Брзалица

Брзалица је реченица која садржи речи које звуковно личе и самим тим су теже за изговарање при брзом говору.^[1] Део су српске народне традиције и добре су за правилан изговор гласова.^[2] Може бити забавно уколико се особа која их изговара збуни и погреши. Некада су биле веома популарне, а данас су скоро заборављене.^[3]

Брзалица је духовита кратка књижевна форма настала као народна језичка игра. Постоји од давних дана у сваком језику, као део говорних народних умотворина и део усмене културне баштине. То је кратка реченица која се изговара у једном даху, и најмање три пута за редом.^[4] Међутим, обично се дешава да при брзом изговору дође до грешке у изговору бар једне речи, што изазива смех осталих присутних. Карактеристика брзалица је да су речи сличне једна другој, имају сличне гласове, а обично имају и много сугласника, што додатно отежава њихов брз и тачан изговор. Често погрешан изговор неких речи намеће и асоцијације на неко друго значење речи.^[5]

Брзалице су корисне када је учење и вежбање правилног изговора речи у питању, а неретко их користе и многе јавне личности пред свој наступ, попут глумаца и водитеља.^[6]

• Миш уз пушку, миш низ пушку.
• На врх брда врба мрда.
• Четири чавчића на чунчићу чучећи цијучу.
• Чокањчићем ћеш ме. Чокањчићем ћу те.
• Злокотлокрп и злокотлокрповица имају шесторо злокотлокрпчића.
• Шаш деветерошаш, како се раздеветерошашио!
• Краљ Карл и краљица Клара су крали кларинете.
• Криво рало Лазарево, криве лозе разорало.
• На кантару катран, кантар мери катран.
• Питала метла метлу где је метла метлу; метла метла метлу иза врата.
• Петар Петру плете плот, са три прута по три пута, брзо плети Петре плот.
• Четири чавке чуче на чвору црне смрче.
• Лежи куја жута украј жута пута.
• Була буре ваља, Туре буре гура, брже була буре ваља, но што Туре буре гура.
• Црни јарац црном трну црн врх гризе; не гризи ми, црни јарче, црном трну црни врх.

• Алитерација

1. Обрадовић, Славољуб (2005). Књижевност за децу 1. Алексинац: Виша школа за образовање васпитача, стр. 82-83.
2. Драгиша Живковић (2001). Речник књижевних термина. Бања Лука: Романов, стр. 95-96.
3. Љубомир Милутиновић (2016). Књижевност за дјецу. Бања Лука: Филозофски факултет, стр. 60-61.