Географија Енглеске Енглеска географски обухвата централни и јужни део острва Велика Британија, што чини око две трећине његове површине. Њој припадају још острво Вајт, острва Сили и друга мања острва. ТериторијаПовршина Енглеске износи 130.395 km², од чега су 2% водене површине. Површина копна је 129.720 km². За ратарство се користи 30% површина, за пашњаке 36%, за осталу пољопривреду 5%, за шумарство 8%, а 21% покривају насељена подручја.[1] Енглеска се граничи са две земље Уједињеног Краљевства, на северу са Шкотском (96 км) и на западу са Велсом (257 км). Енглеска је ближа континенталној Европи него други делови Британије. Од Француске је одваја мореуз широк 34 km[2], а спаја Евротунел (тунел испод Ламанша) близу Фокстона. Енглеске обале излазе на Ирско море, Северно море и Атлантски океан. Њихова укупна дужина је 4422 km.[3] Физичка географија  Река Северн је са 354 km дужине најдужа река Енглеске.[4] Она се улива у Бристолски залив и чувена је по свом плимском таласу који може достићи 2 метра.[5] Ако се у обзир узму само реке које се целим током налазе у Енглеској, онда је најдужа Темза, дуга 346 km.[6] Језера Енглеске су углавном мала. Највеће од њих је језеро Виндермир (Windermere) са 14,7 km², које се налази у Језерској области на северозападу.[7] Већина бивших мочварних подручја исушена је у средњем веку.   Енглеска обала Северног мора је углавном ниска и песковита са много дина и естуара. Јужна обала је много стрмија. Почиње од белих клифова Довера, и наставља се ка западу где постаје знатно каменитија. Ту се у Дорсету налази Јурска обала која је УНЕСКО-ов споменик геолошке историје. Обала северозападне Енглеске је ниска и песковита, слично источној обали. Најзначајнији естуари су естуари река Хамбер, Темза и залив Вош (The Wash) на источној обали и Бристолски залив на југозападу. Луке Лондон, Ливерпул и Њукасл налазе се близу ушћа река која су под утицајем плиме и осеке (Темза, Мерси, Тајн). Геолошки, планине Пенини (Pennines), познати и као „кичма Енглеске“, представљају најстарије горје у земљи које је настало крајем палеозоика, пре око 300 милиона година.[8] У њихов геолошки састав спадају пешчари и кречњаци, али и угаљ. Постоје крашки пејзажи у деловима Јоркшира и Дарбишира. Пределе око Пенина одликују некултивисана вресишта на већим висинама, испресецана плодним долинама река. Највиша тачка Енглеске, на 978 метара надморске висине, је Скафел пајк (Scafell Pike) у Камбрији.[7] На граници Енглеске и Шкотске налазе се брда Шевиот (Cheviot Hills). Енглеска низија се налази јужно од Пенина. Она је валовита и обрасла интензивно зеленом вегетацијом. Од брегова у овом подручју истичу се: Котсволд (Cotswold Hills), Чилтерн (Chiltern Hills), Норт и Саут Даунс (North Downs, South Downs), који се према мору обрушавају у облику белих стена (види слику десно). Најнижа и најравнија регија Енглеске је Источна Англија. Клима
Енглеска има умерену приморску климу. То је блага клима са температурама које ретко падају испод 0 °C зими, док лети не иду изнад 32 °C.[10] Временске прилике одликује честа влажност и променљивост. Најхладнији месеци су јануар и фебруар. Фебруар је посебно хладан у приморју. Јул је обично најтоплији месец. Месеци са најпријатнијим температурама су мај, јун, септембар и октобар.[10] Падавине су равномерно распоређене током целе године. Полуострво на југозападу одликује се посебно благом климом. Важан утицај на климу Енглеске има близина Атлантског океана, географска ширина и утицај голфске струје на загревање мора.[10] На западу има више падавина, где делови Језерске области имају рекордне количине падавина.[10] Највише икад забележена температура била је 38,5 °C, и то 10. августа 2003. у месту Брогдејл у Кенту[11], док је најнижа била -26,1 °C, забележена 10. јануара 1982. у Еџмонду у Шропширу.[12] Национални паркови Енглеске и Велса
Почетком 2005. 9,3% површине Енглеске и Велса покривали су национални паркови. Са два нова национална парка овај проценат је порастао на 10,7%. Највећи градовиШири Лондон је далеко највеће урбано подручје у Енглеској[15] и једно од највећих у свету. Сматра се да је то глобална метропола чије становништво бројношћу превазилази број становника у осталим конститутивним државама Уједињеног Краљевства, изузимајући саму Енглеску.[15] Остала градска подручја која се истичу величином и значајем налазе се у северној Енглеској или у области Мидлендс.[15] У Енглеској постоји 51 насеља са статусом града, док их у Уједињеном Краљевству има укупно 69. Многи градови у Енглеској имају велики број становника (Бирмингем, Шефилд, Манчестер, Ливерпул, Лидс, Њукасл, Бредфорд, Нотингем и други), то није једини критеријум за добијање градског статуса.[16] По традицији, овај статус имају још и градови са бискупским катедралама, попут Велса, Елија, Рипона, Труроа и Чичестера.[16] По државном статистичком бироу, 10 највећих непрекинутих урбаних подручја у Енглеској су:[15]
Референце
Литература
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
