Градина (Славонија)

Градина
Градина;
	римокатоличка црква „Св. пророк Илија"
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Вировитичко-подравска
Општина	Градина (Славонија)
Становништво
— 2011.	916
Географске карактеристике
Координате	45° 51′ 16″ С; 17° 30′ 41″ И / 45.85442226493043° С; 17.51141686806306° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	112 m
	Градина Градина на карти Хрватске
	Градина Градина на карти Вировитичко-подравске жупаније
Остали подаци
Поштански број	33411 Градина
Позивни број	+385 33
Регистарска ознака	VT
Веб-сајт	www.gradina.hr

Градина је насељено место и седиште општине у Вировитичко-подравској жупанији, Република Хрватска.

Историја

Период угарске власти (~1000—1552)

Становништво вировитичке области је 1536. бежало на север. Верује се да су потомци тог становништва данас део Градишћанских Хрвата.^[1]

Период османске власти (1552—1684)

Вировитица са околином је под османску власт пала 1552. године. У управном смислу околина Вировитице била је у надлештву Пожешког санџака. Од 1541. године, Пожешки санџак је био подређен Будимском беглербеглуку, да би 1580. године прешао под надлештво Босанског беглербеглука. Године 1600. постао је део Кањишког беглербеглука, оставши у његовом саставу до краја османске власти у Славонији. У судском смислу околина Вировитице чинила је Вировитичку нахију, подређену Вировитичком кадилуку.^[2]

У османском пописном дефтеру из 1579. године Градина се наводи као село Градци, које припада Брезовици. У њему су наведене четири пореске куће, чији су домаћини били: Антол Пушкаша, Михал Лончар, Павал Ћелетић, Мати Вранић. У близини села се помињу напуштено село Градишка и мезра Симаринци или Симаријевци.^[3]

Структура намета села *Градце* 1579.^[3]
Намет	Износ (у акчама)
приход од десетине (ушура) и намета (ресума)	1683
приход од вратница (4)	160
приход од пшенице (10 кејла)	300
приход од наполица (20 кејла)	400
порез на дрва и башту	28
десетина од кошница	20
десетина од сена	20
десетина од лана, конопље, белог и црног лука, купуса и репе	42
десетина од сочива са пасуљем, леблебија и боба	20
десетина од воћа са порезом на тапију	30
ресум на свиње са порезом на продају и божићно клање	200
порез на воденицу са пет жрвњева	250
бадухава са пољарином, младарином, и порезом на винску бурад	21

Копривнички капетан Алберт Грасвајн, водећи хабзбуршке трупе, похарао је сва села око Слатине и Вировитице 1600. године.^[4]

Период хабзбуршке власти (1684—1918)

Као награду за рад на уређењу коморске управе у Славонији и ширењу Војне границе, цар Леополд I је, у функцији угарског краља, дао властелинство Вучин дон Фердинанду Јохану Карлу, грофу Карафи ди Стиљано и његовом потомству. Исте године је дон Фердинанд умро, а властелинство су преузели његова удовица, грофица Катарина, и син, дон Карло Ото. У склопу новоформираног властелинства налазила се и Градина. Како је властелинство било подељено на две целине, Градина је била у склопу северне, равничарске целине.^[5]

Како грофови нису боравили на Вучинском властелинству, администрација је препуштена њиховим опуномоћеницима. Најдуговечнији управитељ био је Јохан Карл Мајер, који је боравио у Вировитици. Због обавеза и према Комори и према властелинству, становништво се често бунило и селило на простор Војне границе. Јохан Карл Мајер је 1731. урадио преглед стања на властелинству.^[5]

Подаци о Градини на основу Мајеровог прегледа стања на властелинству *Вучин* 1731.^[6]
број сесија	износ земљарине, војнице и откуп кулука	четворогодишњи износ осталих дажбина
10	325 форинти	81 форинта и 25 динара

Током 1736. и 1737. године извршен је попис властелинстава славонског Провинцијала по заповести цара Карла VI (као угарског краља), са циљем доношења урбара којим би се регулисали односи властелина и зависног становништва.^[7]

Подаци о Градини на основу пописа властелинстава славонског провинцијала 1736/1737.^[8]
домаћинстава и кућа	очева породице	ожењене браће и синова	браће и синова са навршених 15 год.	коња	волова	крава и јунади	оваца	свиња	ораница	ливада	воденица
42	42	6	3	21	36	118	42	163	205 јутара	107 косаца	1

Пописана домаћинстава у Градини 1736/1737.^[8]
домаћин	отац породице	ожењене браће и синова	браће и синова са навршених 15 год.	коња	волова	крава и јунади	оваца	свиња	ораница (у јутрима)	ливада (у косцима)
Ivan Blasicsevic	да	1	1	1	2	5	10	10	10	5
Jandro Skriniarich	да	0	0	0	1	3	0	8	6	5
Lucich Petrinovich	да	0	0	1	1	2	0	4	6	4
Simo Marchinovich	да	1	0	2	3	5	0	10	12	9
Grgo Bobovchan	да	0	0	1	1	1	0	4	4	3
Mihok Pejassevich	да	0	0	0	0	2	0	0	2	0
Ivo Tudas	да	0	0	0	0	2	0	0	3	2
Lovro Karas	да	0	0	0	1	1	5	4	4	2
Martin Pejch	да	0	0	0	1	3	0	4	4	3
Lovrek Bachevlan	да	0	0	1	0	1	0	3	3	3
Marco Ivankovich	да	1	0	1	2	4	6	0	6	3
Betar Stephok	да	0	0	0	1	3	0	0	4	1
Mato Kvergnas	да	0	0	0	0	0	0	0	1	0
Bartol Kossarich	да	0	0	0	0	3	0	2	2	1
Matho Blussarich	да	0	0	1	1	0	0	0	3	1
Ivich Mihailovich	да	0	0	0	1	3	0	6	5	2
Juro Kvergnas	да	0	0	0	1	5	0	6	6	3
Blasok Juricsich	да	0	0	0	1	5	0	6	6	3
Juro Trcskich	да	0	0	0	0	2	0	3	4	1
Blas Kvergnas	да	0	0	0	0	2	0	4	3	1
Martin Tercskich	да	0	0	1	2	5	6	8	6	4
Bajo Spolarich	да	0	0	1	2	5	4	6	8	6
Rado Radossavlevich	да	0	0	1	1	6	0	6	7	5
Pavlin Dolinacz	да	0	0	0	0	4	0	0	4	2
Pavlin Kossarich	да	0	0	0	0	3	0	0	4	2
Dragolo Kaczarovich	да	0	0	0	0	0	6	5	3	1
Ostoja Radossevich	да	0	0	0	0	0	6	5	3	1
Simo Peradinovich	да	1	0	2	3	8	0	10	12	6
Mihailo Kossarich	да	0	0	0	0	1	0	0	1	0
Ivo Boberkovich	да	0	0	0	1	2	0	4	4	2
Juro Boberkovich	да	0	0	0	0	1	0	0	2	0
Nicola Dugaich	да	0	0	0	1	2	5	5	6	3
Thodor Maly	да	0	0	0	1	2	0	0	2	1
Nicola Jugovich	да	0	0	0	0	3	4	4	4	2
Mihat Jugovich	да	0	0	0	0	3	4	4	4	2
Jovan Karakas	да	0	1	1	0	2	0	0	4	2
Mitar Bogichevich	да	0	1	2	3	6	0	6	10	6
Illia Cselajla	да	0	0	1	0	2	0	0	4	1
Radoicza Bogichevich	да	1	0	1	1	1	0	5	6	3

Пописи домаћинстава Карловачке митрополије у периоду између 1702. и 1929. године нису забележили ниједно домаћинство православне вероисповести у Градини.^[9]

Период југословенске државе (1918—1991)

До територијалне реорганизације у Хрватској налазила се у саставу бивше велике општине Вировитица.

Становништво

На попису становништва 2011. године, општина Градина је имала 3.850 становника, од чега у самој Градини 916.^[10]

Попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено место Градина је имало 1.058 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍

Хрвати	778	73,53%
Срби	235	22,21%
Југословени	12	1,13%
Муслимани	7	0,66%
Албанци	3	0,28%
Мађари	2	0,18%
Црногорци	2	0,18%
Македонци	1	0,09%
неопредељени	7	0,66%
регион. опр.	1	0,09%
непознато	10	0,94%
укупно: 1.058

Познате особе

Бошко Буха (1926—1943), борац-бомбаш Друге пролетерске ударне бригаде и народни херој Југославије.

Референце

^ Pavličević, Dragutin (2002). „Opće političke i vojničke prilike u Podravini (1527. - 1765.)”. Podravina : časopis za multidisciplinarna istraživanja. 1/1: 90.
^ Sršan, Stjepan, ур. (2001). Popis sandžaka Požega 1579. godine. Osijek: Državni arhiv u Osijeku. стр. 9.
^ ^а ^б Sršan, Stjepan, ур. (2001). Popis sandžaka Požega 1579. godine. Osijek: Državni arhiv u Osijeku. стр. 372.
^ Pavličević, Dragutin (2002). „Opće političke i vojne prilike u Podravini (1527. - 1765.)”. Podravina : časopis za multidisciplinarna istraživanja. 1/1: 89.
^ ^а ^б Mažuran, Ive (1993). Stanovništvo i vlastelinstva u Slavoniji 1736. godine i njihova ekonomska podloga. Osijek: Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti, Zavod za znanstveni rad u Osijeku. стр. 501.
^ Mažuran, Ive (1993). Stanovništvo i vlastelinstva u Slavoniji 1736. godine i njihova ekonomska podloga. Osijek: Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti, Zavod za znanstveni rad u Osijeku. стр. 502.
^ Mažuran, Ivan (1993). Stanovništvo i vlastelinstva u Slavoniji 1736. godine i njihova ekonomska podloga. Osijek: Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti, Zavod za znanstveni rad u Osijeku. стр. 16.
^ ^а ^б Mažuran, Ive (1993). Stanovništvo i vlastelinstva u Slavoniji 1736. godine i njihova ekonomska podloga. Osijek: Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti, Zavod za znanstveni rad u Osijeku. стр. 540—541.
^ Грујић, Радослав (1996). Споменица о српском православном владичанству пакрачком. Београд: Музеј Српске православне цркве. стр. 233.
^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Архивирано из оригинала 12. 04. 2016. г. Приступљено 31. 3. 2017.