партизанском покрету у борби против фашизма и коначно ослобођење, видно место је у историји овога краја имао Мија Миленковић, по коме је и основна школа у селу Шишава добила име, а погинуо је као несвршени студент. У дворишту школе стоји и његова биста.

И у време распада бивше Југославије, грађанског рата, било је Шишаваца који су били на ратиштима у Хрватској и Косову и Метохији.

Демографија

У насељу Шишаве живи 870 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,1 година (38,2 код мушкараца и 40,0 код жена). У насељу има 295 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,81.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	1.099
1953.	1.117
1961.	1.097
1971.	1.076
1981.	1.038
1991.	1.057	1.053
2002.	1.125	1.127
2011.	1.068
2022.	949

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби			1.124	99,91%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	0	3
80+	9	17
75—79	10	15
70—74	30	40
65—69	37	39
60—64	28	30
55—59	28	26
50—54	36	35
45—49	46	42
40—44	38	29
35—39	45	35
30—34	37	32
25—29	39	43
20—24	45	33
15—19	28	43
10—14	30	35
5—9	42	36
0—4	35	29
Просек :	38,2	40,0

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	173	183	207	230	248	283	295

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	28	64	40	69	37	29	18	5	3	2	3,81

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	456	100	331	21	3	1
Женски	462	68	332	58	4	0
УКУПНО	918	168	663	79	7	1

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	278	75	0	0	49
Женски	124	58	0	0	33
Укупно	402	133	0	0	82

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	3	100	17	1	8
Женски	1	2	12	2	0
Укупно	4	102	29	3	8

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	1	12	3	1
Женски	0	2	0	6	2
Укупно	1	3	12	9	3

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	7
Женски	2	0	0	4
Укупно	2	0	0	11

Становништво

Данас стара насеља села Шишаве треба тражити на потесима Селиште, Грамаде и Плавиште. Сматра се да су најстарији насељеници из фамилије Младеновци, Џанинци и Џукинци. Само насеље је настало у долини реке Шишавице. Село је збијеног типа. Куће су груписане по фамилијама. Почев од Доње Ломнице, на левој обали Шишавице, фамилије су распоређене овако: Орозсовци, Стојановци и Јовићи, Минини, Катинци, Коларци, Петринци, Дућини, Копиласови, Пантини, Трипарци-Виљинци, Гмитровци, Чанинци, Младеновци, Паљини, Џанабетови, Пашини и Арсини, Џукинци, Ницини, Пенкини, Зељкини, Крстанинци, Гијини-Пискуповци, Симонови, Папуџинци, Ђуринци и Анђеликини.

На десној обали Шишавице, почев од Доње Ломнице, распоред фамилија је: Ракичевци, Бурдинци, Пкљини, Кокини, Љубикини, Ћушкови, Кукавци, Ђокини, Ристини, Вирчинци, Буђини, Зарини-Младеновци, Андрејинци, Виљинци, Дакини, Пепељуге, Коцини и Тукејинци, а на овој страни је и једна ромска породица-Османовићи.

После великих поплава Шишавице, фамилија Ђуринци се иселила на десну страну речице-на месту где су им биле некада трле за стоку. Некада је село било подељено на Горњу и Доњу малу. Куће су некада биле цакмаре, кованице, потом саграђене од цигала, а по стилу су „моравке“. Данас су направљене велелепне куће од опеке, бетона армираног, са савременим комфором.

Некада су Шишавци били сточари, потом су постали печалбари-циглари, а данас махом већина њих ради у државним службама, потом фабрикама и код приватника, а један део њих се бави и виноградарством и воћарством. Међу Шишавцима има и образованих људи па и доктора наука.

Образовање

Шишава има осмогодишњу школу, која носи назив по „Браћи Миленковић“, који су учесници НОБ за ослобођење од фашизма у Другом светском рату. Према неким подацима школа у селу Шишава као четворогодишња школа је основана 1857, у приватној кући Константина Илића - у кући породице Констатиновић. Први учитељ је био из Смедерева, да би Турци 1858. године школу затворили и 1922. године је поново отворена, а први учитељ је био шишавац Божидар-Бора Миленковић, а радила је у згради Јове Миленковића. 1927. године тада председник Школског одбора Живан Стаменковић-Американац из села Доње Ломнице, које је спојено са Шишавом данас, је помогао да се изгради школа на његовом земљишту, на коме се и данас школа налази. То је од тада па до данас на потесу села Шишава-Доња Ломница. Данас школа има истурена одељења у селима: Црној Бари, Средору, Липовици, Скрапежу, а одељење у Горњој Ломници је затворено због миграције становништва.

Развој инфраструктуре

Село је електрифицирано, има асфалт и коцку, свака кућа је увела телефон. У селу има доста приватних трговинских радњи, а некада су биле државне. Такође има и приватна ветеринарска станица, а и амбуланта која као и мештанима Доње Ломнице служи свим околним селима. Данас скоро свака кућа има телевизор, а и кабловску телевизију. Много је младих који после школе напустају село и одлазе у град, па и ван Власотинца.

Спорт

Прву фудбалску лопту у селу Шишава 1944. године су донели браћа Раде и Зоран Катић, потом формирали фудбалски клуб и играли фудбал са суседним селима. Званично је формиран фудбалски клуб у селу Шишава 1973. године под називом „Јединство“, од играча села Шишаве и Доње Ломнице., који се такмичио у општинској, регионалној лиги, а доспео је и до нишке зоне, чак је био и испред градског тада ривала ФК „Власине“, године 1980. Клуб је био саградио и веома леп стадион, који је био пун гледалаца, који су долазили и са суседних села. Нажалост данас фудбалски клуб „Јединство“ је угашен, јер је због тешког финансијског стања морао да напусти такмичења у лиги.

1998. године у Шишави је формиран кошаркашки клуб „Шишава“, који се такмичи у општинској лиги. Септембра 2002. године у Шишави је формиран и карате клуб „Ђурђевдан“ који данас учествује на многим међународним карате турнирима. Има добре резултате, много освојених златних, сребраних и бронзаних медаља, а његови чланови су ученици из села Шишаве и Доње Ломнице.

Познате личности

Велимир Стаменковић Лима, српски историчар и етнолог

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ Стаменковић, Велимир (2003). Шишава и Шишавци. Власотинце: Културни центар Власотинца.
^ "Отаџбина", Београд 1880. године
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.