Глигорије Гершић

Глигорије Гершић
Глигорије Гершић
	Глигорије Гершић
Лични подаци
Надимци	Гига
Датум рођења	29. јун 1842.
Место рођења	Бела Црква, Аустријско царство
Датум смрти	8. март 1918. (75 год.)
Место смрти	Београд, Краљевина Србија под окупацијом
Религија	православна
Професија	правник,; професор,; писац
Политичка каријера
Политичка; странка	Народна радикална странка

Глигорије „Гига” Гершић (Бела Црква, 29. јун/10. јул 1842 — Београд, 8/21. март 1918) био је српски правник, политичар, писац, публициста, професор Велике школе у Београду, државни саветник и министар правде у Влади Краљевине Србије.^[1]^[2]

Биографија

Породица Глигорија Гершића потицала је из Беле Цркве, која се тада налазила у јужној Угарској, делу Аустријског царства. Завршио је гимназију и студирао права у Бечу и Пешти. Био је саоснивач омладинског друштва Преодница и сарадник Србског дневника и Заставе.^[2] Године 1866. постао је професор римског и међународног права на Великој школи у Београду.^[2]^[3] Већ 1867. отпуштен је због учешћа на Омладинској скупштини у Београду. Враћа се у Заставу и постаје велики заговорник омладинског покрета. Године 1868. поново је професор на Великој школи и ради као правни саветник Владе Кнежевине Србије за међународно право током Српско-турских ратова (1876-1878).

У политици се прво повезао са либералима, али је 1880. променио страну и постао саоснивач листа Видело и Радикалне странке. Године 1883. након Тимочке буне пред судом је као члан радикала, али је ослобођен. У периоду 1887—1888. године у радикалској влади је министар правде.^[2] Учествовао је у изради Радикалског устава. Као министар правде 1889—1890. бринуо се о изради нових закона. Последњи пут био је министар правде 1891—1892. Током 1889—1894. и 1901—1907. државни је саветник, а 1894—1899. професор Велике школе. Пензионисан је 1907.

Био је врло плодан писац и публициста. Објавио је већи број расправа из државног и међународног права у Гласнику Српског ученог друштва, Летопису Матице српске, Гласу Академије, Раду и Делу.

Био је редовни члан Српског ученог друштва (Одбора за науке државне и историјске) од фебруара 1869. и дописни члан Српске краљевске академије (Академије друштвених наука) од јануара 1888.^[1] Прави члан Српске краљевске академије је од јануара 1890. (Приступна беседа: Поглед на мађународни и државноправни положај Босне и Херцеговине и острва Кипра према научним оценама представника данашње међународно-правне теорије).^[1]

Српска правна филозофија и теорија с краја 19. и почетка 20. века обликоване су списима и предавањима Глигорија Гершића.^[4] Такође, Гершић је први српски писац који је превео Шекспирову драму Ричард Трећи 1864. године.