Властимир Ђуза Стојиљковић је рођен у учитељској породици, од оца Младена и мајке Лепосаве. Мајка га је учила у првом и другом разреду, а отац у трећем и четвртом.[1] Завршио је гимназију у Крушевцу, а глумом се бавио аматерски још као средњошколац. По завршетку средње школе се уписао на Рударско-геолошки факултет, који је напустио у трећем семестру и уписао се на Академију позоришних уметности.
Женио се два пута. Његова прва супруга била је глумица Олга Станисављевић, која је преминула 1987. године. Други пут се оженио са Душанком Врањанац.[2]
На филму је дебитовао 1957. у Туђој земљиЈожеа Галеа. Велику популарност је стекао филмом Љубав и мода, за који је отпевао чувену песму Девојко мала. Осим те песме, снимио је још неколико које су објављене на сингл плочама. Прву филмску главну улогу одиграо је у ратној драми Ноћи и јутра Пјера Мајхровског 1959. За последњу филмску улогу у остварењу Без степеника освојио је постхумно Grand Prix на Филмским сусретима у Нишу. Остварио је укупно 18 улога у играним филмовима. Неколико пута је надсинхронизовао друге колеге у филмовима, те отпевао насловне нумере за неколико филмова у којима није играо.
Остварио је више од 100 улога у ТВ драмама, серијама, забавним емисијама и другим ТВ програмима на ТВ Београд (данас Радио Телевизија Србије), Телевизији Нови Сад, Телевизији Сарајево и другим.
Радио
На Радио Београду остварио је више од 340 улога у Драмском програму (први пут пред микрофоном 1953. у драми Цврчак на огњишту по Дикенсу). Крајем 1980-их је водио радио програм Забавник на Радио Београду, а учествовао је и у другим забавним емисијама ове радио станице.
Почетком октобра 2014. године Ђуза је доживео мождани удар. Из Клиничког центра пребачен је на Институт за рехабилитацију у Сокобањској улици. Крајем маја 2015. године Ђуза је пребачен на Клинику за инфективне и тропске болести Клиничког центра Србије, где је и преминуо 17. јуна 2015. у 86. години.
Комеморација поводом смрти барда српског глумишта одржана је 22. јуна у препуној дворани Атељеа 212 на сцени „Мира Траиловић”. Од Ђузе су се опростиле бројне колеге и пријатељи (Бранимир Брстина, Светлана Цеца Бојковић, Никола Ристановски и др.).
Признање Градске самоуправне интересне заједнице културе Београда за најбоље остварење у 1982. години, креација у представи Сабирни центарДушана Ковачевића (Београдско драмско позориште) (1983)
Златни ловор-вјенац за улоге Моногамова у Чапљи Василија Аксјонова (Атеље 212) и Поткољосина у ЖенидбиНиколаја Гогоља (Београдско драмско позориште) на Фестивалу МЕС у Сарајеву (1986)
Прстен и сребрни новац (са ликовима Лазара Хребељановића и Милице кнегиње) Крушевачког позоришта, поводом 40 година уметничког рада Властимира Ђузе Стојиљковића (1991)
Први добитник Дипломе "Бора Михаиловић" Крушевачког позоришта "за допринос позоришном животу Крушевца и Србије" (1993)
Награда "Најслађи смех" на Ревији позоришних комедија Крушевачког позоришта, за комичну бравуру вечери, у улози Срећковића у представи Шума Николаја Островског (1995)
Специјална награда "За племенито партнерство" (са Браниславом Цигом Јеринићем) у представи Шума (Крушевачко позориште) на Сусретима "Јоаким Вујић" у Нишу (1995)
Попрсје "Бора Станковић" за креацију у представи Легија частиБратислава Петковића (Позориште "Модерна гаража") на "Бориним данима" у Врању (1999)
Награда публике за улогу у представи Велики данСлободана Стојановића (Београдско драмско позориште) на Свечаностима "Миливоје Живановић" у Пожаревцу (2000)
Годишња награда за допринос развоју Музеја аутомобила (2001)
"Добричин прстен" Удружења драмских уметника Србије, награда за животно дело у доприносу позоришној уметности (2001)
Специјална награда "Ардалион" ансамблу представе Брана Kонора Мекферсона (Атеље 212) за колективну игру на Југословенском позоришном фестивалу у Ужицу (2005)
Плакета за изузетан допринос радиофонији "Витомир Богић" Радио Београда (2010)
Награда "Ардалион" за епизодну улогу у представи Шума блистаМилене Марковић (Атеље 212) на Југословенском позоришном фестивалу у Ужицу (2010)
Посебна награда "Вељко Маричић" за допринос казалишној умјетности за улогу у представи Господа ГлембајевиМирослава Kрлеже (Атеље 212) на Међународном фестивалу малих сцена у Ријеци (2011)
Награда "Зоранов брк" за најбољег глумца вечери у представи Отац на службеном путу Абдулаха Сидрана (Атеље 212) на Данима Зорана Радмиловића у Зајечару (2011)
Награда "Зоран Радмиловић" за најбољег глумца Фестивала за улогу у представи Отац на службеном путу Абдулаха Сидрана (Атеље 212) на Данима Зорана Радмиловића у Зајечару (2011)
Награда за најбоље глумачко остварење у представи Отац на службеном путу Абдулаха Сидрана (Атеље 212) на Фестивалу босанскохерцеговачке драме у Зеници (2011)
Награда за најбољу мушку улогу у представи Отац на службеном путуАбдулаха Сидрана (Атеље 212) на Југословенском позоришном фестивалу у Ужицу (2011)
Гран при за најбољу мушку улогу у представи Отац на службеном путуАбдулаха Сидрана (Атеље 212) на Сусретима позоришта/казалишта БиХ у Брчком (2011)
Награда Града Београда за најбоље остварење у музичко-сценској делатности за глумачко остварење у представи Отац на службеном путуАбдулаха Сидрана (Атеље 212) (2011)
Статуета "Јоаким Вујић" за изузетан допринос развоју позоришне уметности Србије у Kњажевско-српском театру у Крагујевцу (2012)
Награда стручног жирија "Спомен на глумца" за најбоље глумачко остварење вечери за улогу у представи Отац на службеном путуАбдулаха Сидрана (Атеље 212) на Данима Миливоја Живановића у Пожаревцу (2012)
Награда за најбоље глумачко остварење за улогу у представи Отац на службеном путуАбдулаха Сидрана (Атеље 212) на Фестивалу медитеранског театра Пургаторије у Тивту (2012)
Награда за најбољу улогу у представи Елијахова столица Игора Штикса (Југословенско драмско позориште) на Театар-фесту "Петар Kочић" у Бањој Луци (2013)
Стеријина награда за нарочите заслуге на унапређењу позоришне уметности и културе на Стеријином позорју у Новом Саду (2015)
