Европска заједница за атомску енергију

Европска заједница за атомску енергију
Европска заједница за атомску енергију
European Atomic Energy Community
	Евроатом 2019. земље чланице земље придружене чланице које партиципирају
	Застава Европске уније
Скраћеница	EAEC/Euratom
Датум оснивања	1957.
Тип	међународна организација
Седиште	Брисел,; Белгија
Чланови	28 чланица из држава ЕУ; 1 придружена чланица
Службени језици	24 језика
Административно тело	Европска комисија

Европска заједница за атомску енергију или скраћено Евроатом (енгл. European Atomic Energy Community) је међународна организација састављена од држава чланица Европске уније. Основана је Римским уговором, потписаним 25. марта 1957. године. Евроатом данас, заједно са Европском заједницом чини први стуб Европске уније. Евроатом је све до 1967. имао властита тела, када су Уговором о спајању тела Евроатома, Европске економске заједнице и данас више непостојеће Европске заједнице за угаљ и челик, спојена у тела Европских заједница.^[1] Сврха Евроатома је створити посебно тржиште за атомску енергију, дистрибуирати је кроз државе чланице, развијати је и вишак продавати држвама нечланицама. Ступањем на снагу новог Европског устава, Евроатом ће и даље деловати самостално, тј. задржат ће правну особност.

Правно се разликује од Европске уније (ЕУ) иако има исто чланство и њоме управљају многе институције ЕУ; али то је једина преостала организација заједнице која је независна од ЕУ и стога изван регулаторне контроле Европског парламента. Од 2014. године Швајцарска такође учествује у програмима Еуратома као придружена држава.^[2]

Уједињено Краљевство је престало да буде члан организације 31. јануара 2020. године.^[3]^[4] Међутим, према условима Споразума о трговини и сарадњи између УК и ЕУ, Уједињено Краљевство учествује у Еуратому као придружена држава након завршетка прелазног периода 31. децембра 2020.^[5]

Историја

Заједничка скупштина је предложила проширење овлашћења Европске заједнице за угаљ и челик на друге изворе енергије. Међутим, Жан Моне, архитекта и председник ECSC-а, желео је посебну заједницу која би покривала нуклеарну енергију. Луис Арманд је био задужен за студију о изгледима употребе нуклеарне енергије у Европи; његов извештај је закључио да је неопходан даљи нуклеарни развој да би се попунио дефицит који је настао због исцрпљивања лежишта угља и да би се смањила зависност од произвођача нафте. Међутим, државе Бенелукса и Немачка такође су биле заинтересоване за стварање општег јединственог тржишта, иако се томе противила Француска због свог протекционизма, а Жан Моне је то сматрао превеликим и тешким задатком. На крају, Моне је предложио стварање одвојених атомских енергетских и економских заједница како би се помириле обе групе.^[6]

Међувладина конференција о заједничком тржишту и Еуратому у замку Вал-Дучес 1956. године сачинила је основе нових уговора. Еуратом би подстицао сарадњу у нуклеарној области, у то време веома популарној области, и, заједно са EEC, делио би Заједничку скупштину и Суд правде ECSC-а, али не и његове извршне органе. Еуратом би имао свој савет и комисију, са мање овлашћења од Високог ауторитета Европске заједнице за угаљ и челик. Чланице ECSC-а су 25. марта 1957. потписале Римске уговоре (Уговор о Евроатому и Уговор о EEC), који су 1. јануара 1958. ступили на снагу.^[7]^[8]^[9]

Европски устав је имао за циљ да консолидује све претходне уговоре и повећа демократску одговорност у њима. Уговор о Еуратому није измењен као други уговори, тако да је Европски парламент добио мало овлашћења над њим. Међутим, разлог зашто је остао неизмењен био је исти разлог због којег га је Устав оставио да остане одвојен од остатка ЕУ: антинуклеарни сентимент међу европским бирачким телом, који може непотребно окренути гласаче против споразума.^[10]^[11]^[12] Уговор о Еуратому тако остаје на снази релативно неизмењен од његовог првобитног потписивања.

Сарадња

Од 2014. године Швајцарска учествује у програмима Еуратома као придружена држава.^[2]
Од јануара 2021. Уједињено Краљевство учествује у програмима Еуратома као придружена држава под условима Споразума о трговини и сарадњи УК-ЕУ.^[5]^[13]
Од 2022. године, Еуратом одржава споразуме о сарадњи различитих обима са десет земаља: Јерменијом,^[14] Аустралијом,,^[15] Канадом,^[16] Индијом,^[17] Јапаном,^[18] Казахстаном,^[19] Јужном Африком,^[20] Украјином,^[21] Сједињеним Државама^[22] и Узбекистаном.^[23]

Повлачење Уједињеног Краљевства

Уједињено Краљевство је објавило своју намеру да се повуче из EAEC 26. јануара 2017, након одлуке да се повуче из Европске уније.^[13]^[24]^[25]^[26] Званично обавештење о повлачењу из EAEC дато је у марту 2017. године, у оквиру писма обавештења из члана 50, где је повлачење изричито назначено..^[27] Повлачење је ступило на снагу тек након преговора о условима изласка, који су трајали две године и десет месеци.

Извештај Комитета за пословну, енергетску и индустријску стратегију Доњег дома, објављен у мају 2017, доводи у питање правну неопходност напуштања Еуратома и позива на привремено продужење чланства како би се дало време за склапање нових аранжмана.^[28]

У јуну 2017. године, преговарачка радна група Европске комисије објавила је документ са ставом који је прослеђен ЕУ27 о нуклеарним материјалима и заштитној опреми (Еуратом), под називом „Основни принципи о нуклеарним материјалима и заштитној опреми“.^[29] Следећег месеца, у брифинг документу из библиотеке Доњег дома процењене су импликације напуштања Еуратома.^[30]

Године 2017, чланак у новинама The Independent довео је у питање доступност нуклеарног горива за УК након 2019. ако би се УК повукла, као и потребу за новим уговорима који се односе на транспорт нуклеарних материјала.^[31] У чланку из 2017. у часопису New Scientist се наводи да би снабдевање радиоизотопима за лечење рака такође требало да се размотри у новим споразумима.^[32]

Британски политичари спекулисали су да би Велика Британија могла да остане у Еуратому. Године 2017, неки су тврдили да би то захтевало – мимо сагласности ЕУ27 – измену или опозив писма из члана 50 из марта 2017. године.^[33]

Закон о нуклеарним заштитним мерама из 2018, који предвиђа мере заштите након повлачења из Еуратома, добио је краљевску сагласност 26. јуна 2018. године.^[34]

Achievements

In the history of European regulation, Article 37 of the Euratom Treaty represents pioneering legislation concerning binding transfrontier obligations with respect to environmental impact and protection of humans.^[35]

Референце

^ Energy, Fusion For. „Fusion For Energy - Bringing the power of the sun to earth”. fusionforenergy.europa.eu.
^ ^а ^б Document 32014D0954, Council of the European Union. Retrieved 26 October 2015.
^ European Union (Notification of Withdrawal) Act 2017 (c. 9) EXPLANATORY NOTES, p. 4: "The power that is provided by section 1(1) applies to withdrawal from the EU. This includes the European Atomic Energy Community (‘Euratom’), as the European Union (Amendment) Act 2008 sets out that the term “EU” includes (as the context permits or requires) Euratom (section 3(2))."
^ Hinson, Suzanna (8. 1. 2020). „Commons Briefing papers CBP-8036”.
^ ^а ^б „Draft EU-UK Declarations” (PDF). European Commission. стр. 21. Приступљено 26. 12. 2020.
^ 1957–1968 Successes and crises CVCE
^ A European Atomic Energy Community CVCE
^ The signing of the Rome Treaties CVCE
^ Drafting of the Rome Treaties CVCE
^ Euratom: nuking Europe's future Greenpeace International, 9 July 2003
^ One hundred civil society groups say abolish Euratom! Архивирано 23 мај 2008 на сајту Wayback Machine Friends of the Earth Europe, 3 March 2003
^ „Euratom Loans”. www.eu-energy.com.
^ ^а ^б Alex Barker, Arthur Beesley (26. 1. 2017). „UK confirms plan to leave European atomic energy community”. Financial Times. Архивирано из оригинала 10. 12. 2022. г. Приступљено 27. 1. 2017.
^ „Armenian president declares readiness to enhance cooperation with European Union”. ARKA. 19. 4. 2018. Приступљено 2022-04-28.
^ V., Knoerich (28. 4. 1981). „Cooperation between Euratom and Australia”. Atw. Atomwirtschaft, Atomtechnik. 26 (12).
^ Union, Publications Office of the European (6. 10. 1959). „Agreement between the Government of Canada and the European Atomic Energy Community (Euratom) for cooperation in the peaceful uses of atomic energy, CELEX1”. op.europa.eu.
^ „India, EU sign civil nuclear cooperation agreement on eve of Summit”. Hindustan Times (на језику: енглески). 2020-07-14. Приступљено 2022-04-28.
^ „Euratom signs fusion energy declaration with Japan : New Nuclear - World Nuclear News”. world-nuclear-news.org.
^ „Agreement between the Government of Kazakhstan and the European Atomic Energy Community (Euratom) on cooperation in the sphere of peaceful use of nuclear energy | InforMEA”. www.informea.org.
^ „Agreement between RSA & European Atomic Energy Community for Co-operation on the Peaceful Uses of Nuclear Energy | PMG”. pmg.org.za.
^ „UKRAINE JOINS “HORIZON EUROPE” AND “EURATOM” PROGRAMS – European Educational Scientific Technological Center”. Приступљено 5. 3. 2023.
^ Agreement for cooperation in the peaceful uses of nuclear energy between the European Atomic Energy Community and the United States of America
^ Agreement for cooperation in the peaceful uses of nuclear energy between the European Atomic Energy Community (Euratom) and the Government of the Republic of Uzbekistan
^ Gosden, Sam Coates, Emily (21. 12. 2017). „Britain quits European nuclear body” — преко www.thetimes.co.uk.
^ Adam Vaughan (27. 1. 2017). „UK exit from EU atomic treaty under Brexit 'will delay power stations'”. The Guardian. Приступљено 27. 1. 2017.
^ Gibney, Elizabeth (2017). „Researchers shocked at UK's plan to exit EU nuclear agency”. Nature. S2CID 184656918. doi:10.1038/nature.2017.21388 .
^ „Prime Minister May's letter to EU” (PDF). Government of the United Kingdom. 29. 3. 2017. Приступљено 1. 4. 2017.
^ „Government must act urgently to end Brexit risk to nuclear industry”. UK Parliament (на језику: енглески). Приступљено 8. 7. 2017.
^ „Position paper transmitted to EU27 on nuclear materials and safeguard equipment (Euratom)”. European Commission (на језику: енглески). 23. 6. 2017. Приступљено 27. 6. 2017.
^ Hinson, Suzanna (7. 7. 2017). „Briefing Paper CBP 8036: Euratom”. UK Parliament. Приступљено 8. 7. 2017.
^ „Brexit will create 'an alarming mess' for UK nuclear industry, scientists warn”. The Independent. 9. 7. 2017.
^ „Brexiteers must not risk UK's nuclear future by leaving Euratom”. The New Scientist. 12. 7. 2017.
^ „Brexit: what happens to Article 50 in a U-turn on Euratom?”. Financial Times. Архивирано из оригинала 10. 12. 2022. г. Приступљено 11. 7. 2017.
^ „Bill stages — Nuclear Safeguards Act 2018 — UK Parliament”. parliament.uk (на језику: енглески). Parliament of the United Kingdom. Приступљено 9. 7. 2018.
^ „Heuel-Fabianek, B., Kümmerle, E., Möllmann-Coers, M., Lennartz, R. (2008): The relevance of Article 37 of the Euratom Treaty for the dismantling of nuclear reactors. atw – International Journal for Nuclear Power 6/2008” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 11. 9. 2008. г.

Литература

Hoskyns, Catherine; Michael Newman (2000). Democratizing the European Union: Issues for the twenty-first Century (Perspectives on Democratization. Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-5666-6.
Reid, Tom (2004). The United States of Europe. London: Penguin Books. стр. 272. ISBN 0-14-102317-1.
Parker, John (2007). „A tale of two cities”. E!Sharp Magazine. Encompass Publications: 42—44.
Talus, Kim (2013-09-05). „The Regulatory History of EU Energy”. EU Energy Law and Policy: A Critical Account. Oxford University Press. стр. 15. ISBN 978-0-19-968639-1. doi:10.1093/acprof:oso/9780199686391.003.0002.
Dutton, Joseph (2015). EU Energy Policy and the Third Package (PDF) (Извештај). EPG Working Paper. 1505. University of Exeter and UK Energy Research Centre. стр. 2—3.
Talus, Kim (2013-09-05). „Environment and Energy”. EU Energy Law and Policy: A Critical Account. Oxford University Press. стр. 192–193. ISBN 978-0-19-968639-1. doi:10.1093/acprof:oso/9780199686391.003.0002.
Higham, Catherine; Setzer, Joana; Narulla, Harj; Bradeen, Emily (март 2023). Climate change law in Europe: What do new EU climate laws mean for the courts? (PDF) (Извештај). Grantham Research Institute on Climate Change and the Environment. стр. 3. Приступљено 2. 4. 2023.
Bank, European Investment (2020-12-14). The EIB Group Climate Bank Roadmap 2021-2025 (на језику: енглески). European Investment Bank. ISBN 978-92-861-4908-5.
Bank, European Investment (2023-02-02). „Energy Overview 2023” (на језику: енглески).
Federal Ministry of Economics and Technology (BMWi); Federal Ministry for the Environment, Nature Conservation and Nuclear Safety (BMU) (28. 9. 2010). Energy concept for an environmentally sound, reliable and affordable energy supply (PDF). Berlin, Germany: Federal Ministry of Economics and Technology (BMWi). Архивирано из оригинала (PDF) 6. 10. 2016. г. Приступљено 2016-05-01.
Bruninx, Kenneth; Madzharov, Darin; Delarue, Erik; D'haeseleer, William (2013). „Impact of the German nuclear phase-out on Europe's electricity generation — a comprehensive study”. Energy Policy. 60: 251—261. doi:10.1016/j.enpol.2013.05.026. Приступљено 2016-05-12.
The Energy of the Future: Fourth "Energy Transition" Monitoring Report — Summary (PDF). Berlin, Germany: Federal Ministry for Economic Affairs and Energy (BMWi). новембар 2015. Архивирано из оригинала (PDF) 2016-09-20. г. Приступљено 2016-06-09.