Денис Муквеге
Денис Маквеге (рођен 1. марта 1955)[1][2] је конгоански гинеколог. Основао је и ради у болници Панзи у Букаву, где је специјализовао лечење жена које су силоване од стране побуњеника.[3] Лечио је хиљаде жена које су биле жртве силовања од Другог конгоанског рата, неке од њих више од једном, изводећи до десет операција дневно у току свог 18-часовног радног дана.[3] Према канадским новинама The Globe and Mail, Маквеге је "вероватно водећи светски стручњак за лечење повреда од силовања".[4] Маквеге и Надија Мурад су 2018. године заједно добили Нобелову награду за мир, за "њихове напоре да се оконча употреба сексуалног насиља као оружје у рату и оружаном сукобу".[5] Младост и образовањеМаквеге је треће од деветоро деце пентекосталистичког свештеника и његове жене. Студирао је медицину јер је хтео да лечи болесне људе за које се његов отац молио, након што је видео компликације приликом порода које је доживела жена у Конгу која није имала специјалистичку здравствену негу.[4] Након што је добио медицинску диплому на Универзитету у Бурундију 1983. године, Маквеге је радио као педијатар у руралној болници Лемера близу Букавуа.[6][7] Ипак, након што је видео женске пацијенте које су, због недостатка одговарајуће неге, често патиле од болова, гениталних лезија и фистула након порођаја, Маквеге је студирао гинекологију и акушерство на Универзитету у Анжеу у Француској, где је 1989. године завршио своју медицинску специјализацију.[6][7][8] Докторирао је 24. септембра 2015. године на Слободном универзитету у Бриселу са својом тезом о трауматским фистулама у источном региону Демократске Републике Конго.[9] КаријераНакон што се вратио са студија у Француској, Маквеге је наставио да ради у Лемера болници, али се након почетка Првог конгоанског рата, због насилних инцидената, вратио у Букаву, где је основао болницу Панзи 1999. године.[8] Од њеног оснивања, болница Панзи је лечила више од 85.000 пацијената са сложеним гинеколошким оштећењима и траумама, процењује се да је 60 посто повреда узроковано сексуалним насиљем. Већина пацијената из тог времена долазила је из ратних зона. Маквеге је описао како су његови пацијенти стизали у болницу понекад голи, обично у ужасном стању.[4] Када је приметио да се оштећивање гениталија користило као оружје у рату у сукобу крајем деведесетих година прошлог века, између различитих оружаних група, Маквеге се посветио реконструктивној операцији како би помогао женама жртвама сексуалног насиља.[8] Немачки институт за медицинску мисију подржава Маквегеов рад са фондовима и лековима.[10] Говор Уједињеним нацијамаСептембра 2012. године, Маквеге је одржао говор Уједињеним нацијама где је осудио масовно силовање у Демократској Републици Конго,[11] те је критиковао владу Конга и других земаља "због тога што не раде довољно како би се зауставило оно што је он назвао "неправедан рат који је користио насиље над женама и силовање као ратну стратегију"".[12] Покушај атентата и повратакЧетворица наоружаних људи су 25. октобра 2012. године напали Маквегеову резиденцију док није био код куће, држали су његову кћерку као таоца и чекали га да се врати како би га убили. По повратку, његов стражар је интервенисао, а атентатори су га убили. Промашили су Маквегеа јер се бацио на земљу током пуцњаве.[13] После покушаја атентата, Маквеге је отишао у изгнанство у Европу и болница Панзи је известила да његово одсуство има "разарајући ефекат" на свакодневне операције.[14] Вратио се у Букаву 14. јануара 2013. године, где га је становништво топло дочекало, посебно његови пацијенти, који су прикупили средства како би му платили карту за повратак, продајући ананас и лук.[15] Референце
Спољашње везе
|
||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
