Буштрање је насељено место града Врања у Пчињском округу. Према попису из 2022. било је 330 становника (према попису из 1991. било је 592 становника).
Прошлост
Радила је почетком 20. века српска основна школа у месту. Њено отварање је тражио народни посланик Тома Јовановић 1891. године на заседању одбора Народне скупштине у Београду. Тада је Буштрање велико и напредно село, које је могло одмах дати 100 ђака у школу. Становници су бистроумни, жељни образовања и деца им одлазе далеко од куће да се школују.[1] Министар просвете Андра Николић је подржао захтев и ускоро је требало да се отвори школа у том месту на граници. Сменило се до Првог светског рата неколико учитеља: Јован Поповић (1906), Манојло Сентић (1908-1909), Тихомир Николић (1909), Вељко Николић (1911), Радуле Јанковић (до 1912), Павле Миловановић из Добановаца у Срему (1914).
У месту је у првој половини 19. века било окупљалиште за српске комите. Ту се од 1903. године налазила "четничка кућа" или касарна.[2] Код Буштриња се масовно прелазила илегално граница, током комитске акције. Године 1903. у јесен прелаз преко границе четницима помагао је председник општине Пера Поповић са неколико сељана који су били "путовође". Комите њих 20 је водио капетан Рафајловић из Врања.[3]
Демографија
У насељу Буштрање живи 389 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,7 година (40,8 код мушкараца и 46,5 код жена). У насељу има 150 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,25.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
.svg)
