Нансенов међународни уред за избеглице

Нансенов међународни уред за избеглице
Нансенов међународни уред за избеглице
Нансенов међународни уред за избеглице
	Фритјоф Нансен, као високи комесар Лиге народа за ратне заробљенике и избеглице, током боравка у Софији, где је разговарао о проблемима у вези са разменом ратних заробљеника и избеглица
Основана	1930.; пре 95 година
Оснивач	Оснивач Лига народа
Датум оснивања	1930.; пре 95 година
Датум гашења	1939.
Тип	Организација
Намена	Задужена за избеглице из ратних подручја

Нансенов међународни уред за избеглице (фр. Office International Nansen pour les Réfugiés) била је организација коју је 1930. године основала Лига народа и названа по Фритјоф Нансену, убрзо након његове смрти, која је била међународно задужена за избеглице из ратних подручја између 1930. и 1939. Познат је по развоју Нансеновог пасоша који је омогућавао људима без држављанства да путују између земаља. Нобелову награду за мир добила је 1938.^[1]

Историја

Нансенов међународни уред за избеглице основала је 1930. године Лига народа, убрзо након смрти свог заштитника Фритјофа Нансена, да би наставила његов успешан рад у међународној помоћи за избеглице. Тако је наставила рад организације у Женеви, Швајцарска, коју је основао Нансен 1921 године.^[2] Лига је такође обезбедила административне трошкове за Нансен-ову канцеларију, мада само за накнаде које се наплаћују за Нансенов пасош, јер су њени приходи за социјалну помоћ и олакшице остварени од приватних доприноса.

Организација је требало да пружи материјалну и политичку подршку избеглицама. За избеглице из Трећег рајха или из грађанске ратне расејане Шпаније Нансенова помоћ није била применљива, иако су многе државе одбиле да приме избеглице.

Упркос проблемима који су настајали у њеном раду, Нобелова награда за мир додељена је организацији 1938. године за њен рад, али због њеног распуштања недуго затим, новчану награду примила је новооснована избегличка организација Лига народа. Канцеларија је распуштена у исто време када је Лига распустила Високу комисију (основану 1933) због проблема око немачких избеглица након распада Трећег рајха.

Корице Нансеновог пасоша, Полицијска канцеларија, Праг, 1930.
Печат у Нансеновом пасошу, Нансен међународна канцеларија за избеглице

Постигнућа

Нансенова канцеларија је обављала бројне задатке док је постојала.

Уред је био одговоран за усвајање Конвенције о избеглицама из 1933. године, која је била скромна повеља о људским правима.^[3]^[4]^[5]^[6]

Нансенова канцеларија помогла је у проналажењу склоништа у посебно изграђеним кућама у селима у Сирији и Либану за 40.000 Јермена, након пресељења још 10.000 у Јереван .

Нансенова међународна канцеларија за избеглице била је одговорна за успешно насељавање избеглица Сар у Парагвају након 1935. године.^[7]

Нобелова награда за мир

Нансенова међународна канцеларија за избеглице награђена је Нобеловом наградом за мир 1938. године за напоре на успостављању Нансенових пасоша.^[8]^[9]

Види још

Референце

^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 2015-09-23. г. Приступљено 2012-06-24.
^ Нансенов међународни уред за избеглице на сајту Nobelprize.org
^ Beck, RobertJ (20. 10. 1999). „Britain and the 1933 Refugee Convention: National or State Sovereignty?”. International Journal of Refugee Law. 11 (4): 597—624. doi:10.1093/ijrl/11.4.597.
^ Refugees, United Nations High Commissioner for. „Refworld - Convention Relating to the International Status of Refugees”.
^ „Convention on the International Status of Refugees”. 28. 10. 1933.
^ Gilbert Jaeger, “On the History of the International Protection of Refugees,” International Review of the Red Cross (Revue Internationale de la Croix-Rouge), vol. 83, no. 843 (September 2001).
^ „Nansen International Office for Refugees - History”. www.nobelprize.org.
^ Fridtjof Nansen Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (26. мај 2013), Nobelprize.org, 1922. Retrieved 22 February 2011.
^ „The Nansen International Office for Refugees - Nobel Lecture”. www.nobelprize.org.

Библиографија

Адамс, Валтер, Опсег и природа светског проблема избеглица, Анали Америчке академије за политичке и друштвене науке, 203 (мај 1939) 26-36.
Конвенција о статусу избеглица . Париз, Нансенова канцеларија за избеглице, 1938.
Hansson, Michael, Избеглички проблем и Лига народа . Конференција одржана у Норвешком нобеловском институту, Осло, 7. јануара 1938. Женева, 1938.
Macartney, Carlile A, Избеглице: рад лиге . Лондон, 1930.
Нансен, Фритјоф, јерменске избеглице, документ Лиге нација C. 237. 1924.
Нансен, Фритјоф, Руске избеглице: Општи извештај о раду обављеном до 15. марта 1922, Документ Лиге нација C. 124. M. 74. 1922.
Нансен међународна канцеларија за избеглице. Извештај Управног тела Дванаестој скупштини Лиге народа [А.27. 1931.] Такође видети извештај M. Michael Hansson-а, бившег председника Управног тела Нансен-ове међународне канцеларије за избеглице, о активностима Уреда од 1. јула до 31. децембра 1938. [A. 19. 1939. xii] (1939. xii. B.2).
Simpson, Sir John Hope, The Refugee Problem: Извештај анкете . Лондон, 1939.
Статути Нансенове међународне канцеларије за избеглице, које је Савет одобрио 19. јануара 1931, Лига народа, Службени гласник, фебруар 1931, стр;309–311.