Геотопографске пирамиде
Геотопографске пирамиде или геотопографски торњеви, су географски објекти постављани у 18. и 19. веку широм Аустријског царства. Како изгледом личе на високи конусно-пирамидални димњак, на старим мапама означене су као пирамиде (нем. Pyramide). Грађене су од препечених цигала, а постављане на висинским котама где су служиле пре свега као топографски маркери (стубови геодезијске триангулације). То се види на картама где иза ознаке пирамиде (троугао) и назначене висинске тачке стоји одговарајући код.[1] О старим геотопографским пирамидама-торњевима у Србији се данас мало зна, и јако мало их је остало. ОписО времену настанка и оригиналној намени ових објеката који подсећају на обелиск, постоје оскудни подаци. Њихов начин израде указује на то да су биле коришћене и у војне сврхе, за неки вид сигнализације. Пирамиде су постављане на узвишење, а са својом импозантном висином од 15 m и без тога би се виделе издалека. По изгледу асоцирају на димњак циглане, а делом им је то и била функција, пошто се у њима могла палити ватра. У дну им се налази камено постоље за ложење, а кроз унутрашњост се дим одмах подиже високо и сигурно се може видети на великој удаљености. На тај начин би могле да се шаљу и шифроване поруке или би се могло упозоравати на опасност једноставном димном сигнализацијом. На картама[2] пирамиде имају уписане скраћенице "T:P" и "T.Z." од чега је прва познат термин у картографској терминологији – триангуларна висинска кота (нем. Triangulierungs punkt). Док друга скраћеница вероватно треба да се односи на геолошки датум (нем. Topographischer Zeitzone), пошто је сваки торањ постављен тачно на референтној тачки мреже географске ширине и дужине. Пирамиде су изграђене од квалитетних цигала и добро су конструисане, што је разлог да оне које није уништило становништво и данас стоје. Постоји информација да их је било и на територији Словеније, Мађарске и Хрватске. На већини локација њиховог трага није остало. Разрушене су, а цигле декадама а можда и век раније разнели су мештани. Унутар њих је била постављена и метална табла, али пошто таква ниједна није сачувана, не зна се шта је на њој писало. Може се само претпоставити да је ту било упутство о коришћењу и вероватно некаква идентификациона ознака.
Стање и перспективеОд око 30 ових пирамида колико их је могло бити на територији данашње Србије већина је давно уништена. У западној и средњој Бачкој их је било неколико — у атару Стапара, Оџака, Куле, Србобрана, Бачке Тополе. У околини Суботице је постојало укупно 3 оваква торња, до данас све су уништене, док их у општини Сента још стоји две. О осталим торњевима који су били разасути по Банату се врло мало зна, вероватно су сви још пре Другог светског рата уништени. Неколико преосталих геотопографских пирамида у Србији није заштићено законом, иако представљају споменик културе од ванредног значаја за историју регије, па и за историју Европе. Следећа табела приказује податке о оних неколико за које се зна да су постојале или још постоје. Листа тригонометријских пирамида у Србији
Галерија
Види још
Референце
Спољашње везе |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
.jpg)
.jpg)
Portal di Ensiklopedia Dunia
