Данило Бојовић
Данило Бојовић (Кута, код Никшића, 15. август 1910 — околина Никшића, 3. март 1943) био је студент права, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. БиографијаРођен је 1910. године у селу Кути, код Никшића. Основну школу завршио је у Жупи, а гимназију и велику матуру у Никшићу. После завршене гимназије уписао је Правни факултет у Београду. Члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) постао је 1934, а члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) 1937. године. Током студија је био члан управе Студентског правничког друштва и Правне заштите, друштава која су контролисали комунисти. У јесен 1938. био је изабран за члана Акционог одбора стручних студентских удружења. Због учешћа у демонстрацијама и у разбијањима љотићевских зборова, био је неколико пута хапшен и затваран.[1] Учесник Народноослободилачке борбе је од 1941. године. Био је један од организатора Тринаестојулског устанка у Никшићу. Био је први командант Жупског устаничког батаљона. Био је изабран за члана Окружног комитета КПЈ за никшићки округ на партијској конференцији, одржаној 15. октобра 1941. у Дубрави код Горњег Поља. Учествовао је у борбама током Треће непријатељске офанзиве. Након повлачења главнине партизанских снага у Босну и Херцеговину у јуну 1942, Данило је остао на илегалном раду на домаћем терену. Крајем фебруара 1942, специјално обучена јединица, састављена од жандара и четника, упућена је у потеру за Бојовићем. Опколили су га заједно са групом партизана у једној колиби на планини Коњско. Погинуо је приликом пружања отпора.[2] Указом Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ) 11. јула 1945. међу првим борцима Народноослободилачке војске, проглашен је за народног хероја.[3][4] Референце
Литература
|
||||||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
