Грузинска православна црква (ГПЦ), званично Грузинска апостолска аутокефална православна црква (ГААПЦ; груз.საქართველოს სამოციქულო ავტოკეფალური მართლმადიდებელი ეკლესია), аутокефална је помјесна православна црква. У диптисима словенских помјесних цркава налази се на шестом мјесту, а на деветом у диптисима древних источних патријаршија.[9][10][11] Једна је од најстаријих хришћанских цркава на свијету.[2][12][13][14]
Према Уставу ГПЦ из 1995,[15] јурисдикција ГПЦ се протеже на цјелокупну територију Грузије, укљујући (номинално[16]) територије дјелимично признате Абхазије[а] и Јужне Осетије,[б] православне хришћане који живе у Јерменији,[д] као и православне Грузине који живе изван Грузије и нису под јурисдикцијом друге помјесне православне цркве или који желе да буду под јурисдикцијом ГПЦ.[17]
Историја стицања аутокефалности Грузинске цркве није јасна. Одређени степен независности (неформалне аутономије) добијен је под иберским краљем Вахтангом I Горгасалом крајем 5. вијека.[4][20] На основу посредних доказа, Јован Окропири (980—1001) назива се првим католикосом-патријархом уједињене ГПЦ.[4] Од почетка 19. вијека, усљед уласка територије данашње Грузије у састав Руске Империје, Грузинска црква је постала дио Руске православне цркве у виду Грузинског егзархата до 1917, када је без претходног договора враћена аутокефалност. Аутокефалност Грузинске цркве признала је Московска патријаршија 1943, а Цариградска патријаршија 3. марта 1990. године.[21][22]
Члан 8. устава Грузије гласи: „Држава, уз слободу увјерења и вјероисповијести, признаје посебну улогу Грузинске апостолске аутокефалне православне цркве у историји Грузије и њену независност од државе.”
^Skurat, Konstantin Efimovich (2005). История поместных православных церквей: в двух частиах (на језику: руски). Приступљено 3. 1. 2022. „В Грузинской Церкви принято считать, — свидетельствует митрополит Сухумо-Абхазский (ныне Католикос-Патриарх) Илия в своем ответе от 18 августа 1973 года на письмо-запрос автора данного труда, — что юрисдикция Грузинской Церкви распространяется не только на пределы Грузии, но на всех грузин, где бы они ни проживали. Указанием на это нужно считать присутствие в титуле Первосвятителя слова „Католикос“.”
