Ратаје (Врање)

Ратаје
Ратаје;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Пчињски
Град	Врање
Градска општина	Врање
Становништво
— 2022.	489
Географске карактеристике
Координате	42° 29′ 06″ С; 21° 52′ 23″ И / 42.485° С; 21.873° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	392 m
	Ратаје Ратаје на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	017
Регистарска ознака	VR

Ратаје је насељено место града Врања у Пчињском округу. Према попису из 2022. било је 489 становника (према попису из 1991. било је 611 становника).

Овде се налази Основна школа "Бранислав Нушић" Ратаје.

Порекло становништва

Подаци датирају из 1903. године)^[1]

Село је основао предак Војин, кад се настанио морао је крчити шуму, од њега има око 30 кућа у шестом степену сродства. Пореклом је са Косова, од куда је избегао у ово село са својим братом Ристом, када су тамо завладали велики зулуми Арбанаса. Његови су потомци: Ћосини, Павленци и Ришини. Славе. св. Арханђела. Од његовог брата Ристе воде порекло: Јашунци, Бошковићи, Милошевићи, Шукаревићи и Сејизовићи и по женској линији Бошковићи. Бошковићи воде порекло од Бошка, који је био пореклом из Босне. Био је трговац и идући путем, који је водио кроз Ратаје, заноћи у кући деда Ристе и том се приликом загледа у Кћер његову, којом се потом ожени и тако остане у селу. Он је славио св. Николу, па су и Ристинци узели исту славу.

Други по старини су Сирминци. Предак Станимир Сирминац који је избегао од Призрена, због насиља арбанашког. Од њега је остало 15 кућа у петом степену сродства; потомци су му;Трајковићи, Стојковићи, Станимировићи и Николићи. Има их око 30 кућа. Славе Ђурђиц.

После њих по старини долазе Караџинци: Њихов је предак Караџа, који је пореклом из Ћустендила. Он је био хајдук, па се тек овде у селу смирио. Од њега је остало 6 кућа у четвртом степену сродства.

Из Старе Србије су дошли десетак слуга на земљу Усеин-Паше и Сулиман-бега; и данас су врло сиромашни. То су: Џунгурци, Зунзарци, Давитовци и други.

Демографија

У насељу Ратаје живи 466 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,1 година (36,3 код мушкараца и 39,9 код жена). У насељу има 162 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,83.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	736
1953.	755
1961.	664
1971.	644
1981.	656
1991.	611	601
2002.	620	654

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	619	99,83%
Македонци	1	0,16%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	0	0
80+	6	13
75—79	6	10
70—74	8	15
65—69	11	21
60—64	17	16
55—59	18	16
50—54	21	14
45—49	22	18
40—44	26	25
35—39	28	21
30—34	27	17
25—29	19	25
20—24	12	21
15—19	24	23
10—14	26	24
5—9	21	19
0—4	19	11
Просек :	36,3	39,9

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	122	132	139	151	164	152	162

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	15	26	24	42	30	15	7	3	0	0	3,83

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	245	72	161	12	0
Женски	255	47	164	40	4
УКУПНО	500	119	325	52	4

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	170	57	0	0	56
Женски	115	32	0	0	47
Укупно	285	89	0	0	103

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	9	16	0	10
Женски	0	0	10	2	1
Укупно	1	9	26	2	11

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	0	4	5	7
Женски	1	0	1	10	10
Укупно	2	0	5	15	17

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	0	0	2
Женски	0	0	0	1
Укупно	2	0	0	3