Драгослав Драган Николић (Београд, 20. август1943 — Београд, 11. март2016) био је српски и југословенски глумац. Због стила глуме је од стране обожавалаца окарактерисан као шмекер са карактером господина.[1]
Биографија
Рођен је у породици Душана (пореклом из Берана) и мајке Јелене (пореклом из Јагодине). Николићеви преци су се у прошлости презивали Живковићи, али је његов деда Радоња променио породично презиме по прадеди Николи. Његово крштено име је Драгослав међутим током целог живота био је познат као Драган због једног неспоразума.[2][3] Старији брат му се звао Мирослав и он му је био узор. Одрастао је на Црвеном крсту.
Након завршене основне школе уписао је Четрнаесту београдску гимназију коју није завршио јер се пребацио у Другу економску школу. После две године проведене у средњој школи полагао је и положио пријемни испит на Академији за позориште, филм, радио и телевизију и тада као седамнаестогодишњак био најмлађи студент. Дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду.[4]
Филмску каријеру отпочиње 1964. године мањом улогом у филму "Право стање ствари", тада је потписан крштеним именом Драгослав Николић. Заслуге за измену надимка на месту имена дугује грешци на крају телевизијске серије "Довољно је ћутати" из 1965. године када му је у кајрону за улоге уместо имена стављен надимак који ће обележити његову каријеру.[6]
Прву значајнију главну улогу остварио је улогом сезонског радника лабилног морала који погине, а да није нашао своје место у друштву и у животу (особине и многих његових каснијих ликова) у филму "Кад будем мртав и бео" (1967) Живојина Павловића, за коју је (с оном у филму "Три сата за љубав", (1968) Ф. Хаџића) награђен дипломом на фестивалу у Пули1968. Глумачко сазревање, са низом успелих креација ликова из своје генерације, доноси му 1985. Октобарску награду града Београда за „креативну способност да узбудљиво предочи лик великог психолошког распона“ (улога насилника Гаре у филму "Живот је леп" Боре Драшковића).
Наступа и у кратким играним филмовима те на телевизији; велику популарност код млађе публике донео му је лик Прлета из филмова и телевизијских серија "Отписани" (1974) и "Повратак отписаних" (1976), режисера Александра Ђорђевића, а истакао се и у серији шоу програма "Образ уз образ", заједно са супругом Миленом Дравић.
Од септембра 2011. до 2013. године, био је водитељ популарног светског квиза „Мултимилионер“ на ТВ Пинк.[8] Са супругом Миленом Дравић је снимио осредњи број реклама за Гранд кафу.[9]
Први проблеми са здрављем десили су му се током снимања филма Турнеја2008. године. Према сведочењу колеге Тихомира Станића, Драган се током снимања осећао јако лоше али га је заветовао да никоме не прича о његовом здравственом стању.[11]
Крајем 2014. године је примљен у болницу због проблема са дигестивним трактом а оперисан је у фебруару 2015. године.[12] Стање му се нагло погоршало у мају 2015. године због проблема са плућима.[13][14]
Септембра 2015. године, опорављао се у Врњачкој Бањи више од три недеље, али је касније отишао у Сокобању у којој је врло кратко био.[15] Крајем јануара 2016. године поново погоршало здравствено стање.[16] Преминуо је 11. марта2016. године након дуге и тешке болести на Војномедицинској академији у Београду.[17] Комеморација поводом смрти доајена српског глумишта одржана је 14. марта у препуној дворани Атељеа 212 на сцени "Мира Траиловић".[18] Од драгог колеге и пријатеља опростили су се Раде Шербеџија, Драган Бјелогрлић, Јелисавета Сека Саблић, Радослав Зеленовић, Војислав Брајовић и др. Сахрањен је истог дана у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[19]
По њему је у мају 2016. назван биоскоп у склопу установе културе „Пароброд“.[20] Њему је посвећена монографија „Господин мангуп” објављена 2017. године.[21] У Врњачкој Бањи му је октобра 2017. године подигнут споменик у природној величини.[22]
Добитник је свих значајних филмских награда.
Златна медаља за заслуге - за изузетне заслуге и постигнуте резултате у културним делатностима, поводом Дана државности Републике Србије (2015)
.jpg)
