Википедија:Водич за писање бољих чланака (биографије)

Циљ овог Приручника стила је да обезбиједи смјернице за одржавање визуелних и текстуалних доследности у биографским чланцима, као и у постојећим чланцима с биографским подацима. Одржавање доследности омогућава да се Википедија користи лакше.

Увод треба да садржи:

1. име и титулу, уколико има (види: Википедија:Правила именовања);
2. датуме рођења и смрти, уколико су познати (види: Википедија:Приручник стила/Датуми и бројеви);
3. додатак (пребивалиште, националност, или народност);
   1. у већини савремених случаја то ће значити она земља у којој је особа држављанин или становник, или је особа била држављанин те земље када је постала значајна;
   2. етничка припадност или сексуалност не би требала бити истакнута у уводу, осим ако је релевантна за значај субјекта. Слично томе, претходне националности и/или државе рођења не би требале бити поменуте у уводној реченици, осим ако су релевантни за значај субјекта.
4. шта је особа урадила;
5. зашто је особа значајна.

Примери:

• Клеопатра VII Филопатор (грч. Κλεοπάτρα θεά φιλοπάτωρ, децембар, 70. п. н. е. или јануар, 69. п. н. е. — око 12. августа, 30. п. н. е.) била је краљица хеленистичког Египта из династије Птолемејида и последњи египатски фараон.
• Франческо Петрарка (1304—1374) био је италијански песник на народном и латинском језику, хуманиста, аутор Канцонијера. Сматра се да је заслужан за назив појма „Ренесанса“ и заснивање концепта мрачног доба.
• Мери Харис Џонс (1. август 1830 — 30. новембар 1930), познатија као „Мајка Џонс“, била је познати амерички борац за радничка права и друштвени организатор.

Више о смерницама, како треба писати уводни део можете пронаћи на страни: Википедија:Уводни део. Рецимо, тачни датуми рођења и смрти су свакако важни подаци да би особа била описана, али ако су ти подаци већ наведени у телу текста или у кутијици, онда је сасвим довољно да се у заградама у првој реченици наведу само године рођења и смрти. Места рођења и смрти требају навести у заградама, уколико су познати, као и у телу уводног дела, ако су релевантни за живот и дело особе.

Иако наслов чланка треба да буде по имену под којим је особа позната, у уводном делу текста треба навести пуно име особе, уколико је познато. Код многих народа, у свакодневном говору или позивању на неку особу се не користи њено пуно име, али би чланак ипак требало да почне са пуним именом. На пример:

• (Из Фидел Кастро):Фидел Алехандро Кастро Руз (шп. Fidel Alejandro Castro Ruz) (Биран, Куба, 13. август 1926.) је кубански ...
• (Из Мик Џегер): Сер Мајкл Филип „Мик“ Џегер (енгл. Sir Michael Philip "Mick" Jagger) (рођен 26. јула 1943. године) је британски ...
• (Из Јован Јовановић Змај): Јован Јовановић Змај (Нови Сад, 24. новембар 1833 — Сремска Каменица 3. јун 1904) је један од највећих лиричара српског романтизма ...
• (Из Франсоа Митеран): Франсоа Морис Адријен Мари Митеран (фр. François Maurice Adrien Marie Mitterrand) (26. октобар 1916 — 8. јануар 1996) био је француски политичар ...

У неким случајевима може се десити да је особа легално променила своје име у неком тренутку након рођења. У овим случајевима је потребно невести и име које је особа стекла по рођењу:

• (Из Џуди Гарланд): Џуди Гарланд (енгл. Judy Garland, рођена као Франсес Етел Гам (енгл. Frances Ethel Gumm); 10. јун 1922 — 22. јун 1969) је била америчка глумица и певачица ...
• (Из Карл Малден): Карл Малден (рођен као Младен Секуловић, 22. марта 1912 у Чикагу, преминуо 1. јула 2009. у Лос Анђелесу) је био амерички глумац ...

Уобичајено је да се наведе девојачко презиме, односно презиме стечено по рођењу, женске особе која је познатија под својим венчаним презименом, на пример:

• Милева Марић Ајнштајн (Тител, 19. децембар 1875 — Цирих, 4. август 1948) (рођена као Милева Марић) била је српска математичарка и прва супруга Алберта Ајнштајна.

Следећа алтернативна форма: Милева (Марић) Ајнштајн се такође сматра опште прихваћеном.
На женску особу, као на било коју другу особу, треба се позивати под њеним најуобичајенијим именом, а оно не мора нужно да буде венчано презиме које је прихватила од свог супруга.

У овом случају наводимо име и додајемо на крај реч „млађи“, „старији“ или умећемо и додајемо на крај римски (редни) број, без одвајања запетом. Примери:

• Питер Бројгел старији
• Јохан Штраус млађи
• Јохан Штраус старији
• Андроник II Палеолог
• Андроник III Палеолог

За особе које су познатије по псеудониму него по правном имену, правно име би требало навести прво у чланку, а затим и псеудоним. Ову праксу би требало примењивати иако је сам чланак именован по псеудониму:

• Ернесто Гевара де ла Серна, познатији као Че Гевара или само Че ...

Алтернативна форма, где је правно име неведено у апозицији псеудониму се такође сматра прихватљивом.

• Марк Твен, рођен као Семјуел Ленгхорн Клеменс (енгл. Samuel Langhorne Clemens; Флорида, 30. новембар 1835. - Рединг, 21. април 1910), је био амерички књижевник.

Није увек потребно наводити у тексту зашто се наслов чланка и име у првој реченици текста разликују. Ипак, треба водити рачуна да се избегну случајеви када где особа углавном не користи сва своја имена или где која је заправо променила своје име. Дакле, уводна реченица у тим случајевима може да гласи уместо: „Џони Рид „Џон“ Едвардс (рођен 10. јуна 1953) ...“ као „Џон Едвардс је рођен са именом Џони Рид Едвардс“.
Када је име за наслов чланка утврђено, не заборавите да направите преусмерења ка чланку користећи пуно лично име и друга имена. На пример, „Семјуел Ленгхорн Клеменс“ треба бити додато као преусмерење на чланак „Марк Твен“. Ово ће спречити друге (мање искусне кориснике) да касније грешком започну чланак под пуним именом. Овакво навођење такође омогућава да се стави до знања будућим уредницима да скраћени назив није случајно изабран, већ да је пажљиво испланирано.

Укључивање неких почасних звања као префикса имену и поједини стилови који се користе се понекад сматрају контроверзним на Википедији. Википедија прави разлику између следеће четири групе: племићи, владини званичници, чланови краљевских породица и свештенства, и други појединци. Погледајте Википедија:Правила именовања/Људи/Племство за употребу у наслову чланка.

Већина краљевских породица немају презимена, а велики број оних који ипак имају презиме, имају лична презимена која се разликују међу члановима истог краљевског дома. На пример, различити чланови краљевског дома Виндзор имају низ презимена: Виндзор, Моунтбатен-Виндзор, итд. Чарлс, принц од Велса, на пример, не зове се Чарлс Виндзор, већ Чарлс Моунтбатен-Виндзор, као и остали његови потомци и сва његова деца. Међутим, многи његови рођаци имају носе презиме Виндзор или нека друга презимена. Слично, у краљевској лози Хабзбурга постоје другачија презимена неких чланова од презимена Хабзбург / Хабзбург-Лорен.

У првој реченици текста је потребно навести презиме ако је познато, на пример, Чарлс Филип Артур Џорџ Моунтбатен-Виндзор (енгл. Charles Philip Arthur George Mountbatten-Windsor). Али не треба аутоматски претпостављати да се име краљевске породице одређује према личном презимену неког од њених чланова. У многим случајевима то није случај. Да би све било јасно, чланак би требао почети у облику „{племићка титула} {име} {редни број, ако постоји} (пуно име и презиме (+ презиме ако је познато, али не и за монарха)“ са пуним именом које нема текстуални формат (курзив, подебљање), док је остатак подебљан (3x' - 3 апострофа). У пракси, то значи да би на пример чланак о британској краљици Елизабети требао почети следећим текстом: „Елизабета II (енгл. Elizabeth Alexandra Mary; ... )“. Користећи овај формат јасно се приказују најважније информације, без непотребних вишкова. Остали подаци о племићким титулама би требали да се наведу у листи намењеној за то по хронолошком редоследу.

У инфокутији увек наведите државу рођења и смрти, без додавања иконица за заставе.

Код биографских и других чланака када је година рођења или смрти особе у периоду током којег је држава била под окупацијом, наводимо у једном реду дејуре државу а у другом (испод) дефакто.

Примјер:

Краљевина Југославија (дејуре)
НДХ (дефакто)