Галилео (навигациони систем)

Галилео је глобални сателитски навигациони и тајминг систем под цивилном контролом (европске GNSS).^[1] Галилео треба да на глобалном нивоу даје податке о позицији и сличан је америчком GPS систему, руском GLONASS систему и кинеском COMPASS систему.

Као седиште агенције за европски GNSS изабран је Праг, главни град Чешке.^[2] До 2014. године је трајао пренос опреме као и селидба запослених из Брисела у Праг.

Галилео је први заједнички пројекат Европске заједнице (EU) и Европске свемирске агенције (ESA). Финансирање развојног дела пројекта преузимају обе организације подједнако. 27. маја 2003. године, земље чланице ESA су се договориле о финансирању.

Следеће земље ван Европске заједнице учествују у пројекту:

•  Кина учествује са 280 милиона евра у пројекту; заједнички тренинг центар за сателитску навигацију отворен је на универзитету у Пекингу.^[3]
•  Индија 2005. године склопљен договор о сарадњи.^[4]
•  Израел^[5]
•  Мароко^[6]
•  Саудијска Арабија^[7]
•  Швајцарска (Чланица ESA) са почетних 30 милиона евра и доставом (Преко некадашњег предузећа Temex)^[8] Рубидиум и водиник-атомски сат за прва четири сателит.^[9]
•  Норвешка (Чланица ESA)
•  Јужна Кореја^[10]
•  Украјина^[11]

Следеће земље преговарају о сарадњи:

•  Аргентина
•  Аустралија
•  Бразил
•  Чиле
•  Канада
•  Малезија
•  Мексико
•  Русија лансирала је 21. октобра 2011. прва два Галилео-сателита са Сојус ракетом из европског свемирског центра у француској.l^[12]

 Сједињене Америчке Државе су скептичне према Галилео пројекту углавном због опасности о војној злоупотреби система. Могућност о утиску Галилеа на Амерички NAVSTAR-GPS-систем је доказан као немогуће.

Галилео функционише са 30 сателита(27 плус 3 сателита која су спремна за рад у случају да неки престане да функционише), која надлећу земљу на висини од 23.260 km са брзином од 3,6 km/s, и мрежом земаљских станица које контролишу сателите. Уређаји са пријемником за навигационе системе, као што су паметни телефони, могу да одреде своју позицију са тачношћу од 4 m.

Галилео је на почекту конципиран само за цивилне сврхе, али је од стране Европског парламента у јулу 2008. године одлучено да се користи и за операције које су везане за Европску сигурност и одбрамбену политику (ESVP).^[13]

Планирано је 30 сателита који би кружили око Земље на 3 нивоа под Инклинацијом од 56°. Предвиђено је да по нивоу буде 9 сателита плус 1 резервни сателит. Имали би размак од 40° са максималним одступањем од mit 2°, што представља 1000 km. На висини од 23.222 km изнад површине земље потребно је 14 сати да се направи један круг око земље.^[14]

Питање финансирања је решено 24. новембра 2007. године. Финансира се углавном из уштеђевина од ЕУ-аграрног сектора.^[15]

До 2007. године инвестирано је 1,5 милијарди евра. За завршне фазе до 2013. године планирано је 3,4 милијарде евра из ЕУ-буџета.^[16] Према провери ЕУ-комисије из 2011. године трошкови ће порасти на 5,3 милијарде евра до 2020. године.

Еу-комисија је 7. јануара 2010. године од немаčке свемирске фирме OHB Technology, Бремен, наручила 14 сателита у износу од 566 милиона евра.^[17]

• Galileo-IOV 1—4^[18][19]

Произвођаћ:	EADS Astrium
Почетна маса:	640 kg
Пеформансе:	1,4 kW
Величина:	3,02 m × 1,58 m × 1,59 m
Термин лансирања:	21. октобар 2011 (IOV 1,2), 12. октобар 2012 (IOV 3,4)
Носач:	Сојус ракета
Животни век:	Више од 12 година
Соларни панели:	14,5 m

• Galileo 1—22 Satellit

Произвођач:	OHB System AG, Корисна носивост: Surrey Satellite Technology[20]
Почетна маса:	680 kg
Пеформанси:	1,5 kW
Величина:	2,7 m × 1,2 m × 1,1 m
Термин лансирања:	2014
Носач:	Сојус ракета, Аријана 5
Животни век:	Више од 12 година
Соларни панели:	14,8 m

Галилео користи заједно са GPS фреквенцијски опсег L1 1575,42 MHz и L5 1176,45 MHz. Опсег L2 1227,6 MHz расположив је искључиво GPS-у, за галилео је E6 1278,75 MHz.

Галилео на Викимедијиној остави.