По Указу о образовању Владе ФНРЈ владу су сачињавали председник (истовремено и министар народне одбране), два потпредседника (један истовремено и председник Контролне комисије), три министра без портфеља и 15 министара за ресоре: иностраних послова, саобраћаја, поморства, поште, телеграфа и телефона, спољне трговине, финансија, унутрашњих послова, правосуђа, индустрије (истовремено и председник Планске комисије), рударства, трговине и снабдевања, пољопривреде и шумарства, рада, грађевина и информација.
Потреба да што бржим и ефикаснихим деловањем владе у специфичним условима нашла је свог одраза и у Решењу о поступку при доношењу хитних уредаба Владе ФНРЈ од 2. априла 1946. Њиме се овлашћује Комитет за законодавство и изградњу народне власти да може између две седнице владе разматрати уредбе чије се доношење одреди хитним. Уредба се сматрала донетом на седници владе ако је прихвати Комитет и са њом се сагласи председник владе и члан владе који је предлагач.
Утврђени састав владе по Уставу из 1946. непрестално се мењао. Указима Президиума народне скупштине број министарства стално се повећавао упоредо са проширењем управних функција државе, које су биле посебно изражене у областима привреде и развијале се на бази национализације средства за производњу. У првој половини 1950. долази до реорганизације органа државне управе. Уместо укинутих привредних министарства установљавају се савети, организовани као колегијални органи, ради координације појединих привредних органа и за руковођење одређеним гранама привреде и друштвених служби.[2]
Чланови владе
Влада ФНРЈ, 1.2.1946. - до реконструкције 21.1.1950.
После распуштања Народне скупштине ФНРЈ првог сазива, 21.1.1950, а пре нових избора који су одржани 26.3.1950, указом Президијума Народне скупштине ФНРЈ од 7.2.1950. извршена је још једна реконструкција Владе ФНРЈ у циљу даље децентрализације управљања привредом. Ускоро затим, поново је извршена нова реорганизација Савезне владе, указом Президијума Народне скупштине ФНРЈ од 11.4.1950, и она је, на основу уставних одредаба, поднела оставку на 1-вој заједничкој седници Савезног већа и Већа народа Народне скупштине ФНРЈ 2-ог сазива на дан 26.4.1950. Ради бољег прегледа овде је дата листа Владе ФНРЈ у периоду од распуштања Скупштине првог до састанка Народне скупштине ФНРЈ другог сазива (24-IV-1950).
Влада ФНРЈ, од реконструкције 21.1.1950. - 27.4.1950.
Функција
Слика
Име и презиме
Детаљи
Председник Владе ФНРЈ и Министар народне одбране
Маршал Југославије Јосип Броз Тито
Потпредседник Владе ФНРЈ и Министар иностраних послова
Едвард Кардељ
Потпредседник Владе и Министар унутрашњих послова
Александар Ранковић
Потпредседник Владе ФНРЈ и Председник Савезне комисије државне контроле
др Благоје Нешковић
Министар Савезне владе
Милован Ђилас
Министар Савезне владе
Станоје Св. Симић
Министар Савезне владе
Сава Косановић
Председник Планске комисије
Борис Кидрич
Министар финансија
Добривоје Радосављевић
Министар спољне трговине
Милентије Поповић
Министар тешке индустрије
Франц Лескошек
Министар лаке индустрије
Јосип Цази
до 11. 4. 1950.
Министар рударства
Светозар Вукмановић
до 7. 2. 1950.
Министар Владе ФНРЈ — Председник Савета за енергетику и екстрактивну индустрију
Светозар Вукмановић
од 7. 2. 1950.
Министар електропривреде
инг. Никола Петровић
до 7. 2. 1950.
Министар Владе ФНРЈ — Председник Комитета за електропривреду Владе ФНРЈ
инг. Никола Петровић
од 7. 2. 1950.
Министар Владе ФНРЈ — Председник Комитета за угаљ Владе ФНРЈ
Министар рада и Министар за новоослобођене крајеве
До 1-4-1950, Већеслав Хољевац заузимао је само ресор Министарства за новоослобођене крајеве, а од 11-4-1950, поред овог ресора, добио је и ресор Министарства рада Владе ФНРЈ