Јицак Рабин
Јицак Рабин (хебр. יצחק רבין; *1. март 1922 — 4. новембар 1995) је био израелски војник и политичар. БиографијаРођен је у Јерусалиму, у породици Нехемије и Розе Рабин. Његов отац је рођен као Нехемија Рубицов у насељу Сидоровичи код Иванкива (данашња Украјина).[1] где је завршио пољопривредну школу. Јицакова мајка, Роза Коен, рођена је 1890. године у Могилеву у Белорусији. Године 1919. отпутовала је у Палестину а после рада у кибуцу на обали Галилејског мора, преселила се у Јерусалим.[2] Рабинови родитељи су се упознали у Јерусалиму током немира 1920. године.[3] Нехемија је постао радник Палестинске електричне корпорације, а Роса је била рачуновођа и локални активиста. Постала је члан Градског већа Тел Авива.[4] Породица се преселила 1931. године у двособан стан у улици Хамагид у Тел Авиву.[5] Јицак је похађао Тел Авивски „Школски дом за радничку децу“ (בית חינוך לילדי עובדים) од 1928. до 1935. године. Школа је учила децу пољопривреди као и ционизму.[6] Рабин је углавном добијао добре оцене у школи, али је био толико стидљив да је мало људи знало да је интелигентан.[7] Придружио се социјалистичко-ционистичком омладинском покрету ХаНоар ХаОвед.[8] Године 1937. уписао се у двогодишњу пољопривредну школу, истицао се у бројним предметима везаним за пољопривреду, али није волео да учи енглески језик — језик британског „непријатеља“.[9][10] Када је завршио школу, августа 1940. године,[11] Рабин је размишљао да студира инжењерство наводњавања на Калифорнијском универзитету у Берклију, али је на крају одлучио да остане и бори се у Палестини.[12] Војничка каријераРабин се борио у јеврејском Палмачу против британских власти а учествовао је и у оружаним акцијама против Вишијевске Француске у Сирији и Либану.[13] Као Палмачници, Рабин и његови људи морали су да се притаје да не би изазвали истрагу британске администрације. Већину времена су проводили на пољопривреди, тренирајући тајно са скраћеним радним временом.[14] За то време нису носили униформе и нису добили јавно признање.[15] Године 1943. Рабин је преузео команду над водом у Кфар Гиладију. Обучавао је своје људе модерној тактици и како да изводе муњевите нападе.[16] Током Првог израелско-арапског рата 1948. командовао је одбраном Јерусалима (био је први командир бригаде Харел), а у завршној фази рата водио је операције против Египћана у пустињи Негев. Рабин је био на челу израелске северне команде од 1956. до 1959. године.[17] Рабин је брзо напредовао у редовима израелске армије па је 1964. постао начелник главног штаба. Његове замисли о брзој мобилизацији резерве и уништењу непријатељског ваздухопловства на земљи показале су се одлучујућим у рату 1967. У данима који су претходили рату, објављено је да је Рабин доживео нервни слом и да није могао да функционише.[18] Након ове кратке паузе, поново је преузео пуну команду над одбрамбеним снагама. Политичка каријераГодину дана након рата окончао је војну каријеру и преузео место амбасадора у САД. Године 1973. ушао је у политику - постављен је за израелског министра рада у марту 1974. у краткотрајној 16. влади коју је предводила Голда Меир.[19] Након оставке Голде Меир 1974. постао је пети израелски премијер и први који је рођен у Израелу. У априлу 1977, након серије скандала, био је присиљен да вођство странке препусти Шимону Пересу. Дана 15. марта 1977, новинар Haaretz-а Дан Маргалит открио је да је заједнички рачун у доларима на имена Јицака и Лије Рабин, отворен у банци у Вашингтону, ДЦ током Рабиновог мандата као израелског амбасадора (1968–1973), још увек био отворен, кршећи израелски закон.[20] Према тадашњим израелским валутним прописима, било је незаконито да грађани без претходног одобрења воде рачуне у страним банкама. Рабин је дао оставку 7. априла 1977, након открића новинара Марива С. Исака Мекела да су Рабинови имали два рачуна у Вашингтону, а не један, који је садржавао 10.000 долара, и да их је комисија при Министарству финансија казнила са 150.000 ИЛ.[21][22] Рабин се повукао са руководства странке и кандидатуре за премијера. Од 1984. до 1990. Рабин је био министар одбране и делимично је одговоран за политику чврсте руке према Палестинцима у почетку Интифаде. Године 1992. вратио се на чело Лабуриста и након избора постао премијер. Након тајних преговора, 1993. је потписао споразум с дугогодишњим непријатељем Јасером Арафатом, а 1994. добио је Нобелову награду за мир заједно са израелским министром спољних послова Шимоном Пересом и палестинским вођом Јасером Арафатом.[23][24] Рабин је значајно реформисао израелску економију, као и систем образовања и здравствене заштите. Његова влада је значајно проширила приватизацију пословања, удаљавајући се од традиционално социјализоване привреде земље. Такође је покренула нове пројекте јавних радова као што су мрежа аутопутева у Израелу и проширење аеродрома Бен Гурион.[25][26][27][28] На мировном скупу у Тел Авиву 1995, увече 4. новембра,[29] Рабина је убио Јигал Амир, студент права и десничарски екстремиста који се противио потписивању споразума из Осла, а његовом је смрћу блискоисточни мировни процес успорен. У тренутку смрти имао је 73 године. Референце
Спољашње везе
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
_cropped.jpg)
Portal di Ensiklopedia Dunia
