Ораховица

Ораховица
Панорама Ораховице
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Вировитичко-подравска
Становништво
Становништво	‍
— 2011.	3.954
Агломерација (2011)	5.304
Географске карактеристике
Координате	45° 31′ 46″ С; 17° 52′ 47″ И / 45.52941° С; 17.87984° И / 45.52941; 17.87984
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	183 m
Ораховица Ораховица на карти Хрватске
Остали подаци
Градоначелник	Саша Ристер (ХДЗ)
Поштански број	33515
Позивни број	+385 33
Регистарска ознака	SL
Веб-сајт
orahovica.hr

Ораховица је град у Хрватској, у Вировитичко-подравској жупанији. Према попису из 2001. Ораховица је имала 5.792 становника.

Својим је северним делом отворена према равничарским пределима, а југозападним делом граничи се са обронцима Папука и Крндије, односно Парком природе Папук. Близу града налази се Ораховачко језеро.

У историјским изворима Ораховица се први пута спомиње у документу угарског краља Андрије II из 1228. године којом се одређују међе између поседа породице Тетен из Озуага (Осувак) и поседа племените породице ораховичке из Ораховице. У исправи се наводи да су поседи повезани веома добрим тврдим путевима.

Било је 1702. године у трговишту Ораховици 119 кућа. Духовне потребе православних житеља задовољавали су калуђери из оближњег манастира Ораховице. Месни католици су имали своју католичку цркву са фратром који је долазио из нашичког самостана.^[1] Године 1738. постојала је већ и православна црква али ван насеља, на извору Радловцу. Та црквица посвећена Св. апостолу Томи, грађена је од дрвета. Други антиминс тах храм је добио 1750. године од владике пакрачко-славонског Софронија Јовановића. Садашња камена црква, подигнута је на границе Ораховице и Ријечана половином 18. века. Један од великих ктитора био је ораховачки спахија Димитрије Михајловић, чији се унук покатоличио и променио презиме у Михаловић. Један од потомака те породице је и Јосип Михаловић.^[2]

1835. Ораховица је у народу називана Оровица, по записима нашичких фрањеваца, који наводе оба облика тог имена.^[3]

Према попису становништва из 2011. године, Ораховица је имала 3.954 становника, а укупно градско подручје је имало 5.304 становника.^[4]

• напомене:

Настао из старе општине Ораховица. До 1981. садржи део података, а у 1991. део података је садржан у општинама Зденци и Чачинци.

На попису становништва 1991. године, насељено место Ораховица је имало 4.314 становника, следећег националног састава:

Након избора 2005. године за градоначелника ја изабран Јосип Немец (ХДЗ).

У Ораховици се налази КИО Керамика — фабрика плочица

• Стјепан Месић, хрватски политичар и председник
• Стјепан Ившић, један од највећих хрватских филолога

• Ружица град — најочуванији стари утврђени град у Славонији и Хрватској. Први пут спомиње се као краљевски посед 1357. године. До турске инвазије мењао је више пута власнике, а 1687. године заузимају га Турци. Та утврда, која је истовремено и град, двор и тврђава вековима је надограђивана, а имала је више торњева, кула и бастиона, делимично оплемењена уметничким елементима старе архитектуре.
• Манастир Ораховица, са црквом Светог Николе, значајно духовно и историјско средиште православних Срба Доње Славоније, односно Подравине. Познат још као Ремета и Дузлук, помиње се у другој половини XV вијека.

У вријеме обновљења Пећке патријаршије, 1557. године, за патријарха Макарија Соколовића, у манастиру Ораховици је сједиште Пожешке митрополије, првог српског православног владичанства на подручју Славоније.

Два велика сабора одржавају се сваке године у манастиру Ораховици, на дан Преноса моштију светитеља Николаја (22. маја), и на Преображење (19. августа). У манастиру се и данас чувају мошти свете Анастасије.

Манастир Ораховицу 1991. године напустила су посљедња два монаха. Манастир је без монаха, али од 1993. године отац Јован парох из Мединаца преузео је бригу о манастиру и манастирским парохијама.

• Средња школа „Стјепан Ившић“ (гимназија, трговачка и металци)
• Основна школа „Ивана Брлић-Мажуранић“
• Дјечји вртић „Палчић“

• Енигматска удруга Ораховица (EUO)

• Фудбалски клуб Папук Ораховица
• Рукометни клуб Ораховица
• Карате клуб „ХУС“ Ораховица
• Куглачки клуб Ораховица
• Спортско риболовно друштво „Шаран“ Ораховица
• Стрељашко друштво Ораховица
• Хрватско планинарско друштво Ораховица
• Тениски клуб Ораховица
• Кошаркашки клуб Ораховица
• Шаховски клуб Ораховица

• Бачка Топола

• Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 
• Нашички фрањевци (2017). Записник фрањевачког самостана у Нашицама, књ. 3 (1788-1820). Нашице, Славонски Брод, Загреб: Хрватски институт за повијест - Подружница за повијест Славоније, Сријема и Барање. ISBN 978-953-7606-06-0. 
• ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

• Званични веб-сајт
• Парк природе Папук
• Викимапија: Ораховица